Pesnik koji je ubadao kao pčela i odbijao da padne

Danas je Alijeva sahrana. Verovatno će i tamo gore, gde god, kod koga god, otići uz bubnjeve, povike „the champ is here“ i priču o tome kako je najlepši.

Slobodan Maričić
Podeli
Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Leri Holms je bio veliki borac. Bokserski šampion sveta. Kažu, imao je jedan od najboljih levih direkta u istoriji boksa. Borio se s najboljima ikada. Borio se i pobeđivao ih.

Branio je titulu 20 puta. Malo mu je falilo da prestigne neprestižnog Rokija Marćana po broju uzastopnih pobeda bez poraza (49-0). Karijeru je zvanično završio 1985. godine i posle se vraćao među konopce nekoliko puta. Poslednji put se borio čak 2002. godine.

Jedan je od najvećih svih vremena, član Bokserske kuće slavnih.

Kako kaže, jednom mu je u Las Vegasu prišla žena koju je tada video prvi put u životu.

"Nikada je neću zaboraviti. 'Zdravo, mrzim vas', rekla mi je. Zašto me mrzite", pitao ju je.

"Jer ste prebili Muhameda Alija".

Te noći 2. novembra 1980. godine u Las Vegasu u ring su izašla dva velika šampiona, a nekada i saradnika - dok je Ali bio na svom vrhuncu Holms mu je bio sparing partner.

Ali je nosio beli šorc sa crnom prugom sa strane, dok je Holmsov bio crveno-beli. Večiti derbi u Las Vegasu...

"Nokautiraću Holmsa, nema on šanse protiv mene", govorio je Ali danima pre meča za njegove dobre drugarice kamere.

U ringu je pravio šou još pre nego što je meč počeo. Stajao je na sredini, blebetao nešto, pravio se da se kao zaleće ka Holmsu i kao "pustite me, pustite me". Holms ga je samo gledao.

Gong se oglasio. Meč je počeo.

Meč koji nikada nije trebalo da bude održan.

Leri Holms. Foto: GettyImages
Leri Holms. Foto: GettyImages

Videlo se odmah na početku da tu nešto ne štima. Ali je bio trom, sporo se kretao. A i kako da ne bude, imao je tada 38 godina, a preko puta sebe borca skoro deset godina mlađeg.

"Mislili smo da Ali može da pobedi... Ali posle nekoliko rundi shvatio sam šta se dešava", kaže Vili Muhamed.

Nije mnogo prošlo, Ali je počeo da se gasi. Možda je zadao samo nekoliko udaraca. Nije imao snage, a Holms je udarao i udarao. Ali je držao gard i stajao uz konopce, to je to. Nije čak ni "bežao" po ringu. Bio je vreća za udaranje.

"Želeo sam da ga Holms nokautira, ne da ga povredi. Da ga nokautira i okonča sve", rekao je Riči Đaketi, čovek koji je od 1973. do 1988. bio Holmsov trener.

"Da je ovo bila predstava na Brodveju rekli bi da je tragedija", rekao je mnogo godina kasnije u ESPN dokumentarcu „Muhamed i Leri“, Alijev dugogodišnji doktor uz konopce Ferdi Pačeko.

Holms je udarao i udarao. Ali je držao gard. Slavni Ali stoji i dobija batine, nesposoban skoro ni da se brani.

"Spreman je padne, ovo mora da se prekine", viče komentator svojim lepim glasom dok Ali izgrava džak.

Holms nekoliko puta gleda u sudiju. I on bi da meč bude prekinut. Između rundi sudija prilazi Alijevom uglu da vidi šta se dešava. Borba se nastavlja.

"Leri, vreme je da završiš ovo. Prestani da gledaš sudiju, izađi i obori ga", kaže Holmsu njegov trener.

Tako je i bilo, Leri je izašao, udarao i udarao. Jako, iz sve snage. U glavu, u telo. Želeo je nokaut, želeo je da okonča mučenje.

"Nisam želeo da povredim Alija, već da ga udaram toliko da ga nateram da odustane. On to nije hteo", navodi Holms.

Ništa se nije dešavalo.

"Tužno je gledati ovo, zar ne? Nadam se da će prekinuti meč. Ali uči da čak ni on ne može večno da bude jak", govori komentator.

"Spreman je padne", kaže on. Batine.

"Ovo mora da bude prekinuto". Još batina.

Međutim, Ali nije hteo da padne.

