Novak Đoković – dileme, sumnje, muke, trofej

Uprkos svemu tome, Novak Đoković osvojio je titulu na turniru iz Masters 1000 serije, turniru koji mnogi nazivaju ’petim Gren slemom’. Šta nam to govori? Govori nam da je Novak Đoković izvanredan teniser jer je sposoban da slavi u najjačoj mogućoj konkurenciji čak i kada nije u najboljoj formi.

Pre desetak dana trener košarkaša CSKA Etore Mesina govorio je o meču u kojem je njegov tim naneo (do tada) jedini ovosezonski poraz superiornom Realu iz Madrida.

"Time smo u stvari učinili uslugu Realu. Postoje trenuci kada poraz može da bude pozitivan i kada pomaže, pošto kada se dobije toliko utakmica, neki detalji mogu da promaknu“, kazao je Mesina.

Isti slučaj je i sada – osvajanje nesumnjivo vrednog trofeja ne sme da zamagli i skrajne loše strane, pošto to može da bude skupo plaćeno u budućnosti. Ili, kako nas uči Makijaveli u svom Vladaocu, “laskavci su najgora vrsta neprijatelja“.

Beta/AP Photo/Mark J. Terrill

Đoković je bio u neobičnoj situaciji pred turnir u Kaliforniji – prvi put od 2006. godine došao je u Indijan Vels bez ijednog trofeja.

To verovatno jeste uticalo da srpski teniser u pojedinim delovima turnira deluje stegnuto, kao i da ima nekarakteristične mentalne padove – dva puta protiv Iznera i jednom protiv Federera gubio je gemove u kojima je servirao za meč, i to uglavnom vlastitim greškama i nedovoljno odlučnom igrom.

Međutim, to i dalje ne objašnjava izrazito nizak nivo energije na ulasku u mečeve sa Čilićem i sa Federerom. Novak se u određenim trenucima činio bezvoljnim, kao da mu nije istinski stalo do ishoda, a onda bi se budio i uspevao da iz sebe izvuče ono najbolje, makar na određeni period.

Teško je pronaći pravi uzrok toj povremenoj Novakovoj apatiji, taj odgovor zna on i niko više.

Beta/AP Photo/Mark J. Terrill

Takođe, čini se da je Đoković izgubio onu glad u očima i želju za dokazivanjem koja je bila evidentna u završnici prošle sezone.

Razlozi za tako nešto mogu da budu brojni, ali dozvolite mi jednu pretpostavku. Napravimo za čas analogiju sa kladionicom – kada pogodite tiket od npr. deset hiljada dinara, sutradan vas dobitak od dve hiljade čini spokojnim i srećnim; nadgradili ste jučerašnji, još veći uspeh, zbog kojeg i manji dodatno dobija na značaju.

Đoković, osvajač šest Gren slem titula, uzeo je samo jedan od poslednjih osam najvećih turnira. U takvoj situaciji – kada dugo nema najvećeg dobitka (onog od deset hiljada dinara), onaj od dve hiljade (Mastersi i ’manji’ turniri) ne čini se više toliko privlačnim, naročito za čoveka koji je dve sezone završavao kao prvi na planeti.

Neki će reći “pa to ne bi smelo da se dešava profesionalcu“. Smelo ili ne, i Novak je ljudsko biće i sasvim je normalno da se takve faze događaju. Đoković vredno i mnogo trenira i nijednog trenutka ne treba sumnjati da ćemo u najskorije vreme u njegovom pogledu videti rešenost kojom je, svi smo svedoci, osvajao najveće trofeje.

Beta/AP Photo/Mark J. Terrill

Sa igračkog aspekta gledano, oscilacija na bekhendu bilo je nešto više nego uobičajeno, ali to možemo pripisati delovanju gorenavedenih faktora.

Loših stvari jeste bilo i one pozivaju na oprez, ali prisustvovali smo i blistavim Đokovićevim trenucima. Drugi set duela sa Čilićem bio je prava pesma, možda i najbolji set koji je Novak ove sezone odigrao – ritern savršen, tajming i izbor udaraca takođe, rivalu nije pružena nikakva šansa.

Dalje, Đoković je u finalnom okršaju dovoljno dugo uspevao da se održava u životu dok ne pronađe pravu igru – kako drugi set odmiče bez brejka, sve je veći pritisak na čoveku koji je u zaostatku. Novak je taj pritisak izdržao, bekhend paralela je proradila, pa je u završnici napravio ključni brejk. Umereno agresivno, uz sigurnije udarce i pravu dubinu, Novak je igrao do kraja meča, sa izuzetkom desetog gema.

Spomenuli smo mentalne padove u trenucima kada je Đoković servirao za meč. Srećom, u Indijan Velsu videli smo i drugu stranu njegove kompleksne psihe – onu nesalomivu koja krasi tenisera sposobnog da momentalno zaboravi propuštene šanse.

Beta/AP Photo/Mark J. Terrill

Nakon onako izgubljenog drugog seta protiv Iznera, Novak ga je samleo u trećem. Protiv Federera je bez greške odigrao gem na 6:5 u kojem je servirao za ostanak u meču, a u taj brejku je bio znatno staloženiji od suparnika, što mu je i donelo trijumf.

Tako nešto nije uopšte lako kada iz zadnjeg dela mozga šapuću propuštene prilike i žele da poremete koncentraciju. Novak je i sâm konstatovao da je uspeo da “nadmaši sebe i sve dileme i sumnje sa kojima se borio“.

Već je rečeno, ali sada je pravo vreme da se ponovi – kada Đoković ima samopouzdanja, retko ko može da mu parira. Nadajmo se da je slast trofeja odagnala sumnje koje je Novak osećao i da ćemo u Majamiju gledati nesputanog i motivisanog Đokovića. Đokovića koji želi ponovo da bude prvi na svetu.

Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa).