Sport / Sportska redakcija B92 42

Zapad: Pet kandidata za prsten

Zapadna konferencija NBA lige već dugo je kvalitetom superiorna u odnosu na Istočnu. No, prvi put posle mnogo godina čak je pet timova u jednoj konferenciji koji sa pravom mogu da se nadaju ulasku u finale.

Nikola NovakovićIzvor:
Getty Images

San Antonio se izuzetno pojačao proverenim igračima, Golden Stejt je iskusniji godinu dana i sada znaju kako se osvajaju titule, Hjuston je obogatio tim još jednom NBA zvezdom, Klipersi su pojačali klupu, a Oklahoma je napokon zdrava.

Očekuje nas još jedna kvalitetna regularna sezona na Zapadu, a pratiće je i brojne zanimljive plej-of bitke.

Već u utorak na Zapadu nas čeka prava poslastica za start lige – aktuelni šampioni Golden Stejt Voriorsi dočekuju mladu zvezdu Entonija Dejvisa i njegove Nju Orleans Pelikanse.

Pročitajte intervju sa Bobanom Marjanovićem, zatim i analizu timova na Istoku, a najavu NBA sezone zaključujemo u utorak ujutru pričom o srpskom trojcu preko Atlantika.

Dalas Meveriks

Beta/AP

Značajni dolasci: Deron Vilijams, Vesli Metjuz, Zaza Pačulija, Džeremi Evans, Džavejl Mekgi, Salah Mežri
Značajni odlasci: Monta Elis, Tajson Čendler, Ražon Rondo, Amare Stademajer, Al-Faruk Aminu, Ričard Džeferson

U jednoj rečenici: Posle ovoletošnjeg fijaska sa Diandreom Džordanom, Kjuban je pokušao da zakrpi rupe na rosteru, ali stiče se utisak da u tome nije uspeo, makar ne u dovoljnoj meri da Dalasu obezbedi plej-of.

Pored San Antonija, Meveriski su NBA franšiza koja je u poslednjih dvadesetak sezona bila najkonstantnija. Naravno, koliko veze ime uspešnost San Antonija sa Timom Dankanom i Gregom Popovićem, tako i dugogodišnji visok nivo na kojem su Meveriksi ima veze sa nestvarnim talentom Dirka Novickog i sposobnim vođstvom na najvišem nivou – Markom Kjubanom kao vlasnikom. Ipak, od 2011. i osvojene titule, čini se da Meveriksi vuku loše poteze. Sa izuzetkom Dirka, tim koji je osvojio titulu raspušten je u nadi da će se dovesti pojačanja kroz međusezonsku “pijacu“. Ali na njihovu žalost, leta su prolazila, a Dalas nije uspeo da privoli nijednu superzvezdu da se pridruži Novickom u novom pohodu na titulu. Redom su im propadali transferi Dvajta Hauarda, tada još zdravog Derona Vilijamsa i ostalih.

Prošle sezone tim je ipak izgledao konkurentno i tokom prve polovine sezone figurirao je kao potencijalni pretendent na titulu. Napad je bio istorijski efikasan, a Dalas je mleo protivnike tempom i mnoštvom raspoloživih oružja u napadu. Menadžment je pokušao da tim podigne na nivo iznad dovođenjem Ražona Ronda, ali im se taj potez obio o glavu. Rondo nije bio kompatibilan sa ostatkom Dalasovog napada, a imao je i mnoge nesuglasice sa trenerom Karlajlom. Na to su se i nadovezale povrede pred plej-of, tako da je Dalas prilično lako ispao od Hjustona.

Još jedna šansa za oproštajnu titulu sve starijeg Dirka Novickog u Dalasu je propala, a Kjuban i njegovi saradnici okrenuli su se građenju tima za novu sezonu. Najveći ulov tokom leta bio je centar Klipersa Diandre Džordan. Kao najbolji skakač lige i jedna od najznačajnijih odbrambenih sila u današnjoj NBA košarci, Džordan je trebalo da bude savršeni partner Novickom i da nadomesti sve (prvenstveno odbrambene) nedostatke legendarnog Nemca. U neverovatnom obrtu, Diandre je svega dva dana pre zvaničnog stupanja ugovora na snagu promenio mišljenje i rešio da ostane u Klipersima.

Dalas je slomljen pokušao da se zakrpi iznuđenim rešenjima, ali ona samo to i jesu – plan B. Najznačajnije pojačanje tokom leta jeste bivši bek Portlanda Vesli Metjuz, najpotcenjeniji igrač lige na svojoj poziciji, ali problem sa njim jeste što se vraća posle teške povrede (pokidao je Ahilovu tetivu) i niko ne zna da li će moći da se vrati na nivo na kojem je bio pre povrede. Deron Vilijams više nije superzvezda, ali je i dalje solidan plejmejker, mada je i sa njim problem zdravlje – veoma često je odsutan zbog povreda. Ostali igrači možda bi bili od pomoći Dalasu u borbi za titulu da je ovo 2010. godina i da je Dirk još u punoj snazi, ali on je od početka prošle sezone u naglom regresu i više jednostavno nije onako nadmoćan u NBA okvirima i ne može sâm da nosi elitni NBA napad.

Odbrana će biti jedna od najgorih u ligi, razlog više za takvo mišljenje jeste što će njome komandovati Džavejl Mekgi, centar veoma upitne košarkaške inteligencije. Dirk polako počinje da predstavlja veliku opasnost za svoj tim i u fazi skoka i u fazi odbrane; prošle godine mu je Tajson Čendler čuvao leđa koliko je to bilo moguće, ali ove godine za taj posao trener Rik Karlajl neće imati nikoga. Karlajl doduše može da napravi efikasan NBA napad i od mnogo goreg igračkog materijala služeći se neprevaziđenim rešenjem – pik-en-popom za Dirka, ali to neće biti dovoljno za plej-of. Na kraju je Dirkova žrtva (uzimanje manjeg ugovora kako bi tim mogao da dovede druga zvučna pojačanja) ostala uzaludna, i Novicki će nažalost poslednje godine svoje karijere provesti u društvu NBA mediokriteta, ukoliko se nešto dramatično ne promeni.

Denver Nagets

Beta/AP

Značajni dolasci: Majk Meloun (trener), Emanuel Mudijej (ruki), Nikola Jokić (ruki), Majk Miler
Značajni odlasci: Taj Loson

U jednoj rečenici: Posle dve godine bez jasnog plana sa Brajanom Šoom, tim iz Kolorada ulazi u novu sezonu sa motivom da razigra mlade igrače i počne građenje tima za budućnost.

Denver konačno zna šta radi. Po odlasku Džordža Karla i Masaija Uđirija, smer u kojem se kretala franšiza bio je neodređen. Niti su imali konkurentan tim za plej-of, niti su vreme uložili u razvoj mladih igrača. Rezultat toga su samo dve izgubljene godine pod trenerom Brajanom Šoom, koji je pokušavao da uvede svoj sistem u situaciji u kojoj je to bilo apsolutno besmisleno.

Šo je otpušten, a na njegovo mesto došao je Majk Meloun, trener koji je prošle sezone veoma dobro počeo sa Sakramento Kingsima, ali je otpušten iz nejasnih razloga. Meloun je mlad trener kojem je u ruke poveren mlad tim – ceo projekat je na samom početku i rukovodstvo kluba će na Melouna računati u narednom periodu. To je dobro jer stvara zdravu atmosferu u klubu i lišava trenera pritiska, a kontinuitet je najbolji saveznik kvaliteta, što smo videli na brojnim primerima u istoriji NBA košarke (Popović i Fil Džekson su najočigledniji).

Koji su ti mladi igrači kojima Meloun raspolaže? Dva osnova, na dve najbitnije pozicije, plejmejker i centar, imaju. Prvi je Emanuel Mudijej, talentovani plejmejker koji je rešio da obaveznu godinu posle srednje škole ne provede na nekom od prestižnih NCAA koledža, već da profesionalno igra u Kini. Fizički je već sazreo za NBA košarku i odličan je atleta, a uz to je i izvanredan dodavač, dok mu je jedina mana šut za tri poena. Po svim tim karakteristikama neodoljivo podseća na Džona Vola, vođu Vašington Vizardsa. Drugi mladi as tima iz Kolorada jeste Bosanac Jusuf Nurkić – jaki i pri tom veoma pokretljivi centar. U Nurkiću Nagetsi potencijalno imaju igrača za dugi niz godina, centra koj može da pravi razliku i u odbrani i u napadu. Ono što posebno oduševljava jeste osećaj za zicere oko koša, koje ubacuje u velikim procentima (u tom segmentu dosta podseća na Pekovića), kao i velika snaga pomoću koje već sada može da se nosi sa najjačim igračima u ligi.

Pored njih, tu se nalazi još mnogo interesantnih igrača, kako drugih mladih talenata, tako i iskusnih NBA veterana koji će vrlo verovatno promeniti sredinu tokom sezone. Glavne mete za trejd jesu Danilo Galinari, koji se vratio u formu od pre brojnih operacija kolena (na Evrobasketu smo mogli da vidimo koliko spremno deluje) i Vilson Čendler, sjajni odbrambeni igrač koji bi bio zlata vredan mnogim timovima koji pretenduju na titulu (deluje da bi se idealno uklopio sa Klipersima, npr).

Od mlađih nama su najinteresantniji srpski talenat Nikola Jokić i Žofre Lovernj, prvi stranac koji je bio kapiten Partizana u istoriji. Jokić je vredno radio tokom leta i skinuo mnogo kilograma (neki izveštaju kažu čak 12), a u NBA će uglavnom igrati na poziciji pet. Iz onoga što smo mogli da vidimo u predsezoni, Jokića očekuje velika minutaža, ali i nezanemraljiv učinak. U odbrani je još malo neuigran i vidi se da mu treba još snage da se nosi sa NBA centrima, ali je u napadu njegov talenat nesporan. Mekana ruka sa poludistance i iza linije za tri poena, fantastičan osećaj za šuteve oko koša, čak i dodavanja sa visokog posta jesu njegovi kvaliteti. Lovernj će, sa druge strane, svakako imati veću minutažu, veoma je zahvalan na poziciji četiri. Da je veoma dobar skakač znali smo još iz Evrope, ali njegov šut za tri poena izgleda dosta bolje, tako da će sa njim Nagetsi imati i streč-varijantu na parketu. Njih dvojica moći će da uče od Keneta Farida, koji prethodnih godina konstantno napreduje i atletski je prava 'zver'.

Od Denvera ne treba očekivati mnogo u pogledu plasmana sledeće sezone. Navijači i rukovodstvo će biti zadovoljni ukoliko Meloun stavi Mudijeja, Nurkića i ostale u pravi kontekst, dobro radi sa njima i isproba njihove domete.

Golden Stejt Voriors

Getty Images

Značajni dolasci: Džejson Tompson
Značajni odlasci: Dejvid Li, Džastin Holidej

U jednoj rečenici: Posle jedne od najboljih regularnih sezona u istoriji lige i dominantno osvojenog plej-ofa, Ratnici se vraćaju neoslabljeni i godinu dana iskusniji, ali znamo koliko je teško vezati dve titule.

Mnogi ne shvataju koliko je impresivna bila prethodna sezona Voriorsa – skor od 67 pobeda i 14 šesti je u istoriji lige. Golden Stejt je protutnjao sezonom u kojem su imali najbolju odbranu i drugi najbolji napad lige (prema Holindžerovoj naprednoj statistici), imali su MVP-ja sezone, u plej-ofu superiorno su pobedili sve četiri serije, potpuno zasluženo su osvojili titulu i ovu sezonu počinju kao najveći favoriti... Ali, imali su i sreće.

Govoriti o sreći kada jedan tim ovako ubedljivo osvoji titulu jeste deplasirano, ali taj argument potkrepljen je činjenicama. Tokom plej-ofa se Memfisu povredio drugi najbolji igrač Majkl Konli, Hjuston je igrao bez Montiejunasa, Beverlija i sa povređenim Hauardom, Klivlend je igrao bez Lava, Varežaa i Irvinga, San Antonio je imao sve igrače na raspolaganju tek krajem sezone... Jedino Golden Stejt ni u jednom trenutku sezone nije imao niti jednog povređenog igrača-člana rotacije. Ta osporavanja Stef Kari je ironično prokomentarisao: “Izvinjavam se što smo bili zdravi i što smo igrali protiv onih momaka koji su izašli pre nas na teren. Istinski žalim što se to dogodilo“.

Ipak, novinari i navijači nastavljaju da sumnjaju, pa je ovo savršena prilika za Stefa, Drejmonda i ostatak tima da javnosti dokaže suprotno. Savršena prilika da Golden Stejt nastavi sa mlevenjem protivnika elitnom odbranom i brzim napadima. Kada pomislite na to kako je Golden Stejt prošle sezone razbijao protivnike, prvo što vam padne na um jesu šutevi za tri poena Karija, Tompsona i ostalih, ono što je osnova identiteta ovih Voriorsa. Ali granitna odbrana im je u većini utakmica bila najbitnija i dala je dobru osnovu za veliki broj pogođenih trojki

Endru Bogut je košarkaš oko koga se može sastaviti vrhunska odbrana, ali je krhkog zdravlja, i Stiv Ker je mudro rešio da ga tokom sezone odmara koliko je god to bilo moguće. Ostala četvorica igrača na parketu igrali su odbranu tako što su uglavnom preuzimali sve što su mogli, a budući da su to sve sposobni odbrambeni igrači, to je donelo rezultat. Briljirao je Drejmond Grin, krilni centar koji je svojim zalaganjem u defanzivi i na skoku dospeo do drugog mesta u glasanju za odbrambenog igrača godine. Drejmond je čuvao svaku poziciju od jedinice do petice i uz maestralnog Karija bio je najvažniji igrač Golden Stejta u pohodu na titulu.

Napadom je dirigovao Kari, koji je otklonio svaku sumnju oko toga ko je najbolji šuter u istoriji NBA lige. A tek mu je 27 godina. Kari potpuno menja koncepciju odbrane svakog protivnika jer za njega dosadašnja taktička pravila ne važe. Šut iz driblinga preko ruke iz punog trka, koji biste svakom drugom igraču pustili jer je neizgledan, Kari pogađa u visokim procentima. Kada je na parketu sa drugim izvrsnim šuterom Klejom Tompsonom, igra u tranziciji najjače im je oružje jer obojica gledaju da u kontri šutnu otvorenu trojku. Pre samo nekoliko godina, treneri bi oštro osuđivali taj način završavanja kontri, ali sa njima dvojicom to je logično.

Ovog leta nisu mnogo menjali. Veliku platu Dejvida Lija poslali su u Boston, a za taj novac produžili su ugovor sa Drejmondom Grinom. U zamenu za Lija (koji, istina, nije mnogo korišćen prethodne sezone) došao je dugogodišnji krilni centar Sakramenta, Džejson Tompson – on će biti bolji u defanzivi, a lošiji u napadu.

U sledećoj sezoni valja očekivati da ponove dobru igru u oba smera, jer će se, logično, držati postulata koji su ih lane doveli do trona. Problem mogu biti povrede (nemoguće je da se tokom dve godine ne povredi nijedan igrač), ali i prilagođavanja ostalih timova na njihovu igru. Mada, kada Klej i Stef uđu u seriju, teško da postoji to prilagođavanje koje bi ih obuzdalo.

Hjuston Rokets

Beta/AP

Značajni dolasci: Taj Loson, Markus Tornton, Sem Deker (ruki)
Značajni odlasci: Džoš Smit, Pablo Priđoni, Kostas Papanikolau, Džoi Dorsi

U jednoj rečenici: Dolaskom Taja Losona Hjuston sa pravom očekuje borbu za titulu.

Deril Mori je uspeo u ostvarivanju sna svakog generalnog menadžera u ligi – ni iz čega je napravio nešto. Odrekavši se zanemarljivih resursa u tim je doveo tri Ol-star igrača: Džejmsa Hardena, Dvajta Hauarda i Taja Losona, i pojačao ih mladim snagama poput Terensa Džounsa, Kej-Džeja Mekdenijelsa i Donatasa Motiejunasa.

Džejms Harden je prošle sezone pokazao da može da se takmiči na najvišem nivou, svojim kvalitetom može da nosi tim do visoke pozicije u regularnoj sezoni i da se legitimno uključi u borbu za titulu. Golden Stejt je prošle sezone zaista bio prejak za svakog protivnika, ali Roketsi će biti kvalitetniji i iskusniji ovoga puta.