Jer on je Ali.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Kasijus Marselus Klej rođen je 17. januara 1942. godine u Luivilu u saveznoj državi Kentaki. Imao je sestru i četvoricu braće. Ime je dobio po svom ocu koji je to ime dobio u čast republikanskog političara iz 19. veka.

Bio je potomak robova sa Juga koji su bili afričkog porekla (navodi se da mu je prababa sa očeve strane sa Madagaskara), ali je imao i irsko i englesko nasleđe.

Otac mu je radio sa reklamama i znacima. Majka, Odesa O'Grejdi Klej, bila je domaćica. Iako mu je otac bio metodista dozvolio je svojoj supruzi da njegovu dece vaspita kao baptiste. Odrastao je u rasnoj segregaciji. Crnci su imali svoje česme, svoje ulaze, svoja sedišta u bioskopu, sve odvojeno. Sa boksom ga je upoznao policajac i trener boksa Džo Martin.

Video je malog 12-godišnjeg Kleja kako se sprema da se sukobi sa klincem koji mu je ukrao bicikl. Mali Klej mu je rekao da se "sprema da ga nalupa", a ovaj mu odgovorio da bi bilo bolje da pre toga prvo nauči da boksuje.

Što bi ona dosadna floskula rekla - ostalo je istorija.

U amaterskom boksu debitovao je 1954. godine. Osvojio je šest titula Zlatna rukavica svog Kentakija, dve nacionalne titule, titulu Amaterskog sportskog saveza, a onda i zlatnu medalju na Olimpijadi 1960. godine u Rimu.

Posle toga dogodio mu se čuveni incident u restoranu namenjenom samo za belce u kojem nisu hteli da usluže njega i njegovog prijatelja pa je bacio medalju u reku Ohajo. Međutim, ta priča je na staklenim nogama, mnogi su je posle toga negirali. Neki tvrde i da je medalju samo izgubio.

Ležala ona ispod kakvog mulja i "spavala sa ribama" ili se jednostavno zaturila negde i čeka da je neki srećnik pronađe, Ali je na Olimpijadi 1996. godine u Atlanti, kada je zapalio baklju za početak igara, dobio njenu zamenu.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Profesionalnim boksom počeo je da se bavi 29. oktobra 1960. godine i to pobedom na Tunijem Hunsakerom, čovekom čije ime je ostalo upamćeno u istoriji samo zato - jer ga je Ali pobedio.

Iste godine dogodila se i još jedna bitna stvar za njega, za trenera je uzeo Anđela Dandija kojeg je upoznao tri godine ranije dok je još bio amater. Njih dvojica će zajedničkim snagama stvarati istoriju. Inače, želeo je da mu menadžer bude čuveri Šugar Rej Robinson, ali je on to odbio.

Do 1963. godine imao je 19 pobeda bez ijednog poraza i to 15 nokautom.

To sada zvuči kako da je on ulazio u ring, igrao se malo i sve bi bilo gotovo za čas, a nije bilo tako. Bio je i nokdaunu nekoliko puta. Jednom ga je spaslo zvono. Najteže mu je bilo protiv Daga Džounsa u Medison skver gardenu, mestu na kojem će mu se tokom godina dogoditi toliko toga.

Pobedio je jednoglasnom odlukom sudija, a ta odluka je dočekana zvižducima publike. Da, Klej je izviždan. Publiku tada još nije držao na svom dlanu. Svašta je i uletelo u ring.

Tadašnjem šampionu Soniju Listonu se to sve sviđalo. Dok je gledao taj meč izjavio je da bi ukoliko se bude borio protiv Kleja mogao da bude uhapšen zbog ubistva.

Njihov meč nazvan je "Borbom godine" i ta borba zakazana je za 25. februar 1964. godine u Majamiju.

Inače, Soni Liston je bio prilično zastrašujuća ličnost. Bio je dominantan borac, a imao je i kriminalnu prošlost i veze sa mafijom. U skladu sa tim, dosta logično kada je u pitanju neko tako opasan, Klej ga pre meča stalno "proziva" i naziva "velikim ružnim medvedom".

Od merenja je napravio cirkus. Sokolio se, a puls mu je tada bio na 120, dvostruko veći nego inače. Kao da se malo uplašio... I da jeste, nikada to ne bi priznao. Šou pravi i u medijima.

"Video sam Sonija Listona pre nekoliko dana", kaže mu novinar.

"Nije li ružan", odgovara mu Klej.

Novinar se smeje.

"Previše je ružan da bi bio svetski šamion. Svetski šampion bi trebalo da bude lep, kao ja", uzviknuo je Ali.

"Rekao mi je da mogu da se kladim u svoj život da nećeš izdržati tri runde", uzvraća novinar da bi onda Ali za odgovor, kao mnogo puta u svojoj karijeri, upotrebio poeziju.

"If you wanna lose your money, than bet on Sonny".

Ali posle meča sa Listonom. Foto: GettyImages
Ali posle meča sa Listonom. Foto: GettyImages

Gong se oglasio. Liston je odmah jurnuo na svog protivnika. Međutim, Klej je brz, mnogo brži od njega, izbegava udarce zbog čega šampion izgleda smešno. Na kraju prve runde Klej kreće u napad i zadaje nekoliko udaraca.

Liston je bio bolji u drugoj, ali u trećoj Klej udara i Listonu pravi posekotinu iznad levog oka. Prvi put u svojoj karijeri Liston krvari. Kao na kraju "300", vidi se da i bog može da krvari.

Na kraju četvrte runde Klej se vraća u svoj ugao i žali se da ga peku oči. U to vreme šuškalo se po kakvim kuloarima da postoji nešto sumnjivo u Listonovim rukavicama. To nikada nije potvrđeno, ali neki su tvrdili da se više njegovih protivnika žalilo da ih peku oči tokom borbi.

Uprkos svemu Klej je uspeo da preživi petu rundu. U šestoj je dominirao, zadao je nekoliko udaraca, Liston nije odgovorio do kraja sedme runde i Klej je proglašen za pobednika.

"Pojedite svoje reči", vikao je novinarima sa ivice ringa.

"Ja sam najveći. Potresao sam svet. Ja sam najlepša stvar koja je ikada živela", vikao je Klej iz ringa.

Tada je imao samo 22 godine.

Tada je najavio je šta će se dogoditi u budućnosti: "Neću biti obični šampion sveta, biću najbolji svih vremena".

Ubrzo nakon borbe sa Listonom Klej menja ime u Kasijus Iks Klej, a potom u Muhamed Ali nakon drugovanja sa Nacijom islama i prelaska u tu veru.

"Ne moram da budem to što vi želite da budem. Slobodan sam da budem šta želim da budem i mislim šta želim“, rekao je Ali.

Malkoma Iksa koji mu je ubrzo postao duhovni i politički mentor upoznao je 1962. godine.

„Kasijus Klej je moje robovsko ime. Ne plašim se da se usprotivim belom establišmentu. Ja sam Amerika. Ja sam deo koji ne priznajete. Ali naviknite se na mene. Crn, samouveren, nadmen. Moje ime, ne vaše. Moju religiju, ne vašu. Moje ciljeve. Ne vaše. Naviknite se na mene“, izjavio je Ali.

Revanš meč sa Listonom zakazan je za maj 1965. godine u Mejnu.

Ta borba izazvala je dosta bure, iako se to dešavalo šta god Ali radio. Tokom prve runde Liston je oboren brzim udarcem koji je retko ko video, a koji su novinari posle nazvali "fantomski udarac".

Tako je i bilo. Liston pokušava da ga pogodi levim krošeom, promašuje. U sledećem trenutku je na zemlji.

Ali se nije povukao u neutralni ugao i sudija nije počeo da odbrojava. Liston se podigao posle dvadesetak sekundi na zemlji i borba je nastavljena. Međutim, sudija Džerzi Džo Volkot je potom prekinuo meč i proglasio Alija pobedikom nokautom.

Čitava borba je trajala manje od dva minuta. Posle je čak bilo i priča da je Liston namerno pao zbog pretnji Nacije islama, a nije bilo Jutjuba da se snimak vrati nekoliko sekundi unazad i pogleda.

Šampion je naravno imao objašnjenje kako je nokautirao Listona.

"Četiri stotinke. To je kao jedan treptaj oka, kao fleš blica. U trenutku kada sam udario Sonija Listona svi ljudi su u tom trenutku trepnuli i zato niko nije video", izjavio je jednom Ali.

Dobro, šta, to je moguće, barem za čoveka koji je za sebe govorio da je toliko brz da kada ugasi svetlo izađe iz sobe pre nego što postane mrak.

A lepo je rekao ranije: "I'm gonna float like a butterfly and sting like a bee, his hands can't hit what his eays can't see"

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Jedan od značajnijih Alijevih protivnika nakon toga bio je Flojd Peterson, doduše manje zbog boksa više zbog nekih drugih stvari. Pre meča Peterson je odbijao da Alija zove Ali i stalno ga oslovljavao sa Kasijus Klej - njegovim "robovskim imenom".

Meč ko meč nije značajan ni po čemu, Ali je očigledno bio za nekoliko klasa bolji. Ostao je upamćen samo po tome što je Ali između udaraca vikao na Petersona i ponavljao mu jednu stvar.

"Kako se ja zovem", vikao je Ali na njega dok ga je tukao.

Pojedini mediji su ga posle kritikovali jer je se "igrao" sa Petersonom u ringu.

Onda je Ali učinio nešto što će možda i najviše uticati na njegovu karijeru - odbio je da ide u rat. Dobio je poziv za vojsku, a u to vreme Vijetnam je bio aktuelan. Rambo je išao tamo, Forest Gamp takođe. Holivud će decenijama nakon toga snimati gomile i gomile filmova o Vijetnamu, ratu koji su SAD izgubile.

Međutim, Ali nije hteo da ide. U Hjustonu, na prozivci, nije istupio nakon što je njegovo ime tri puta pročitano.

"Ne želim da ubijam Vijetkongovce. Oni meni ništa u životu nisu uradili. Nikada me nisu zvali crnčugom, za razliku od nekih drugih", dao je Ali tada čuvenu izjavu.

Potpuno bela porota, kao na onom slučaju Atikusa Finča, osudila je Alija zbog toga na pet godina zatvora i kaznu od 10.000 dolara. Žalba je odmah uložena i kaucija je plaćena pa nije išao u zatvor.

Međutim, tri godine nije mogao da boksuje - od marta do 1967. do oktobra 1970. godine. Od 25. do 29. godine.

"Ukrali su mu tri najbolje godine njegove karijere. Kada je bio na vrhuncu nije mogao da boksuje", rekao je jednom njegov trener Anđelo Dandi.

Ali i Frejzer, &Borba veka&. Foto: GettyImages
Ali i Frejzer, "Borba veka". Foto: GettyImages

Prva borba nakon povratka bila je protiv tamo nekog Džerija Kverija. Onda je dobio i Oskara Bonavenu i tu počinje antologijski period boksa u kojem su uz njega učestvovala još dva velikana - Smokin' Džo Frejzer i Džordž Forman.

Prvi susret Alija i Frejzera nazvan je "Borbom veka" koja je održana 8. marta 1971. godine.

"Frejzer je previše ružan da bi bio šampion. Frejzer je suviše glup da bi bio šampion", provocirao je Ali koji tada više nije baš toliko bio brz i sposoban da ubode kao pčela.

Pričao je tome kako za Frejzera navijaju samo belci u odelima, šerifi iz Albama i članovu Kju Kluks Klana, a da se on bori za "ljude iz geta". Poredio je Frejzera sa gorilom, donosio je igračkicu gorile u emisije i udarao je, govorio da Frejzer ne zna da priča...

Treba istaći i to da je Frejzer pre toga bio maksimalno korektan prema Aliju, svedočio je u njegovu korist dok je Ali bio suspendovan, čak je i odbio titulu šampiona koja je Aliju oduzeta bez borbe, a pozajmljivao mu je i novac.

Međutim, nije mogao da verbalno parira Aliju i stvari izgovorene pre njihovih mečeva pratile su ga do kraja života. Frejzer i ljudi iz njegovog tima uvek su smatrali Alijeve napade suvišnim i nepravednim. Mržnja je počela da se stvara.

Zato, kada je meč počeo, Frejzer je jurnuo na Alija, stalno ga napadao i pored udaraca koje je dobijao. Udarao je Alija u telo. Do sedme runde bilo je nerešeno, ali je Ali dobijao udarce kakve do tada nije nikada dobijao.

Ali se kasnije naslonio na konopce, upotrebio „rope-a-dope“ taktiku i puštao da ga Frejzer udara nadajući se da će ga izmoriti. Dobio je potom nekoliko udaraca koji su ga ozbiljno uzdrmali i sudije su jednoglasnom odlukom Frejzera progasile sa pobednika - Alijev prvi profesionalni poraz.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Nakon tog prvog poraza imao je šest pobeda pre nego što mu je Ken Norton 1973. polomio vilicu i naneo drugi.

Ipak, tri godina nakon "Borbe veka", opet u Medison skver gardenu koji, izgleda, pripada Aliju koliko pripada i Niksima - revanš. Frejzer je u međuvremenu ubediljvo izgubio od Džordža Formana, tako da je i ulog bio veliki - šansa da se izazove šampion.

Rivalstvo Alija i Frejzera jedno je od najvećih u istoriji sporta. Drugi njihov meč bio je žestok, mnogo toga se izdešavalo između njih pre toga. Teških reči... Ali je tu slavio na poene i tako sebi stvorio put do jednog od dva najpoznatija boks meča u istoriji - Rumble in the Jungle.

Mobutu Sese Seko, diktator bratskog nam nesvrstanog Zaira, današnjeg Konga, dao je deset miliona dolara kako bi meč bio održan u njegovoj zemlji. Meč je naravno imao veliki politički i društveni predgovor. Opet, zbog ostavljanja rime u celosti, citat ostaje na engleskom:

"If you think the world was surprised when Nixon resigned, wait 'til I whup Foreman's behind!

Ali je stigao u Zair gde su ga obožavali. Borio se za prava crnaca i prava muslimana, kako da ga ne obožavaju.

"Ali, bumaje", vikali su mu. U prevodu - "Ali, ubij ga".

"Na televiziji puštaju samo Tarzana. A ljudi iz Afike su mnogo pamentiji od nas. Govore engleski, svoj afrički i francuski. Mi ne znamo dobro da pričamo ni engleski", rekao je Ali.

Onda je jednom tokom treninga stao na ugao ringa i odlučio da novinarima demonstrira koliko ga vole.

"Plaši se (Forman), ovo je moja zemlja. Hoćete da vidte da je ovo moja zemlja?“

"Ali, bumaje, Ali, bumaje" počinje da viče. Naravno, masa ga prati.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Osim toga, pred meč sa Formanom dao je održao je možda i svoj najpoznatiji govor. Kao kakvo nesrećno saopštenje u ratu klubova, prenosimo ga u celosti, prevoditi ga i nešto skraćivati bilo bi skrnavljenje.

Valdorf Astorija hotel u Njujorku, septembar 1974. godine, bokser/pesnik:

Bad!

Been choppin' trees. I done something new for this fight... I've wrassled with an alligator...that's right! I done wrassled with an alligator. I done tussled with a whale. I done handcuffed lightnin', throwed thunder in jail!

That's bad...

Only last week I murdered a rock, Injured a stone, Hospitalized a brick. I'm so mean I make medicine sick!

Bad!

Fast...Fast!

Last night I cut the light off in my bedroom, hit the switch, was in the bed before the room was dark!

Fast!

And you, George Foreman. All of you chumps are gonna bow, when I whoop him. All of ya! I know you got him, I know you got him picked... But the man's in trouble.

I'mma show YOU HOW GREAT I AM!

Forman je tokom sparinga pred meč zaradio posekotinu zbog čega je meč pomeren za šest nedelja. To je Aliju odgovaralo. Išao je bez obezbeđenja svuda, družio se sa lokalcima. Svi su navijali za njega.

Međutim, to mu u ringu nije mnogo značilo, tada je imao već 32 godine, a Forman je bio poznat kao bokser sa najsnažnijim udarcem u istoriji.

A kako je Forman udarao?

Ima taj snimak na Jutjubu. Forman u beloj majici i crvenom šorcu. Udara u džak koji drži njegov trener Dik Sedler i ovaj ga, kao u crtaću, udarcima podiže sa zemlje. A džak se savija kao kakav jastuk. Sedler u jednom trenutku ne može više, Forman ga udarcem baci za koji metar. Opet, udarcem u džak, ne u njega.

Zbog svega toga je Alijeva taktika na meču bila još spektakularnija. Takvog jednog udarača - pustio je da ga udara. Hteo je da ga izmori i uspeo je u tome. Sve je to mnogo bolelo, ali uspeo je. Zaštitio je glavu i trpeo udarce u telo.

"Je l to sve što imaš, Džordže", drao mu se na uvo između udaraca, a repertoaru dodao i još nekoliko aduta:

"Udari jače, Džordže". "Baš si me razočarao, Džordže". "Zar ne možeš jače, Džordže?"

"To je otprilike sve što i jesam mogao", rekao je Džordž Forman u dokumentarcu "Ja sam Ali" iz 2014. godine i počeo da se smeje kad se setio toga.

Uzvratio je u jednom trenutku, Forman se zateturao, Ali ga nije dirao, nije hteo da ga dokrajči. Pustio ga je da svojim padom, kao golman posle neuspešne, a lepe parade, ulepša gol.

Publika je bila u delirijumu. Svet isto. Ali je opet prvak sveta.

Istorija boksa.

Ubrzo nakon toga, samo godinu dana kasnije, desila se i borba koja se sa „Džunglom“ takmiči za jednu od najboljih ikada viđenih - Thrilla in Manila.

Stari znalci, Ali i Frejzer, borili su se na 40 stepeni prsa u prsa, spremni da idu do kraja za pobedu.

Frejzeru je u jednom trenutku levo oko bilo skroz zatvoreno od udaraca. Ali je napadao. Ovaj mu nije ostajao dužan.

Nijedan nije hteo da odustane. Bili su spremni da umru za pobedu. Odustajanje nije bila opcija.

“Mislim da ću umreti”, izgovara Ali između rundi i izlazi u ring na zvuk gonga. Frejzer je na kraju spuštenih ruku išao na Alija. Svaki udarac je bio u glavu. Nema odustajanja.

Pred kraj su jedva stajali na nogama, 200 posto svojih mogućnosti, što bi fudbaleri rekli.

Meč je između 14. i 15. runde prekinuo Edi Fuč, Frejzerov trener. Nije dozvolio svom borcu da odgovori na zvono koje je zvalo na poslednju rundu.

"Nisam mogao da dopustim da mi umre na rukama, jednostavno nisam", rekao je on.

Oba oka su mu bila zatvorena, borio se maltene slep.

Isto se dešavalo i na drugoj strani, samo što niko Alija nije smeo da spreči da nastavi. A jedva je sedeo na stolici...

"Pogodio sam ga udarcima koji bi srušili zid, a on je ostao na nogama. Bog mi je svedok, on je veliki šampion”, izjavio je poluslepi Frejzer posle meča.

"To je nešto najbliže smrti što sam ikada bio", izjaviće Ali kasnije. Kada su ga pitali da li će na kaseti ponovo gledati meč navodno je rekao: „Zbog čega bi opet proživljavao taj pakao?“

Postoji i priča o tome šta se dešavalo posle u svlačionici.

"Edi, zašto niko ne upali svetlo, mračno je ovde, neka neko upali je***o svetlo” vikao je Frejzer dok je ležao na nosilima.

"Šampione, upaljena su sva svetla u svlačionici", odgovorio mu je trener.

Kao Roki i Apolo na kraju „keca“ kada mu jedan kaže da ne neće biti revanša, a drugi mu da ga ne želi. Godine netrpeljivosti stale su u taj ring u Manili. Godine mržnje. Kao da su izbacili sve iz sebe te noći.

Izbacili sve iz sebe i jedva preživeli.

Navodno su se jednom, mnogo godina kasnije, kada je Ali već bio bolestan, sreli u restoranu.

„Vidi šta si mi uradio Džo, vidi šta su mi tvoji udarci uradili“, rekao je Ali nakon čega su obojica zaplakali.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Posle toga imao je još šest mečeva pre nego što ga je 1978. godine u Las Vegasu porazio Leon Spinks. Iste godine je uzvratio i na revanšu ga pobedio.

Time je treći put postao prvak sveta.

Onda 27. jula 1979. godine objavljuje da se penzioniše od boksa. Međutim, ubrzo mu je ponuđeno da se sa 38 godina za osam miliona dolara vrati u ring i bori protiv mladog borca i svog bivšeg sparing partnera Lerija Holmsa.

Meč koji nikada nije trebalo da bude održan... U kojem nije hteo da padne.

"Želite da ga ubijem. Je l' to želite", govorio je Holms sudiji tokom meča.

Ništa se ne dešava. Anđelo Bandini se svađa sa sudijom. Ali je vreća za udaranje. Ali odbija da padne.

Ipak, peškir pada na ring. Bandini prekida meč. Suviše voli svog borca.

"Nije bilo ničega slavnog u tome. Slavni čovek kojeg razbijaju na komade"", kaže komentator lepog glasa.

Kamera se onda iz ringa prebacuje u svlačionicu. Vidi se Leri Holms uplakanog lica.

