'Velika četvorka', očekivanja pred Rolan Garos

Hoće li Đoković osvojiti jedinu Grend slem titulu koja mu nedostaje? Može li Nadal da obori Borgov rekord? Zna li Federer kako da reši enigmu Nadala i može li da pobedi Đokovića? Da li Mari može da iskoristi činjenicu što na njega niko ne računa? Odgovore na ta pitanja dobićemo u naredne dve nedelje.

Na početku sezone Novak Đoković odredio je prioritete za 2012. godinu – Rolan Garos i Olimpijske igre. Otvoreno prvenstvo Francuske prilika je za Novaka da kompletira 'Nole Slem' i definitivno uđe u legendu (detaljnije o tome ovde).

Prošle godine Đoković je igrao nestvaran tenis i jednostavno je bilo nemoguće da se tako nešto ponovi i ove sezone. Tako visoki standardi uticali su da se njegovi odlični rezultati ove sezone nipodaštavaju u jednom delu stranih medija, a Novak je osvojio Australijan open i Majami i igrao u finalima Monte Karla i Rima.

Đokovića žreb ponovo nije mazio, opet mu je kao i prošle godine zapalo da se u polufinalu susretne sa Rodžerom Federerom. Do tog okršaja Novak će morati da prođe pet prepreka i da bude maksimalno ozbiljan jer ga u trećem kolu najverovatnije čeka levoruki Melcer, Austrijanac koji nije u bogzna kakvoj formi ali je izbacio Đokovića baš na Garosu pre dve godine, kao i Fernando Verdasko, teniser koji može da bude veliki problem kada ima svoj dan.

Zato će u tom eventualnom meču biti važno da Novak od starta krene furiozno i jasno Fernandu stavi do znanja ko je favorit. S obzirom da se igra na šljaci, Conga je možda i najpovoljniji rival za četvrtfinale.

U Rimu je bilo evidentno da Đoković postepeno diže formu i on je verovatno tempirao stanje svog organizma, treninge i pripremu tako da na Rolan Garosu dostigne vrhunac. U finalu u Rimu propustio je mnogo prilika u meču sa Nadalom, a to se Novaku ne dešava često i uveren sam da se neće ponoviti sretnu li se Đoković i Nadal u Parizu.

Rafael je sada dva puta u nizu dobio Novaka, ali sedam poraza u nizu ne zaboravlja se tako lako i ne može se sa sigurnošću zaključiti je Nadal povratio samopouzdanje u duelima sa Đokovićem. To se i u Rimu videlo po nekoliko predugih forhend paraleli iz izglednih pozicija (koje Rafa inače retko promašuje), ali i po tome što je olako prepustio 'momentum' Novaku sredinom prvog seta.

Dakle, Nadalu i dalje nije baš ugodno kada se naspram njega nalazi Đoković, a razlika u odnosu na prošlu godinu jeste i u percepciji javnosti – sada svi Rafaela vide kao favorita – npr. na uglednom portalu tennis.com urednici Ričard Paljaro i Ed Mekgrogan, kao i kolumnisti Stiven Tignor i Piter Bodo, odreda su tipovali na Nadala kao osvajača titule.

Upravo činjenica da je Nadal favorit mogla bi da pogoduje Đokoviću jer je on u Pariz prošle godine došao pritisnut neverovatnom serijom pobeda i bio je proglašen za najozbiljnijeg kandidata za trofej uprkos tome što na RG nikada nije igrao finale.

Rafaelu Nadalu su poslednje dve pobede nad Đokovićem nesumnjivo donele određenu dozu samopouzdanja, ali čini mi se ne toliku da u sledeći meč sa Novakom uđe rasterećeno kao što je nekada radio.

Nadalova osnovna prednost jeste što se na Rolan Garosu oseća kao kod kuće, a u Parizu će Maljorčanin biti i dodatno motivisan iz najmanje dva razloga – RG je poslednji bastion njegove vladavine, maltene jedino vredno što mu Đoković nije preuzeo u poslednjih godinu i po dana, a uz to bi eventualnom sedmom titulom prestigao Bjorna Borga po broj osvojenih trofeja u Parizu.

Rafael je svestan da će mu servis biti od velike važnosti u potencijalnom okršaju sa Đokovićem, ali postoji jedna stvar koju ne sme nikako da uradi ako želi da trijumfuje – ne sme potpuno da se povuče u defanzivu i da čeka Novakove greške. Upravo to je, posle nešto agresivnijeg početka, učinio u Rimu i tada mu se isplatilo, ali u Nadalovom štabu moraju da budu svesni da Rafael mora više da diktira poene.

