Slučaj Troicki – momak za kojeg "nema budućnosti u tenisu"

Uprkos tome što je Sud za sportsku arbitražu u sportu doneo odluku još pre dve godine, emocije obojice još su snažne. Ipak, mi ćemo se ovde koncentrisati na pozitivne strane – na Viktorov povratak i na ono što je naučio o sebi i svom treneru.

Prvi deo teksta Ane Mitrić, u kojem je glavni protagonista zanimljivi i neobični Džek Rider, pročitajte OVDE.

AM: U nedelji u kojoj si se na vratio bio si 847. na svetu, a sada si na 25. mestu – ipak, to nisu samo brojke. Na šta si najviše ponosan prošle godine?

Troicki: Bilo je teško. Pre početkra je bilo mentalno teško jer nisam znao šta će se dogoditi. Bilo je mnogo pritiska sa svih strana, a ni ja nisam bio siguran kako će sve ići i da li ću se uopšte vratiti. Da sam izgubio prvih pet mečeva, ko zna kako bih se osećao i da li bih igrao uopšte?

Iako je mnogo ljudi sumnjalo hoću li se vratiti ikada, ja sam veoma tvrdoglava osoba – znaš već, srpski inat. Želeo sam da dokažem, prvo sebi a onda i drugima, da mogu to da uradim i da budem još bolji. Naravno, ako dođem u situaciju da glasno kažem organizaciji ITF da su pogrešili pokušavajući da okončaju moju karijeru...

AM: Ali znaš da nije bilo lično, zar ne? Ne mislim da je to bilo zbog tebe – ITF bi tako postupio prema svakome u tvojoj situaciji.

Troicki: Posle sam osetio da je bilo lično. Učinili su situaciju ličnom svime što su govorili u jasnosti.

AM: Pa, jedino su se držali svog stava.

Troicki: Naravno, naravno. Ali posle sam osetio da nije isti odnos ITF prema meni. Npr, tražio sam vajld-kard za US open prošle godine, samo za kvalifikacije, a nisu mi ni odgovorili. Nisam očekivao da ću dobiti vajld-kard, ali to je dokaz da ih nije briga za mene.

Getty Images

AM: Da se vratimo na dobre stvari, kakva su ti još osećanja posle ove godine? Iako nisi najbolje plasiran u karijeri (Troicki je bio 12. tri nedelje tokom 2011. godine, prim. aut), da li je bilo drugih svetlih trenutaka?

Troicki: Definitivno, osvajanje titule na startu godine u Sidneju bila je ogromna stvar za mene. Imao sam još neke dobre rezultate, pogotovo na travi. Generalno, mnogo dobrih mečeva i pobeda, osećam da mi igra napreduje, a zbog toga sam najzadovoljniji. Ne želim da se zaustavim ovde, gladan sam novih pobeda i toga da budem još bolji. Lepo je što sam ovde posle samo jedne godine, ali želim još da napredujem i zato naporno radim.

Ipak, moram da kažem da sam ponekad razočaran što mi se ne odaje dovoljno priznanja. Kada se igrač vrati posle povrede ili duge pauze, onda pišu o tome u stilu: “Vratio se! Uspeo je!“ Mnogo igrača koristi zaštićeni renking, dobijaju ’specijalne pozivnice’, a ja nisam imao ništa od toga. Izgleda skoro kao da je medijima zabranjeno da napišu bilo šta o meni zbog svega što se dogodilo.

AM: Iz mog ugla, moguće je da je doping ozbiljna tema u sportu i da postoji rizik u kritikovanju ITF i WADA, pa čak i u tome da se pokaže saosećanja sa igračem poput tebe, koji se vraća posle suspenzije. Naravno, sugerisano mi je da sam naivna jer verujem tvojoj verziji priče ili su mi govorili da ne vidim širu sliku. Sportski novinari se možda plaše da kažu nešto što će učiniti da izgledaju kao da gledaju popustljivo na doping.

Kakva je situacija sa sponzorima? Znam da je Babolat ostao uz tebe – još neko?

Troicki: Loto, kompanija koja proizvodi odeću, odmah se povukao, ali želeli su da nosim njihove stvari čim sam se vratio. Osim njih, niko... U redu, već je teško kada si Srbin, ali je još teže kada se nađeš u ovakvoj situaciji.

AM: Kakav je bio osećaj igrati čelendžere posle svih godina na vrhunskom nivou?

Troicki: Definitivno je bilo čudno, drugačije.

AM: Jesi li razgovarao sa nekim od mlađih igrača?

Troicki: Jesam, pomogli su mi jer sam osećao kao da me se ponekad plaše. Znali su ko sam i na kojem sam mestu bio u prošlosti.

AM: To je bio tvoj faktor zastrašivanja?

Troicki: Da, ali sa druge strane su više i želeli da me pobede jer su znali da sam bio dobar igrač. Bili su uplašeniji, ali i motivisaniji da me pobede. Kažem, bilo je čudno, upoznao sam neke momke koje nikada nisam video ranije, kao i klince koji dolaze i koji će verovatno biti dobri igrači.

Godina 2004. (Getty Images)

AM: Kako je bilo na proputovanju sa tvojim timom?

Troicki: Bilo je zabavno, jedva smo čekali, iako su u pitanju bili čelendžeri i morao sam da igram kvalifikacije. Osećao sam se kao da ponovo imam 19 ili 20 godina. Tako sam se osećao kada sam prešao na seniorski nivo – očajnički sam želeo pobedu, borio se za svaki poen. Odlično iskustvo.