Hardenova kombinacija šuta iz driblinga ili naskoka i mogućnosti da ode na ulaz bila je neodbranjiva prošle sezone. Utisak je da Harden u svakom trenutku može da izbori slobodna bacanja. Svakako nije kvalitetan odbrambeni igrač, ali to se od njega ni ne očekuje – čovek nosi napad svog tima više nego ijedan drugi košarkaš u ligi. Iako je igrao na poziciji dvojke, Harden je bio primarni plejmejker Hjustona u prošloj sezoni. Bradonja je izuzetan šuter, dribler i genijalan dodavač, a ovo je vrhunac njegove karijere. Ljubitelj NBA košarke ne bi trebalo da propusti priliku da ga pogleda.

Dvajt Hauard je prošle sezone imao velikih problema sa povredama, u plej-ofu je igrao vidno povređen, pojavila se čak i informacija da je prošlosezonsko finale Zapadne konferencije igrao sa pokidanim medijalnim ligamentima kolena i pokidanim meniskusom. Brojne povrede leđa, a sada i kolena, usporile su Dvajta koji više nije onako fizički nadmoćan kao što je bio pre pet godina, ali je bez ikakve sumnje jedan od najboljih odbrambenih igrača lige trenutno.

Taj Loson je svestran plejmejker koji može da razigra ceo tim, a Hardenu će biti od velike pomoći na terenu. Hjuston će konačno imati dvojicu kreatora na spoljnim pozicijama u petorci, to će im dati pregršt novih opcija u napadu, ali i odmoriti Hardena u određenim periodima igre jer je prošle sezone igrao praktično sâm u napadu. Igrači zadatka su pouzdani i svesni svojih uloga – Trevor Ariza, Petrik Beverli i ostali kvalitetni su odbrambeni igrači na svojim pozicijama, a u napadu uglavnom čekaju povratne lopte svojih saigrača na liniji za tri poena.

Roketsi su tim koji se najviše posvetio novim trendovima u ligi i tim koji najviše veruje modernoj statističkoj analitici. Ona govori da je šut sa poludistance najmanje vredan šut u košarci jer odnos težine i nagrade (samo dva poena) nije efikasan. Stoga Roketsi kompletnu igru zasnivaju na građenju izglednih pozicija za šut, a to su trojke (najčešće one iz ugla) i šutevi ispod samog koša. Harden je majstor obezbeđivanja takvih prilika za saigrače, a u bliskoj budućnosti ćemo imati priliku da vidimo kako ova teorija uspeva u praksi. Za sada se pokazala više nego uspešnom.

Los Anđeles Klipers

Beta/AP

Značajni dolasci: Pol Pirs, Lens Stivenson, Džoš Smit, Ves Džonson, Kol Oldrič, Luk Mba a Mute, Pablo Priđoni
Značajni odlasci: Met Barns, Spenser Hoz, Glen Dejvis, Dantej Džouns, Hido Turkoglu, Ekpe Udo

U jednoj rečenici: Gorući problem Klipersa iz prošle sezone deluje saniran – klupa je značajno pojačana, što znači da “onaj drugi tim iz Los Anđelesa“ konačno može ozbiljno da napadne titulu.

Godine 1970. ovaj tim započeo je takmičenje u NBA ligi, još pod imenom Bafalo Brejvs. Tokom godina, tim je menjao gradove, imena, imao omrznutog vlasnika rasistu, hrpu talentovanih igrača, ali nikada nisu prišli blizu NBA tituli. Klipersi su postali sinonim za gubitnika u NBA ligi, ali u poslednjih nekoliko godina to počinje da se menja.

Klipersi su konačno dobri, baza talenta koju predvode Kris Pol, Blejk Grifin, Diandre Džordan i Džej-Džej Redik konačno je u poziciji da se bori za naslov. Prethodne tri godine nisu imali podršku saigrača i ispadali su od rivala iz Zapadne konferencije početkom plej-ofa. Prošle sezone klupa je opet bila glavni problem, ali su i pored izuzetno skraćene rotacije Klipersi uspeli da eliminišu aktuelnog šampiona.

Ove sezone problem izgleda rešeno, Klipersi imaju na koga da računaju kada prva petorka ode da se odmara. Najzvučnije ime je svakako Pol Pirs, hodajuća legenda lige, koji u potrazi za još jednim prstenom dolazi u državu u kojoj je odrastao. Sa njim na parketu u završnicama utakmica Klipersi konačno imaju čoveka koji ima hrabrosti i znanja da sebi napravi i pogodi odlučujući šut. Džoš Smit i Lens Stivenson kreću svoj put ka “pokajanju“ – posle užasnih sezona, u umanjenim ulogama će napasti titulu kao predvodnici klupe Klipersa. Kol Oldrič je solidan rezervni centar, Vesli Džonson je atleta koji može dobro da odigra odbranu, Priđoni je personifikacija košarkaškog iskustva, a Džamala Kroforda Dok Rivers napokon može da koristi u odgovarajućoj ulozi i da mu daje primerene minute.

Kris Pol jedan je od najboljih šutera u ligi, a to je činjenica koja se vrlo često zaboravlja. On je i dalje fantastičan kreator poena za saigrače, ali i za sebe, a kada je u dobroj formi, jedan je od petorice najboljih košarkaša u NBA. Drugi primarni poenter u timu jeset Blejk Grifin koji je prešao put od precenjenog (Ol-star igrač u ruki sezoni) do potcenjenog igrača (“on samo zna da zakucava“). Blejk Grifin je sjajan dodavač, sposoban šuter sa poludistance i ubojit je u niskom postu, mada mu nekada potezi deluju malo čudno i nekošarkaški. Napad Klipersa prošle godine bio je najbolji u ligi i nema razloga da takav rezultat ne ponove.

U poslednjem trenutku uspeli su da zadrže Diandrea Džordana, igrača koji im je ključan za odbranu i skok. Odbrana bi trebalo takođe da bude solidna, a ukoliko budu startovali sa Veslijem Džonsonom, to bi značilo da će u prvoj petorci imati petoricu iznadprosečnih odbrambenih igrača.

Deluje da situacija nikada neće biti bolja nego što je sada, stekli su se idealni uslovi da Klipersi krenu po prsten.

Los Anđeles Lejkers

Beta/AP

Značajni dolasci: Di’Endželo Rasel (ruki), Lu Vilijams, Roj Hibert, Marselinjo Uertas, Meta Vorld Pis, Leri Nens Džunior
Značajni odlasci: Džordan Hil, Vesli Džonson, Ed Dejvis, Karlos Buzer, Džeremi Lin, Vejn Elington, Roni Prajs

U jednoj rečenici: Apsolutni haos zavladao je među ljubičasto-zlatnima: trener je staromodan, sastav neuravnotežen i nedovoljno kvalitetan, a potencijalni visoki pik verovatno ide Filadelfiji.

Lejkersi uvek imaju zvezdu u timu i uvek se desi to da po odlasku jednog velikana dođe drugi i zauzme njegovo mesto, pa Lejkersi ostanu dominantni. Na kraju karijere Džerija Vesta je stigao Čembrlen, potom je uskoro došao Karim Abdul-Džabar, za njim ubrzo i Medžik, potom Kobi, pa Šakil, pa Pau... Sada nema nikoga, Kobi je i dalje tu, ali Kobi više nije jedan od najboljih igrača lige, iako je tako plaćen. Kobi je već dugo užasan odbrambeni igrač, a prethodnih nekoliko godina se oko njega (kad je zdrav) više ne može sagraditi uspešan NBA napad.

Od 2011. i neslavnog poraza od Dirkovih Meveriksa, Kobi igra samo da bi srušio rekorde. Lejkersi nisu konkurentni i sa timom poput ovog to neće biti još dugo. Deca legendarnog Džerija Basa, dugogodišnjeg vlasnika franšize, preuzela su vođstvo nad klubom po očevoj smrti. Džimi i Džini Bas se ne snalaze najbolje u ovoj ulozi. Jasno je da se budućnost ne može planirati pod Kobijevim vođstvom, ne sa ovim igračima, i to su oni shvatili. Možemo se nadati da ovo znači da će mnogo minuta dobiti mlade nade Lejkersa, talentovani plejmejkeri Di’Endželo Rasel i Džordan Klarkson, kao i napokon zdravi sofmor Džulius Rendl.

Ipak, od Lejkersa se uvek traži da budu konkurentni, pa su ovog leta dovedeni veterani poput Roja Hiberta i Lua Vilijamsa, koji, deluje, služe samo da bi zauzimali mesto mlađima. Sa ovakvim timom Lejkersi će biti na dnu tabele Zapadne konferencije na kraju sezone, tako da ne postoji razlog da se šansa ne dâ mladima i da se na taj način uloži u budućnost.

Trener Bajron Skot pred početak prethodne sezone rekao je da njegov tim neće šutirati trojke (?!), a i tokom prošle godine nismo mogli da vidimo njegov pečat na ovom timu. Igra se nedisciplinovano, igrači se zadovoljavaju teškim šutevima sa poludistance, odbrana je nedefinisana (mada će se Hibertovim dolaskom ona neminovno poboljšati)...

Lejkersi su u veoma lošem trenutku kao franšiza. Jedino zbog čega bi ih trebalo gledati jesu mladi igrači (ponajviše spektakularni plejmejker Rasel koji ima šansu da napravi veliku karijeru) i “labudova pesma“ Kobija Brajanta. Teško je zamisliti da će posle ove sezone živa legenda i dalje igrati, tako da ove godine valja navijati da ostane zdrav i da nam pruži još neku od njegovih karakteristično nezaboravnih partija.

Memfis Grizlis

Beta/AP

Značajni dolasci: Brendan Rajt, Met Barns, Rajan Holins
Značajni odlasci: Kosta Kufos, Nik Kalates, Džon Luer

U jednoj rečenici: Ključni igrači Memfisa godinu dana su stariji, ali i dalje mogu da pobede svakoga, mada su kvalitetom ipak iza nekih pretendenata na titulu.

U rodnom gradu Elvisa Prislija stvari se ne menjaju. Kompaktno jezgro tima Dejvida Jergera koje se sastoji iz Marka Gasola, Majkla Konlija, Zeka Rendolfa i Tonija Alena nastavlja da igra košarku koja stilom više podseća na ono što smo mogli da vidimo pre 20 godina. Ovakve petorke, sa dva teška centra, postale su relikvija u modernoj NBA ligi gde se kao trend ustalila mogućnost da igrač na poziciji četiri može da šutira trojke i time širi odbranu za ulaze spoljnih igrača. Rendolf i Gasol nisu loši šuteri, obojica su čak i veoma dobri sa poludistance, ali oni većinu svojih poena stiču iz niskog posta, iz guranja u reketu sa protivnicima. Na taj način i jesu nezgodni mnogim rivalima, samim tim jer su fizički snažniji. Sa druge strane, mogu imati problema u drugoj fazi igre, kada Rendolf i Gasol nisu dovoljno hitri da zatvore šuteve za tri poena igračima koje čuvaju.

Osnova tima (Gasol, Konli, Rendolf, Alen) na je okupu još od 2010. otprilike i za sada je preživela dosta toga. U plej-ofu 2011. izbacili su prvoplasiranog sa osme pozicije, došli su do finala konferencije, stekli status bogova u Memfisu, ali nikako nisu uspeli da odu do finala. Memfis ni u jednoj od ovih sezona nije slovio za favorita, ali sve vreme pomno čeka priliku koju će zgrabiti i napasti titulu. Identitet koji su izgradili jednistven je u današnjoj ligi – fokus im je na odbrani, agresivnoj igri na protivničkim bekovima (koje Toni Alen maltretira) i čuvanju reketa (gde je Mark Gasol i dalje impresivan). U napadu imaju problema sa hroničnim nedostatkom šuta.

Već nekoliko godina Memfis pokušava da pronađe petog čoveka da zaokruži ovu petorku, poslednji delić koji nedostaje da bi se kompletirao tim koji sa pravom može da krene po titulu. Doduše, sada u prvoj petorci kreće solidni Kortni Li, a Alen ulazi sa klupe. Probali su mnoge igrače za sada: Rudi Gej je uzimao mnogo lopti i trošio ih neefikasno, Tejšon Prins bi im odgovarao da je došao 2006. godine, Džef Grin je bio suviše nekonstantan. Poslednji igrač u nizu sa kojim će pokušati da ostvare dobar rezultat u plej-ofu jeste Met Barns, čovek koji po ratničkom mentalitetu svakako odgovara Grizlijima, ali on je takođe i šuter na kojeg se tim ne može osloniti, to smo videli na početku prošle sezone u Klipersima.

Odbrana će biti standardno stamena, a napad će nastaviti da igraju na način na koji to čine godinama – kroz svog najboljeg plejmejkera Marka Gasola. Milina je gledati najboljeg centra lige kako prima loptu u visini bacanja (na “laktu“) i odatle bira da li će proigrati saigrača, šutnuti, ili se zaleteti na obruč. Takođe, ukoliko protivnik izvede sitniju četvorku na parket, očekujte mnogo lopti u reket za Zeka Rendolfa koji će snagom uspeti da poentira. Jedina bitna promena, osim dovođenja Barnsa, u odnosu na prošlu sezonu jeste dolazak Brendana Rajta umesto Koste Kufosa. Rajt je sjajno pretvarao dodavanja iz pik-en-rola u poene u dresu Dalasa prošle sezone, ali je u odnosu na Kufosa ipak dosta lošiji odbrambeni igrač.

Grizlisi, stari znanci lige, kreću u još jedan potencijalni pohod na titulu. Čvrstina je tu, ali i nedostatak šuta koji ih čini opasnim po neke favorite za titulu, ali ne i favoritima.

Minesota Timbervulvs

Beta/AP

Značajni dolasci: Karl-Entoni Tauns (ruki), Nemanja Bjelica (ruki), Tajas Džouns, Andre Miler, Tejšon Prins, Damjan Rudež
Značajni odlasci: Čejs Badinger, Entoni Benet, Geri Nil

U jednoj rečenici: Izuzetni mladi talenti su se okupili u Mineapolisu, a rukovodstvo i stručni štab sada treba da obezbede njihovo skladno funkcionisanje i razvijanje; valja očekivati i trejdove veterana tokom sezone.

Stiče se utisak da se toliko mladog talenta nije skupilo u jednoj NBA franšizi od vremena kada su se u Oklahomi okupili Durent, Vestbruk, Harden i Ibaka. Od Viginsa i Taunsa, dva prva pika, očekuju se velike NBA karijere. Drugi mladi talenti kao što su Gorgi Đeng, Ejdrijan Pejn, Zek Lavin i Šabaz Muhamed mogu da se razviju u sasvim solidne igrače rotacije u NBA ligi, tako da su Timbervulvsi po pitanju baze talenta osigurani u doglednoj budućnosti.

Da bi ovi mladi asovi dostigli pun potencijal, uprava se potrudila da im obezbedi vođstvo u vidu dokazanih veterana i profesionalaca u svlačionici. Tu su Kevin Garnet, Andre Miler i Tejšon Prins – nekada veliki igrači, a sada najbolji mogući učitelji za talentovane klince.

Na klupi je trener Sem Mičel, dobitnik nagrade za trenera sezone 2007. godine – on će zameniti Flipa Sondersa koji je nedavno preminuo. Na prvi pogled, rad sa grupom tako perspektivnih momaka za svakog trenera bio bi ispunjenje sna, ali Mičela i rukovodstvo tima ipak očekuju određeni problemi u pogledu sastava sa kojima mora da izađe na kraj tokom ove sezone. Razlog – pozicija igrača iz “ere Kevina Lava“ je nedefinisana.

Toj grupi pripadaju Kevin Martin, Nikola Peković i Riki Rubio. Sa Rubijom ne bi trebalo da bude problema, on je već godinama projektovan kao vođa tima sa plejmejkerske pozicije u budućnosti i u novoj sezoni bi ponovo trebalo da ima značajnu ulogu u ekipi. Sa drugom dvojicom stvari nisu tako jasne. Peković i Martin su veoma korisni,uprkos brojnim povredama u prethodne dve-tri godine, ali njihovi ugovori u ovoj fazi karijere nisu ono što bi Minesoti odgovaralo. Peković ima platu startera, ali je teško zamisliti da prvi pik drafta, supertalentovani Karl-Entoni Tauns ulazi sa klupe. Isto važi i za Martina. Opet, njih dvojica nisu ni iskusni glasovi u svlačionici poput Prinsa i Milera npr, pa da time opravdaju svoju ulogu u timu, a nema ih smisla ni skupo plaćati ako njihova uloga nije jasno određena. Stoga valja očekivati trejdove tokom sezone jer u ligi svakako ima timova kojima bi usluge ove dvojice košarkaša dobro došle.

Ljubitelje košarke iz Srbije naravno najviše zanima kakva će biti uloga reprezentativca Srbije Nemanje Bjelice. On je u predsezoni igrao veoma dobro, nametnuo se svojim najvećim kvalitetima, onima koje je tokom svih ovih godina ispoljavao u Evroligi – skokom, šutem za tri i dodavanjem. Ovde svakako neće imati istu slobodu kao u Fenerbahčeu, pa treba očekivati da ga Mičel uglavnom koristi na poziciji četvroke, i da većinu svojih šuteva uzima iza linije za tri poena. Makar dok ne stekne veće poverenje trenera, a onda i veću ulogu u kreaciji napada.

Pred Minesotom je još jedna sezona filtriranja talenta, a tim bi, osim zbog Bjelice, trebalo gledati i zbog Karl-Entonija Taunsa, koji je po mnogima “novi veliki centar lige“.

Nju Orleans Pelikans

Beta/AP

Značajni dolasci: Alvin Džentri (trener), Alonzo Dži, Nejt Robinson, Kendrik Perkins, Kris Daglas-Roberts
Značajni odlasci: Toni Daglas, Džimer Fredet

U jednoj rečenici: Ova sezona nam donosi prvi veliki ispit na putu Entonija Dejvisa ka statusu NBA velikana – može li na osnovu sopstvenih kvaliteta da obezbedi Pelikanima mesto u plej-ofu i nešto važniju ulogu u njemu?

Entoni Dejvis već sada, sa 22 godine, ima punopravni status NBA zvezde. Jasno je da je on novi budući NBA velikan i najbolji mladi igrač koji se pojavio od 2007. godine i Kevina Durenta. Očekivanja pri njegovom dolasku u ligu bila su izuzetno visoka (neki su ga čak i nazivali kombinacijom Garneta i Dankana), a on je sva očekivanja ne samo ispunio, već i prevazišao.

Tim koji su zvaničnici Pelikansa počeli da grade oko njega ne obećava naročito i već se javlja strah među navijačima i novinarima da će se ponoviti situacija sa početka ovog veka – tada menadžment Minesota Timbervulvsa nije mogao da okupi dobar tim oko Kevina Garneta i na taj način je “upropastio“ njegove najbolje igračke godine. Za crne slutnje možda je prerano, Dejvis je još veoma mlad, ali je istina da saigrači koje u Nju Orleansu ima nisu dovoljno kvalitetni da bi se ostvario dobar učinak u plej-ofu, a kamoli da bi se napala titula.

Najbolji Dejvisov saradnik u prošloj sezoni bio je Tajrik Evans, bek bez šuta, ali jedan od najboljih u ligi što se tiče ulaska u reket. Tu je i Erik Gordon, nekada velika nada lige na poziciji dva, dok ga povrede nisu unazadile. Gordon je i dalje veoma precizan sa linije za tri poena, ali je njegova uloga u kreaciji napada svedena na minimum. Rajan Anderson je prošle godine imao nekarakteristično lošu šutersku sezonu, za očekivati je da je ne ponovi (imao je veliku ličnu tragediju, umrla mu je devojka). Džru Holidej je korektan startni NBA plejmejker, ali je problem sa njim to što je veoma često povređen. Ova grupa sama po sebi ne garantuje ništa naročito, što smo imali prilike da vidimo i prošle sezone. Na veoma jakom Zapadu Dejvis je uspeo da izbori plej-of za svoj tim (odlika tzv. “franšiznih igrača“), ali je u prvoj rundi ispao od budućih šampiona Voriorsa. Takva škola obavezna je za mnoge velike NBA igrače, setite se koliko su puta Džordan, Lebron, Garnet i Novicki ispali u plej-ofu od aktuelnih šampiona da bi potom postali i sami prvaci. Sledeći korak za Dejvisa jeste osiguravanje mesta u plej-ofu na duže staze i više utakmica u njemu.

Sledećeg leta otvara se velika prilika za Pelikane – ogromni ugovor Erika Gordona ističe, pa tim dobija priliku da za novac koji su do sada trošili na njega dovedu druge kvalitetne igrače. Na to treba dodati i očekivani rast “seleri kepa“ koji će svakom timu u ligi doneti dosta prostora. Imajući to u vidu, ova sezona Pelikana treba da posluži kao koristan prelazni period uigravanja tima u sistem novog trenera, kao i za period ispitivanja granica talenta Entonija Dejvisa koji za sada deluje apsolutno nezaustavljivo.

A kakav je sistem novog trenera Alvina Džentrija? Prvo, treba znati da je on na poziciju glavnog trenera Nju Orleansa došao sa mesta pomoćnika Stivu Keru, treneru šampiona Golden Stejta. Džentri ima reputaciju velikog stručnjaka za napad, a mnoge njegove postavke učinile su napad Voriorsa onako efikasnim. Dalje, Džentri, za razliku od svog prethodnika Montija Vilijamsa, ima odrešene ruke da sagradi tim u narednih nekoliko godina. Džentri je pobornik modernog NBA napada sa mnogo kruženja lopte i dosta ispaljenih trojki. Biće interesantno videti kako će koristiti Dejvisa, koji bi u ovom stilu igre mogao veoma dobro da igra i na poziciji petice. Odbrana bi trebalo da bude solidna, pogotovo uzevši u obzir rezerve koje Dejvis još ima na ovom kraju parketa.

Ako volite košarku, gledajte Entonija Dejvisa. Po svemu sudeći, on će postati najveći košarkaš svoje generacije i biće vam drago što ste bili njegov savremenik.

Oklahoma Siti Tander

Beta/AP

Značajni dolasci: Bili Donovan (trener), Džon Justis (ruki), Kameron Pejn (ruki)
Značajni odlasci: Peri Džouns III, Džeremi Lemb

U jednoj rečenici: Skot Bruks više nije tu, a Durent, Vestbruk i Ibaka su zdravi – nema razloga da Oklahoma ne bude jedan od glavnih favorita za titulu.

Franšiza iz Oklahome najbolji je primer za to kako je tim sa šampionskim potencijalom, ukoliko niste veliki grad poput Njujorka koji bi privukao slobodne agente, ipak najlakše sastaviti kroz draft. I zaista je nivo talenta koji je Oklahoma u svoj tim dovela kroz draft u periodu 2007-2010. zapanjujući. Za tri godine “uhvatiti“ četvoricu budućih asova ranga Durenta, Vestbruka, Hardena i Ibake – za mnoge je u ligi delovao kao san. No, Tander je imao bazu vanserijskih mladih talenata i dosta vremena da taj talenat pretoči u pobede i titule.

A sada deluje da to vreme polako ističe i da se prozor u kojem titula može biti osvojena uskoro zatvara. Kako je do toga došlo ovako brzo? Kako je tim koji je igrao finale 2012. godine i tim od kojeg su se očekivale brojne titule u narednih deset godina sada u potpunoj panici? Osnovni razlog je trejd u kojem se Oklahoma odrekla Džejmsa Hardena zarad “finansijske fleksibilnosti“ (?!). Odrekla ga se zapravo zbog škrtosti vlasnika koji nisu hteli da plaćaju dodatni porez, a ispostaviće se da ih je ta odluka skupo koštala. U narednim sezonama počela je da ih prati loša sreća sa povredama: Rasel Vestbruk je operisao koleno, Kevin Durent je više puta operisao stopalo, Ibaka takođe koleno. Povrede su se ređale, a Oklahoma nije uspevala da odigra značajnu ulogu u plej-ofu od spomenute 2012. godine.

To je još veći problem jer Kevin Durent, verovatno drugi najbolji košarkaš na svetu, sledećeg leta postaje slobodan agent i u Oklahomi postoji bojazan da će promeniti klub. Da bi Durent promenio sredinu, trebalo bi da ga privuče klub koji ima da ponudi nešto bolje od Vestbruka i Ibake kao saigrača (a takvih zaista nije mnogo), tako da mnogi misle da će Durent ipak ostati u Oklahomi. Ipak, kroz godine se mogla primetiti jedna stvar koja je Oklahomi veoma otežavala posao – nedostatak hrabrosti u upravi. Uprava nije htela da rizikuje dajući ugovor Hardenu, nije htela da promeni trenera sve do ovog leta iako je bilo jasno da je Skot Bruks neadekvatan za ovaj posao, nije dovodila Durentu i Vestbruku kvalitetne igrače zadatka... To su razlozi zbog kojih Durentov odlazak nije nemoguć.

A prošle sezone, kada je svima postalo jasno da je Durentov odlazak ipak ostvariv scenario, uprava se trgnula i krenula u promene. Problem sa promenama jeste što su mnoge od njih ishitrene – dovedeni su igrači koji imaju dobru reputaciju u ligi, ali su preplaćeni i nekompatibilni sa onim što je Oklahoma već imala u sastavu. Rukovodstvo Oklahome svesno je da mora da napadne titulu ove godine da se ceo projekat ne bi raspao, ali je pitanje da li će im Enes Kanter, Dion Vejters i ostali doneti prevagu. Kanter je najgori odbrambeni centar u ligi, iako je dobar šuter i talentovan napadač. Vejters je isto katastrofalan odbrambeni igrač, ali je neko ko može da kreira sebi poene. Di-Džej Ogastin je solidan rezervni plejmejker, a Kajl Singler je suviše spor da bi mogao da igra bitne minute u plej-ofu. Ovi igrači Oklahomi ne donose pojačanje na mestima na kojima su bili tanki i to je najveći problem.

Poenta je ipak u tome da titulu neće osvajati Kajl Singler i Dion Vejters, već je osvajati Durent i Vestbruk ukoliko do te prilike bude došlo. Kada su njih dvojica praćeni Ibakom, zdravi i u formi, malo ko može da im stane na put. Znaju da im je ovo možda i poslednja šansa i igraće najangažovanije do sada. Veliku podršku će imati i u novom treneru Biliju Donovanu.

Donovan je iskusan i ostvaren trener na NCAA nivou, ali je u NBA tek početnik. Zato je ovaj potez i iznenadio mnoge jer Oklahomi u ovom trenutku treba neko ko je iskusan u “biti ili ne biti“ situacijama. Ipak, Donovan je tokom dugog perioda u kojem je radio na univerzitetu Florida dokazao da je trener koji dobro poznaje košarku i koji je u stanju da organizuje tečan napad, nešto što Bruksu nikako nije polazilo za rukom. Oklahoma će konačno igrati dosta pik-en-rola i “pokretnog napada“, za razliku od silnih izolacija koje je uglavnom praktikovao Bruks.

I evo nas opet na početku. Ove promene koje su se desile u stvari su ništavne u poređenju sa onom najbitnijom – zvezde tima su zdrave. I to garantuje fantastičan tim koji s razlogom veruje da može do titule.

Finiks Sans

Beta/AP

Značajni dolasci: Tajson Čendler, Džon Luer, Mirza Teletović, Soni Vims, Roni Prajs, Devin Buker
Značajni odlasci: Markus Moris, Džerald Grin, Brendan Rajt, Markus Tornton, Redži Bulok, Deni Grejndžer

U jednoj rečenici: Posle neuspešnog lova na Lamarkusa Oldridža, tim iz Arizone nalazi se “na ničijoj zemlji“ – ni dovoljno dobar da igra plej-of, ni toliko loš da dobije visokog pika na sledećem draftu.

Džef Hornasek je pretprošle sezone napravio senzaciju u ligi, odveo je tim koji je bio predviđen za “tankovanje“ do vrata plej-ofa. Uspostavio je moderan sistem sa mnogo šuteva za tri poena kojim je komandovao Goran Dragić. Prošle sezone trebalo je da ode stepenicu više, da uđe u plej-of, ali isprečili su se problemi u atmosferi.

Tim se pre dve sezone pojačao plejmejkerom Erikom Bledsoom, koji nije imao prilike da se izbori za bitno mesto u rotaciji Klipersa, ali je bilo jasno da je spreman da preuzme veću ulogu u nekom drugom timu. Problem je bio što je najbolji igrač tima Dragić već igrao na toj poziciji. Hornasek je rešio da startuje sa obojicom u petorci i da vrlo često koristi tu postavu sa dva plejmejkera kako bi ubrzao igru. Plan je upalio i Sansi iz pretprošle sezone su prosto leteli po terenu. Pred početak prošle sezone doveden je još jedan plejmejker – Ajzea Tomas, tako da su sada tri najbolja igrača praktično igrali na istoj poziciji.

Dragić nije bio oduševljen razvojem situacije i nezadovoljstvo u svlačionici počelo je da tinja. Ambijentu nije ni doprinela činjenica da su blizanci Moris bili optuženi za prebijanje jednog čoveka jer je on, prema onome što su oni rekli, “slao neprikladne poruke njihovoj majci“ (načini na koji NBA igrači sebe kroz istoriju uvaljuju u nevolje zaista su raznovrsni). Tim nije igrao onako kako se očekivalo, nisu imali ni sreće, mnoge su utakmice izgubili u finišu, te se u februaru sve raspalo. Dragić je javno zatražio trejd i dobio ga je – otišao je u Majami za neznatnu nadoknadu. Tomas je takođe otišao iz tima (u Boston), a novi plejmejker koji je stigao jeste Brendon Najt iz Milvokija. Tim je završio mediokritetsku sezonu u kojoj nije igrao svoju prepoznatljivu igru i u kojoj je bio bezopasan u borbi za plej-of.

Ovog leta su čelnici kluba rešili da se aktiviraju i da u prelaznom roku primame nekog od interesantnih slobodnih agenata. Pik je pao na najatraktivnijeg, Lamarkusa Oldridža. Da bi ga privoleli da se preseli u Arizonu, Sansi su doveli i Tajsona Čendlera u tim. Ipak, Lamarkus je izabrao San Antonio, pa se i taj plan Finiksa izjalovio. U tom procesu klub se odrekao i usluga Markusa Morisa, kojeg je poslao u Detroit kako bi otvorio mesto na seleri kepu za Oldridža. Razume se, to nije naišlo na odobravanje njegovog brata Markifa, koji inače nije poznat kao odmeren momak, što smo već imali priliku da saznamo.

U novu sezonu Finiks dakle ulazi kao deo sredine koja u NBA nije zlatna, naprotiv, sredina u NBA ne donosi ni šansu za borbu za tron, a ni visoke pikove na kraju sezone. Hornaseku ugovor ističe na kraju, Čendler nema mnogo smisla u ovakvom timu (pri tom zauzima minute i mladom Aleksu Lenu), a atmofera je i dalje zategnuta. Da bi franšiza izbila na pravi put, potreban je ili genijalan potez uprave ili čišćenje tima za novi početak.

Portland Trejl Blejzers

Beta/AP

Značajni dolasci: Džerald Henderson, Mejson Plamli, Ed Dejvis, Al-Faruk Aminu, Noa Vonlej, Fil Presi, Mo Harkles, Pet Konauton (ruki)
Značajni odlasci: Lamarkus Oldridž, Vesli Metjuz, Nikola Batum, Robin Lopes, Eron Aflalo, Dorel Rajt, Stiv Blejk, Džoel Frilend, Alonzo Dži

U jednoj rečenici: Četvorica članova prošlogodinje prve petorka Blejzersa promenili su sredinu, pa u Oregonu počinje nova etapa u istoriji ove malerozne franšize, što znači da ćemo gledati mnogo mladih igrača predvođenih Demijanom Lilardom.

Blejzersi su u svoj novi početak krenuli krajem prošle sezone. Kada je postalo jasno da Oldridž napušta klub u kojem je mnogo toga preživeo od 2006. kada su ga Blejzersi draftovali, generalni menadžer Nil Olšej rešio je da ogoli tim do temelja i da na leđima Demijana Lilarda krene da gradi neki novi Portland.

