Kad neće biti viza za EU?

Najveća prepreka stavljanju Srbije na belu šengensku listu je nelegalan protok imigranata preko granica. Svake godine 100.000 ljudi ilegalno uđe na teritoriju EU, a veliki deo njih prelazi preko Srbije. Evropljani se plaše ilegalne imigracije, terorizma i organizovanog kriminala. Ilegalni useljenici, radeći na crno, uzimaju radna mesta, a mnogo je onih koji traže azil i tako koštaju zemlje Evropske unije sve više.

Zato Evropljani na sve načine pokušavaju da suzbiju imigraciju. "Nemoguće je očekivati liberalizaciju viznog režima u odnosu na zemlje kao što je naša i druge zemlje sa zapadnog Balkana, zbog bezbednosnih pretnji. To osećanje ugroženosti u Evropi je izraženo posle tragedije u Madridu i velikog terorističkog akta", kaže Goran Svilanović, iz Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

"Evropski šengenski zid je u ovom trenutku čvršći nego što je svojevremeno bio berlinski, nadam se samo da neće tako dugo trajati, jer on od Evrope pravi tvrđavu", rekao je Svilanović i dodao da mu je kao političaru teško da objasni građanima da su posle njegovog mandata građanima Srbije bile potrebne vize za tri zemlje regiona više nego na početku mandata, a da će za vreme sadašnjeg ministra Vuka Draškovića vize biti uvedene i za Bugarsku.

Emigranti su uglavnom sa Bliskog istoka i iz centralne Azije i mnogi prolaze kroz SCG na putu ka obećanim zemljama. Ukupna dužina naše granice je 2.246 kilometara. Ali, potpuna kontrola na granici postoji samo na 151 kilometru granice prema Mađarskoj i na granici sa Hrvatskom. Ostale granice su neadekvatno obezbeđene.

Evropa kao uslov za belu šengensku listu postavlja mnogobrojne zahteve - policijsku kontrolu granica, zaključivanje sporazuma o  readmisiji, povezivanje graničnih prelaza u jedinstven informacioni sistem, kao i izdavanje elektronskih pasoša. Ali, jedan od uslova jeste i bolji život u Srbiji, da bi se smanjilo ekonomsko iseljavanje.

"Takav pristup zahteva borbu protiv siromaštva i poboljšanje životnih uslova, prevenciju konflikata, unapređenje demokratije i poštovanje ljudskih prava", objašnjava Brankica Grupković, predstavnica evropske nevladine organizacije Međunarodni centar za ilegalnu imigraciju.

Dok se ne bude rešio problem "mekih granica", korupcije i organizovanog kriminala, postojaće redovi ispred stranih ambasada. Posledica toga je da 55 odsto ljudi i čak 70 odsto studenata nikada nije bilo u inostranstvu.