Uvek sam bio borac, nikada nisam odustajao i zato mislim da sam uspeo, oba puta. Verovao sam u sebe kada sam se prvi put probijao, iako su mi kao junioru rekli da nisam dovoljno talentovan i da neću moći da napravim karijeru. AM: U juniorima je Janko uvek smatran talentovanijim.

Troicki: On je bio stariji od mene dve godine, nisam ni prebacivao s njim do svoje 18. godine. Bio je znatno ispred mene, igrao je profesionalne turnire kao vrlo mlad. Novak je bio godinu dana mlađi, ali igrao je sa starijima, tako da je bilo mnogo onih koji su smatrali da neću postati profesionalac. Nikada nisam bio najbolji u svojoj generaciji, mnogo je bilo klinaca boljih od mene.

Ipak, počinjao sam da igram sve bolje od svoje 18. godine i sve to mi je mnogo pomoglo prošle godine. Borio sam se tada, radio jače od ostalih, samo da bih pokazao ljudima da mogu da uspem. Nisam imao sponzore, niti pomoć sa bilo koje strane. Prijatelj mi je nedavno poslao jedan tekst iz vremena kada sam bio mlad u kojem piše da ne bi trebalo da dobijem mesečnu podršku Federacije jer za mene nema budućnosti u tenisu. Bilo je zabavno to videti i sada mi sve to pomaže – baš i kao kada sam bio mlad, želim da uspem jer verujem u sebe, verujem da mogu da dođem gde želim.

AM: Kada si se vratio, jedan od prvih velikih ciljeva bio je ulazak u Top 100. Koji su ti sada ciljevi?

Troicki: Krajnji cilj je Top 10. Kao što sam rekao, gladan sam, želim više i Top 10 je sledeći korak. Neće biti lako, mnogo je sjajnih igrača koji žele u to društvo, ali mislim da imam šansu. Verujem u sebe, a to je glavna stvar, uz kvalitet i vredan rad.

AM: Čak i da se nije dogodio ceo slučaj sa ITF, nije ti išlo baš najbolje 2012. godine – nisi li već bio u malom padu pre nego što si počeo da radiš sa Džekom Riderom?

Troicki: Navikao sam se da budem u prvih 30-50 i ništa značajno nije se dešavalo. Navikao sam se i na osećaj da idem na turnire, da igram mečeve i da u stvari ne uživam u tome. Kao dete sam uvek želeo da budem deo toga, ali tada nije bilo uzbuđenosti.

Kada smo počeli da sarađujemo, moja igra bila je zaista loša uprkos tome što sam bio u Top 50. Nisam imao samopouzdanja, igra mi se raspadala, a Džek je došao u pravom trenutku, kada je sezona počinjala. Naravno, nije sve odmah krenulo sjajno, ali korak po korak, uz rad na pravim detaljima, osećao sam da napredujem. Išlo je nabolje – na Rolan Garosu sam došao do osmine finala, na Vimbldonu sam dobio Janka i došao do trećeg kola, odigrao još neke dobre mečeve. Osećao sam da mi se igra vraća... Onda je sve stalo.

Takav trener kao Džek, mogao je da ode da radi s kim god, znam da je imao ponuda. Kada sam kažnjen i kada smo znali da će trajati godinu dana, Džek je to teško podneo. U prvom pozivu rekao je da mu je žao i bio je šokiran i tužan. Ali onda me je odmah potom pozvao i rekao: “u fedu, uradićemo ovo. Vratićemo se, dokazaćemo da pripadamo tu i bićemo bolji nego ranije“. Odmah je bio ’napaljen’ – ludo za videti, ali stvarno je tako.

AM: To mora da je bilo posebno dobro jer si i ti tada bio u lošem stanju. Sećam se da sam te videla na naslovnoj strani jednog srpskog tabloida, uz naslov “Ne znam šta da radim sa svojim životom“. Bila sam zabrinuta za tebe.

Troicki: Najviše sam bio šokiran – to je bilo na svim vestima, sva pažnja je bila usmerena na mene, ali niko nije znao šta se u stvari desilo. Odjednom se sve desilo, a krupna je stvar.

Moram da se zahvalim srpskim medijima – svi su mi pružili podršku, a to nisam očekivao. Moj osećaj je da su mi držali leđa – pre svega, svi su pokušavali da shvate šta se dogodilo, a posle svega su pokušavali da me ohrabre da se vratim. To mi je pomoglo.

AM: Šta si naučio o svom treneru u prethodne dve godine?

Troicki: Pre svega, da je sjajna osoba. Da je autentičan i iskren – istinski prijatelj. Nemamo samo profesionalnu saradnju, nikada nije samo jurio novac ili nešto slično, on je uvek tu da pomogne.

Neverovatno je koliko on prijatelja ima po svetu, upoznao sam mnoge i svi kažu isto – da je divna osoba koja brine o svojim prijateljima. Sa mnom je bio zaista pažljiv i neverovatno je iamti takvu osobu pored sebe. Nije tu samo zbog posla, lepo se slažemo i van terena, a ljudi na Turu ga vole jer je duhovit, veoma opušten i uvek je pozitivan.

I mene je učinio srećnijim na terenu i pomogao mi je da više uživam u tenisu. Mnogima me je stvarima naučio i mnogo toga sam video od njega.

Autor: Ana Mitrić (@ana_mitric)