Vankuver 2010, XXI Zimske olimpijske igre

Vankuver je predstavljao idealno mesto za održavanje Igara zbog svoje izuzetne etničke različitosti i činjenice da u njemu žive ljudi iz bukvalno svih krajeva sveta. Deo programa održan je u olimpijskom parku Ričmond Oval, koji je na nivou mora – u istoriji ZOI samo je još Saporo smešten na obali mora.

Skijaški program održan je na planini Visler, 125 km severno od grada, osim akrobatskog skijanja i snouborda, koji je smešten na planinu Sajpres, na zapadnom obodu samog grada.

Igre su se suočile sa žestokim protivljenjem delova lokalnog stanovništva, koje je konstantno protestovalo. Nezadovoljni su bili i predstavnici Prvih nacija (u Kanadi pod taj termin spadaju svi narodi koji su živeli na tom prostoru pre evropske kolonizacije, a koji su po ranijoj terminologiji kod nas nazivani Indijancima i Eskimima), pre svega zbog upotrebe jednog od njihovih simbola kao logoa takmičenja. Najmračniji trenutak Igara zbio se tokom priprema za luž, kada je na stazi poginuo gruzijski reprezentativac Nodar Kumaritašvili.

Olimpijska baklja putovala je 106 dana kroz Kanadu, a među oko 12 hiljada nosilaca bili su poznati Kanađani kao Stiv Neš, Šanaja Tvejn, Žak Vilnev, Sidni Krozbi, kao i strani gosti – Arnold Švarceneger, Seb Kou, Pirmin Curbrigen, Jelena Isinbajeva, Edi Edvards. Poslednji nosilac baklje bio je najbolji hokejaš svih vremena Vejn Grecki.

Glavna sportska tema pred početak Igara bila je: da li će Kanađani konačno osvojiti olimpijsko zlato na domaćem terenu, pošto to nisu uspeli u Montrealu '76 (0-5-6) i Kalgariju '88 (0-2-3). Ispostavilo se da su ovog puta sportisti sa javorovim listom došli na takmičenje odlično pripremljeni, pa su neočekivano postali najuspešniji tim na jednim Igrama u istoriji (14 zlata, dotle su po 13 osvojili SSSR iz '76 i Norveška iz '02).

Kanada je ukupno osvojila 26 medalja, više su osvojili sportisti Nemačke i SAD (Amerikanci postavili rekord sa 37), ali su po broju zlata ostali daleko iza (10 i 9). Norveška je po tradiciji ostala u velikoj četvorci sa 23 medalje (9-8-6), dobre rezultate ostvarili su Južna Koreja i Švajcarska, sa po 6 zlata, dok je pravi debakl doživela Rusija – sa samo 3 zlata i 15 medalja sportisti te zemlje nisu ušli ni među 10 najuspešnijih selekcija.

Najuspešniji takmičar u Vankuveru bila je Marit Bjergen, koja se vratila kući sa 6 medalja (3-1-2), Kinez Vang Ming je osvojio tri zlata u brzom klizanju (i postavio 3 olimpijska rekorda).

Prva zimska olimpijska zlata osvojili su predstavnici Slovačke i Belorusije, a na Igrama su učestvovali predstavnici 82 države. Još dve su bile vrlo blizu – predstavnik Tonge je ispao u poslednjem krugu kvalifikacija (bio bi to zimski debi za Tongu), dok su oba luksemburška predstavnika bila sprečena da učestvuju.

Debitovali su predstavnici 5 država – Pakistana, Perua, Gane, Kolumbije i Kajmanskih ostrva. Prvi put u istoriji na zimskim olimpijskim igrama odvoneo su nastupili Srbija i Crna Gora.

Našu selekciju činilo je 10 sportista u 4 discipline. Jelena Lolović je nosila zastavu na otvaranju, u super-džiju je bila trideseta, a u veleslalomu osvojila 33. mesto. Nevena Ignjatović je bila 32. u slalomu i 39. u veleslalomu. Marija Trmčić nije završila trku u slalomu.

Milanko Petrović je u bijatlonu osvojio jedno 81. i jedno 87. mesto, u skijaškom trčanju Belma Šmrković bila je 78, a Amar Garibović osamdeseti. Najveće zvezde srpskog olimpijskog tima bili su članovi bob-ćetverca (Vuk Rađenović, Miloš Savić, Igor Šarčević, Slobodan Matijević). Oni su kao debitanti u konkurenciji 30 posada zauzeli osamnaesto mesto, a Rađenović je na zatvaranju nosio zastavu Srbije.