Novakov bekhend po paraleli nešto je labilniji u poslednje vreme i Nadal bi mogao da provocira greške srpskog tenisera ostavljajući mu malo slobodniju tu stranu, pogotovo što trkačke sposobnosti Nadala nikada nisu bile upitne.

Rafael nema toliko težak žreb, mada ga u četvrtom kolu najverovatnije čekaju Monako ili Raonić. Argentinac u poslednje vreme igra veoma dobro, forhend mu je ubitačan kada se lepo namesti, bekhend mu je potcenjen ali stabilan, a i oporavio se od lakše povrede.

Raonić je umnogome poboljšao svoju igru na šljaci, a i sa vrhunskim serverima nikada se ne zna – dovoljan je minimalni pad koncentracije, pa da meč krene u neželjenom smeru.

Potencijalni Nadalovi rivali u četvrtfinalu jesu Nikolas Almagro, koji ima mentalnu blokadu kada igra sa Rafaelom i nije u stanju da protiv njega održi kontinuitet dobre igre, kao i naš Janko Tipsarević, koji će pokušati da opravda status osmog nosioca i da drugi put u karijeri dođe do četvrtfinala nekog od GS turnira.

Rodžer Federer takođe na Rolan Garos dolazi sa velikim samopouzdanjem posle izvrsnih igara u poslednjih nekoliko meseci. Ono što se nedovoljno ističe u prvi plan jeste Rodžerova konstantnost u Parizu – od 2005. godine pa nadalje osvojio je jednu titulu (2009), tri puta je bio vicešampion i po jednom je ispadao u polufinalu i četvrtfinalu.

Ukoliko želi dobar rezultat, Rodžer ne sme sebi da dozvoli da servira kao u meču sa Novakom u Rimu. Jednostavno, Federer živi od početnih udaraca i barem 65% ubačenih prvih servisa preduslov su da Švajcarac ima šansu za pobedu u duelima sa Đokovićem i Nadalom.

Dok mu je Nadal rak-rana, utisak je da Rodžer lakše podnosi mečeve sa Novakom, koji ima prisutnu psihološku barijeru kada igra sa Federerom, mnogo više nego kada mu je Nadal protivnik.

Eksploatacija nervoze protivnika jedan je od aspekata igre u kojima je Federer najbolji – prelazak sa napadačke igre na niske slajsove, poluduboke loptice koje su samo naizgled povoljne za napad, neočekivana odbrana iz zgloba tzv. 'skvoš' udarcem, sve to su Federerove specijalnosti kojima frustrira suparnike.

Situacija je sasvim drugačija kada se preko puta mreže nalazi Nadal. Tada Rodžer lakše nego inače popušta pod pritiskom i čini se da u duelima sa Rafaelom lakše odustaje od zamišljene taktike i da brže gubi strpljenje.

Federer do četvrtfinala ne bi trebalo da ima težak posao, mada bi okršaji sa Nalbandijanom i eventualni sa Felisijanom Lopesom mogli da budu lep test za nastavak turnira.

Derbi četvrtfinala gledaćemo baš u Rodžerovom delu žreba, pošto bi dotle trebalo da stignu ili Berdih, koji u poslednje vreme igra na visokom nivou, ili Del Potro, koji nikako da se vrati u formu u kojoj je bio pre povrede i pitanje je kada će mu to poći za rukom.

I Čeh i Argentinac već su pobeđivali Federera na najvećim turnirima (US open 2009, Vimbldon 2010), pa sa sigurnošću možemo reći da će to biti izvanredan meč ko god da bude Rodžerov protivnik.

Šta reći o Endiju Mariju? Sezonu je počeo vrhunskom igrom na Australijan openu, glorifikovana je njegova saradnja sa Ivanom Lendlom, ali je činjenica da je Škot prošle godine mnogo bolje igrao na šljaci.

Objektivno govoreći, od Marija niko ne očekuje mnogo na ovom Rolan Garosu, opšte je poznato da mu ne godi zemljana podloga, ali Endi ima potreban kvalitet da se probije do polufinala pod uslovom da reši probleme u glavi.

U Rimu je delovao bezvoljno, neodlučno, bez jasnog plana u igri, a takav stav neće ga daleko odvesti u Parizu. Na svom putu Mari ima neugodnog, levorukog Nieminena, zatim Tomića željnog dokazivanja, a zatim Gaskea od kojeg je izgubio u Rimu ili nepredvidljivog Dolgopolova.

Marijev potencijalni suparnik u četvrtfinalu jeste David Ferer i ako do tog okršaja dođe prilično je sigurna opklada da ćemo gledati četiri ili više sati tenisa.

Kakvo je Vaše mišljenje – ko će osvojiti Rolan Garos, ko će biti finalisti i ima li izgleda da se dogodi neka senzacija?