Iskusne NBA veterane i dokazano sposobne igrače poput Batuma, Metjuza, Robina Lopesa i Aflala zamenile su mlade nade koje će, veruje se u Oregonu, Lilardu u budućnosti pomoći da ostvaruje uspehe. Pristigli su mladi igrači koje će trener Stots imati priliku da testira u različitim kontekstima sledeće sezone. Vonlej je talentovan igrač kojeg su pre dolaska u ligu poredili baš sa Oldridžom, ali za sada nije dobio pravu šansu. Rej Mekalum bi trebalo da bude partner Lilardu u bekovskoj liniji, a Mejers Lenard je 216 cm visoki šuter, koliko god to bizarno zvučalo. Mejson Plamli i Ed Dejvis mogu da postanu pristojni centri u NBA u budućnosti. Materijala za rad sa mladima u Portlandu svakako ima, a sledeća sezona će pokazati koliko je tu zapravo talenta i kvaliteta.

Veoma je teško zamisliti igru Portlanda u sledećoj sezoni, budući da su skoro svi igrači novi. Prošlogodišnji Blejzersi veliki broj akcija završavali su u postu preko Oldridža, mada je i Lilard često vodio napade iz pik-en-rol situacija. Ako je nešto sigurno za sledeću sezonu, onda je to da će Lilard imati odrešene ruke u napadu. On je sjajan šuter, i kada uđe u dobru seriju, zaista ga je teško braniti. Sa druge strane, bez dobre podrške saigrača i uz odbrane protivnika koje će se bez sumnje koncentrisati na njega, očekivano je da će imati i problema u novoj ulozi apsolutnog lidera. U odbrani bi trebalo da budu pristojni, pojačanja poput Džeralda Hendersona i Al-Faruk Aminua odlični su u defanzivi.

Da bi tim mogao da se bori za šampionsku titulu, potrebno mu je makar osam igrača rotacije na koje trener može da se osloni u plej-of bitkama. Blejzersi za sada imaju jednog, a potraga za preostalom sedmoricom kreće ove sezone. Navijači iz Oregona nadaju se da ta potraga neće predugo trajati.

Sakramento Kings

Beta/AP

Značajni dolasci: Ražon Rondo, Marko Belineli, Kostas Kufos, Keron Batler, Kvinsi Ejsi, Vili Koli-Stajn (ruki), Set Kari
Značajni odlasci: Džejson Tompson, Derik Vilijams, Karl Lendri, Nik Stauskas, Andre Miler, Rej Mekalum, Redži Evans, Rajan Holins

U jednoj rečenici: Vivek Ranadiv nestrpljiv je vlasnik koji želi rezultate odmah, pa mu je stoga Vlade Divac doveo Ražona Ronda da loptama hrani superzvezdu u nastajanju Demarkusa Kaznsa; jedini problem jeste što se u tom procesu Vlade odrekao budućnosti Kraljeva.

Vivek Ranadiv je američki biznismen rodom iz Bombaja koji je stekao milijarde baveći se softverom. Za košarku je postao zainteresovan kada je njegova ćerka počela da igra košarku u svojoj školi, pa je Ranadiv postao i trener njenog srednjoškolskog tima. Budući da ima sredstava, rešio je da svoj hobi nastavi u najkvalitetnijoj košarkaškoj ligi na svetu, pa je kupio većinski udeo u Sakramento Kingsima i postao predsednik kluba. Ništa od toga ne bi bilo problematično da se Ranadiv ne meša u rad stručnjaka na mestu trenera koje je sâm zaposlio.

Prošle sezone ekipa je zaista dobro startovala i beležila je učinak od oko 50% pobeda, ali je usred dobre serije Ranadiv rešio da otpusti trenera “jer je tim igrao suviše sporo“. Majk Meloun ni kriv ni dužan napustio je svoju poziciju, a krajem sezone je doveden legendarni trener Džordž Karl, poznat po tome što insistira na brzom napadu. Sve to bi možda i imalo smisla da Kingsi nemaju verovatno najveću post-ap silu u ligi – Demarkusa Kaznsa. Sa njim u timu jednostavno se mora igrati malo sporije da bi do izražaja došli njegovi kvaliteti u reketu.

Ranadiv se okružio saradnicima koji mu ne prkose ni u čemu i koji aminuju njegove ideje. To se odnosi i na pikove na draftu (nelogičan izbor Stauskasa prošle i Koli-Stajna ove godine). Prošle sezone mogli su se čuti i navodi da je Ranadiv predložio svom stručnom štabu da pokuša da igra odbranu sa četiri igrača, dok peti stoji negde na centru i čeka pâs koji će mu omogućiti laku kontru. Ranadiv je navodno rekao da je tu strategiju koristio u utakmicama svoje ćerke i da je dobro funkcionisala. Na sreću, zdrav razum je pobedio i Kingsi nikada nisu spoveli ovu ideju u delo.

Jedan od Ranadivovih pomoćnika jeste i legenda srpske i evropske košarke, kao i Kingsa – Vlade Divac. Imenovan za predsednika košarkaških operacija, ali on je realno taj koji sprovodi sportsku politiku kluba, on je generalni menadžer. Jasno je da on radi po nalogu Ranadiva, ali se za sada ne može reći da je Divac obavio dobar posao. To se posebno ogleda u činjenici da se Sakramento praktično odrekao dva buduća pika prve runde koja je poslao u Filadelfiju da bi mogao da otvori prostor na seleri kepu za dovođenje pojačanja. Kritike je dobio jer je istu stvar mogao da uradi koristeći tzv. streč-proviziju, a da pri tom ne ostane bez pikova.

Uglavnom, Vlade je nekako obezbedio prostor za pojačanja, većinu planiranih nisu doveli (Elis, Metjuz) a i ona koja jesu nisu naročito zvučna. Rondo je prošle sezone delovao veoma loše u Dalasu i jasno je da to nije onaj Rondo od pre četiri-pet godina. Kufos je dobar igrač, ali je dobio previše novca za nekoga ko je rezerva najboljem igraču tima i neko ko će igrati oko 12 minuta po utakmici. Belineli je dobro pojačanje, doduše, takav šuter je dobrodošao u apsolutno svakom timu u ligi.

Kingsi mogu do plej-ofa, ima zaista talentovanih igrača, ali za tako nešto mnogo stvari mora da se poklopi. Pre svega, hemija između igrača mora da bude odlična, a svaki član rotacije mora da ispuni očekivanja. A Sakramento Kingsi iz poslednjih desetak godina retko su se kada spominjali u kontekstu ispunjenih očekivanja.

San Antonio Spurs

Beta/AP

Značajni dolasci: Lamarkus Oldridž, Dejvid Vest, Rej Mekalum, Boban Marjanović, Džimer Fredet, Razual Batler
Značajni odlasci: Tijago Spliter, Marko Belineli, Kori Džozef, Eron Bejns, Džef Ejrs

U jednoj rečenici: Čini se da ih dolazak Lamarkusa Oldridža čini jačim nego ikad, ali im je klupa posle dugo vremena malo tanja, a Dankan, Parker i Đinobili ne postaju mlađi.

Izgleda da Dankan i Đinobili ne stare, ali na veliku žalost navijača San Antonija i francuske reprezentacije, deluje da Parker stari. Prošlu sezonu odigrao je znatno lošije od prethodnih, a na Evrobasketu je takođe bio ispod nivoa na koji nas je navikao. Više nije onako neuhvatljivo brz, što mu oduzima mnogo prednosti u odnosu na protivnike. Osnova njegove napadačke igre jeste penetracija u reket, a kada to ne može da radi, postaje manje opasan jer nije naročito dobar šuter za tri poena.

Parker je okidač koji pokreće napad koji su patentirali i do savršenstva doveli Spursi – “pokretni napad“. Njegovi ulazi do koša i povratna dodavanja ili flouteri iz reketa nešto su na čemu Spursi baziraju svoju igru. Bez pravog Parkera, napad San Antonija nije onaj savršeni napad iz prethodne tri-četiri sezone. Međutim, lošije igre Tonija Parkera ne treba da znače da je njegova karijera vrhunskog NBA plejmejkera prošlost – uz nešto odmora i doziranu minutažu tokom sezone, Parker može da se vrati na staro.

U međuvremenu San Antonio ima sa kime da igra. Najveće pojačanje tima jeste ol-star krilni centar Lamarkus Oldridž, igrač kroz kojeg može da se vrti ozbiljan NBA napad. Vrhunski je šuter sa poludistance, pa se očekuje da će njegovi procenti šuta porasti u San Antoniju jer će mu se otvarati mnogo više dobrih pozicija za šut, a i uzimaće manje šuteva jer neće biti neprikosnoveno prva opcija u napadu svaki put. Problem može biti što je Oldridž navikao da ima loptu kod sebe dugo u napadu, a napadačka filozofija Spursa je da se lopta stalno kreće, mada će se košarkaški znalci poput Oldridža i Popovića već oko toga dogovoriti.