"Lari, objasni mi zašto si plakao", pita novinar.

"Znate, veoma mnogo poštujem Alija", kaže Holms.

Plakao je zbog svega što se dogodilo. Plakao je jer je tukao Alija. A Ali? Ali ko Ali. Posle meča ležao je u krevetu i Holms je došao da ga poseti. Ušao je u sobu. Ali ga je video. Odmah počinje:

"Get me Hoooooolmes", viče Ali.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

"I dalje se sećam. 'Leri, mislio sam da me voliš', rekao mu je. 'Da, volim te', odgovorio mu je. 'Zašto si me onda tako razbio' pitao ga je Ali", kaže Holmsov brat Džejk Holms.

"Kada sam izašao na vrata znate šta mi je rekao? I will retuuuuurn. I want Hoooolmes", kaže čovek kojeg tamo neka žena mrzi jer je tukao Alija.

"Sve druge borbe su ga dovele do ivice, ova je bila ta koja ga je gurnula preko. Više nikada nije bio isti. Trebalo je da ima lep dug život. Ali bi živeo večno. Bio je tako jak", kaže Ferdi Pačeko koji se godinama brinuo o njegovom zdravlju.

Godinu dana kasnije jednoglasnom odlukom posle deset rundi izgubio je od Trevora Berbika. To mu je bio poslednji meč.

Tri godina kasnije dijagnostifikovan mu je Parkins.

Taj meč protiv Holmsa značajan je i po još jednoj stvari. Imao je ude - mali, ali udeo - u motivisanju jednog od najsrčanijih boraca posle ekipe Ali, Forman i Frejzer.

Nakon poraza od Holmsa Ali je razgovarao sa jednim svojim prijateljem preko telefona. Njegov rođendan je bio istog dana kad i Aliju. Tu negde u blizini njihov razgovor prisluškivao je 14-godišnji klinac.

Taj čovek je Aliju rekao da ima klinca koji želi da bude šampion. Pričali su preko telefona.

"Kada prostem srediću ga za tebe", rekao je kroz suze dečak po imenu Majk Tajson.

Šest godina kasnije Tajson se borio protiv Holmsa. Holms je tada bio star, Tajson je imao 20 godina. Ali je bio pored ringa.

"Sredi ga za mene", rekao mu je.

I sredio ga je, Tajson je pobedio.

Ali protiv Listona. Foto: GettyImages
Ali protiv Listona. Foto: GettyImages

“Čitavim generacijama ljudi koji su stasali gledajući njegovo majstorstvo Muhamed Ali je bio i ostao veći od života. Spoj svega. Izgleda, duhovitosti, talenta, priče, atrakcije, hrabrosti, odlučnosti. Kao da zapakuješ pevača, repera, glumca, književnika, revolucionara, vizionara u jednu osobu i daš joj najveći bokserski talenat ikada viđen. To je bio Muhamed Ali. Otprilike”, napisao je jednom lepo Edin Avdić.

Ko ne zna ko je Muhamed Ali?

Ono kad stoji u ringu i izbegava gzilion udaraca za nekoliko sekundi i posle mrda zadnjicom kao da đuska. Za borbe protiv Formana i Frejzera. Imao je 61 borbu, od čega 56 pobeda.

Tamo neki klinac u tamo nekoj svetskoj zabiti danas kad hoće da bude bokser udara u džak, pleše po ringu i govori „float like a butterfly and sting like a bee

Za rime, hvalospeve o svojoj lepoti i snazi...

„Ako sanjaš da si me prebio, probudi se i izvini se“, govorio je Ali.

Koliko je bio veliki? Bio je Najveći.

Jednom je upoznao klinca koji ima leukemiju. Klinac bez kose, bled, mršav... Kako nijedno dete nikada ne bi trebalo da izgleda.

"Ne brini, pobedićeš rak, a ja ću da pobedim Džordža Formana“, rekao je mu Ali.

"Ne, Muhamede", odgovorio mu je klinac. "Ja ću da upoznam Boga. Reći ću mu da znam tebe".

Toliko je bio veliki.

Slobodan Maričić (@SlobodanMaricic)

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

"Ja sam najveći"

On nije bio samo šampion sveta u boksu, bio je pre svega čovek, bez dlake na jeziku ali iskren do bola, bio je čak revolucionar, bio je stub društva, glasnik slobode, bio je Muhamed Ali.