Osim Oldridža, očekuje se da će tim nositi i dva sjajna defanzivca – Kavaj Lenard i Deni Grin. Lenard je vladajući odbrambeni igrač godin, i jedan od najboljih igrača lige na svojoj poziciji, a dobra vest jeste što je konačno potpuno zdrav. Grin je prihvatio manje novca i ostao u San Antoniju da bi imao priliku da se bori za titule, iako je sigurno mogao da dobije unosniji ugovor drugde. A šta tek onda reći za Dejvida Vesta, čoveka koji je ostavio više od deset miliona dolara na stolu u Indijani kako bi mogao da dođe u Teksas i bori se za naslov zajedno sa Dankanom, Popovićem i ostalima. Vest je i dalje kompletan igrač koji doprinosi na oba kraja parketa i veliki je luksuz kada vam tako kvalitetan košarkaš počinje utakmice sa klupe.

Dankan ne pokazuje nikakve znake posustajanja, i dalje igra vrhunski i ne postoji razlog zašto tako ne bi igrao još mnogo godina. Čuvanje reketa i dalje je na vrhunskom nivou, a Timi je, kao i uvek, precizan šuter, dodavač i egzekutor sa niskog posta. Mesta bi trebalo da ima i za našeg Bobana Marjanovića koji će tokom duge sezone sigurno dobiti priliku. Bobija smo svi gledali u Evroligi u dresu Crvene Zvezde i svesni smo da je on talentovan napadač koji može da doprinese timu na više načina, kao i vanserijski skakač. Od njega ne treba očekivati veliki udeo u igri tima, ali kada dobije šansu, Bobi bi trebalo da odigra kvalitetno.

San Antonio kreće u još jedan pohod na titulu, sada znatno pojačan dokazanim NBA klasama. Problem može da bude skraćena klupa, budući da su morali da se odreknu Splitera, Belinelija, Bejnsa i Džozefa da bi doveli Oldridža i Vesta. Međutim, Spursi su i dalje dobro popunjeni na svim pozicijama, i ukoliko ih povrede budu zaobilazile, predstavljaju jednog od velikih favorita za odlazak u veliko finale.

Juta Džez

Beta/AP

Značajni dolasci: Trej Lajls (ruki), Tibor Plajs
Značajni odlasci: Džeremi Evans

U jednoj rečenici: Mlade nade Džezera su stasale, ove godine se očekuje da će Hejvord, Fejvors i Gober konačno vratiti Jutu u plej-of.

Tim se polako gradi od 2011. godine i odlaska Derona Vilijamsa iz Jute. U zamenu za njega stigao je Derik Fejvors, kao i pikovi sa drafta koji će tokom godina biti osnova za novi početak tima iz Solt Lejk Sitija. Vremenom se tim pojačavao kroz draft, stizali su Gordon Hejvord, Alek Burks, Trej Burk, Rudi Gober, Dante Egzum i ostali.

Prošla sezona nam je pokazala da su spremni za iskorak. Osnovni preduslov bio je odlazak Enesa Kantera i davanje njegovih minuta Rudiju Goberu. Uparen sa odličnim Derikom Fejvorsom, Gober je učinio odbranu Jute najboljom odbranom u ligi posle Ol-star pauze. Juta je zatvorila sve prilaze košu, na spoljnim pozicijama bekovi Džezera igrali su aktivnu odbranu koja je rezultovala elitnom produkcijom u defanzivi.

Treba očekivati da Juta u istom stilu nastavi i ove sezone. Dokazali su da mogu da igraju odbranu na najvišem nivou, a uz prosečan napad će ovo Juti, čini se, biti dovoljno za plej-of. Imali su veliki peh pred početak sezone kada je Dante Egzum pokidao prednje ukrštene ligamente kolena, ali Egzum prošle sezone nije imao prevelikog udela u uspesima Jute. Ipak, bio je koristan u defanzivi, tako da će njegov izostanak ipak biti hendikep na ovom kraju terena. U napadu Juta nema dobrog igrača na poziciji plejmejkera – Trej Burk je učinkom sličniji rezervnom pleju. U napadu je plejmejker zapravo Gordon Hejvard koji igra na poziciji niskog krila. On je uglavnom igrač sa loptom u pik-en-rolu i solidan je u toj ulozi. Rodni Hud je dosta dobar šuter, što je dokazao u drugom delu prošle sezone i biće dobar dodatak postojećoj osnovi tima.

Ekipi nedostaje još jedan vrhunski igrač na spoljnim pozicijama koji može da kreira poene za sebe i za druge, da bi od ove Jute načinio konkurenta za titulu. Alek Burks je u stanju to da radi, ali ne u dovoljnoj meri i dovoljno efikasno. Igrača takvih kvaliteta nije lako naći, a do tada će Juta biti izuzetno nezgodan protinik koji može da poremeti račun mnogim favoritima.

Nikola Novaković

Komentari 42
Čitajte
Pošalji komentar

Sport

Sumorna jesen u Humskoj 1

Od januara do danas Partizan je prešao put od vodeće ekipe šampionata preko osvojene titule, kvalifikacija za Ligu šampiona i velikih ambicija, do ekipe koja na lokalnoj sceni deluje slabo, nezainteresovano i nespremno.

Srbi u NBA – nismo više epizodisti

Pre više od deset godina Predrag Stojaković i Vlade Divac su nas mesecima držali budnima celu noć dok su se borili za šampionsko NBA prstenje. U međuvremenu, Srbi su imali isključivo epizodnu ulogu u najjačoj košarkaškoj ligi sveta, ali bi od predstojeće sezone to moglo da se promeni.

Svi igraju fudbal, kad ćemo početi mi?

Ako deceniju i po ne možeš da se izboriš za učešće na turniru najboljih, ako pet godina nisi u stanju da pobediš nijednu "veliku" reprezentaciju, onda je jasno da ti nije ni mesto među najboljima. A mi to nikako da shvatimo kada je u pitanju fudbalska reprezentacija Srbije i borba za Evropsko prvenstvo.

Momak koji je spavao s loptom

Penaldo. Šteta, neću videti kako izvodi penale. A ja se baš spremio da idem na stadion da urlam, Penaldo! Zna se ko je najbolji. Ma ko ga šiša, i onako samo pada i maše rukama tražeći penal. Vi ste kupili karte za nalickanog, a ne za naše momke...

Nemanja Đorđević ponedeljak 12.10. 15:40 Komentara: 77

Frankenštajnova laboratorija

Sportski lekari nekadašnje Istočne Nemačke uz pomoć anabolika održavali su gimnastičarke niskim, piše ugledni nemački nedeljnik Špigl. Posle završetka karijera sportistkinjama su ubrizgavani hormoni rasta ekstrahovani iz leševa. Mnoge nekadašnje gimnastičarke danas su invalidi.

Sportska redakcija B92 ponedeljak 5.10. 09:45 Komentara: 50

Nova era Partizana

Košarkaški klub Partizan ulazi u novu eru, prošla su vremena apsolutne regionalne dominacije, ali u Humskoj se nadaju početku nove serije uspeha. Otišao je dugogodišnji guru crno-belog tima Duško Vujošević, nasledio ga je čovek koji je godinama predstavljao njegovu produženu ruku na terenu Petar Božić, koji ograničen finansijskim okolnostima mora da se okrene mladim i neafirmisanim igračima, u želji da zadovolji ogroman apetit vernih "grobara".

Kreće ABA: Nova liga, stari ciljevi i ambicije

Utakmicama između Zadra i Cibone, odnosno Olimpije i MZT Skoplja startuje nova sezona u ABA ligi, koja je poslednjih meseci dobila novi oblik. Titulu brani Crvena zvezda, a zbog velikih promena koje su timovi pretrpeli utisak je da će nova sezona biti mnogo neizvesnija nego prethodne. Pored ’crveno-belih’, Srbiju će u regionalnoj ligi predstavljati i Partizan, Mega Leks i Metalac, kao što je slučaj bio i prošle sezone.

Sportska redakcija B92 četvrtak 1.10. 14:30 Komentara: 24