Prošlo je 12 godina: Ko nam stoji na putu do Rija?

Godine 2007. Slavnićevi ’moskitosi’ doživeli su na Evrobasketu sva tri poraza u grupi, 2011. smo se porazima od Rusije i potom od Grčke oprostili od Londona, a prošlog leta jedna nas je lopta na EP delila od direktnog plasmana na Igre.

Međutim, sada je tu nova šansa – kvalifikacioni turnir u Beogradskoj areni od 4. do 9. jula, a samo pobednik ide u Rio.

Rivali su Angola, Portorika, Češka, Letonija i Japan, hajde da ih upoznamo.

Grupa A

Naša reprezentacija nalazi se u grupi sa Angolom i Portorikom – bez želje za potcenjivanjem, ali i bez lažne skromnosti, Srbija je apsolutni favorit.

Angola je najtrofejnija afrička selekcija – 11 puta osvajala je šampionat kontinenta, ali prošle godine u finalu je bolja bila Nigerija.

Ovdašnji košarkaški fanatici setiće se da smo s Angolom igrali na spomenutim Olimpijskim igrama 2004. godine – borili smo se za 11. mesto u jutarnjem terminu kad nismo baš očekivali da ćemo uopšte igrati. I pobedili smo, mada daleko od toga da smo se osećali kao pobednici.

Iz tadašnje selekcije igra još samo Olimpio Kiprijano, a na prošlogodišnjem Afrobasketu najbolji strelac bio im je bek Karloš Moraiš, momak visok 193 cm koji je celu svoju karijeru proveo u domaćoj košarci, kao i najveći deo ekipe.

To nije slučaj sa iskusnim Redžijem Murom, 35-godišnjim krilnim centrom, koji je tokom karijere igrao u Portugalu, Izraelu i Nemačkoj.

Ogroman hendikep za Angolu biće odsustvo 211 cm visokog centra španske Mursije Janika Moreire – on je bio najbolji skakač ekipe na Afrobasketu, ali zbog Letnje lige odustao je od turnira.

Solidne su atlete, ali bez Moreire gube klasičnog centra i centimetre u reketu, pa će uz sve druge prednosti i to dodatno olakšati posao Srbiji – jedini viši od 203 cm jeste Valdelisio Žoakim (208).

“Srbija je odličan tim, ali nećemo se uplašiti, već ćemo se boriti“, kaže selektor Karlos Dinis, koji je na preliminarni spisak stavio i trojicu igrača iz U-17 selekcije kako bi vodio računa i u budućnosti košarke u Angoli.

Šabaz Nejpir, koledž zvezda na Konektikatu, nije imao baš dve sezone iz snova, tako da je odbio poziv Portorika da zaigra za zemlju iz koje mu je majka. Neće igrati ni povređeni Mo Harkles, ali Portoriko ima svoje adute, pre svih plejmejkera Dalasa Džej-Džeja Bareu.

Prošle sezone Barea je prosečno beležio 10,9 poena i 4,1 asistenciju, a sada se potpuno oporavio od povrede lista, kao i od zahvata na kolenu.

“U Srbiji su navijači sjajni, tako da će to biti sjajno iskustvo za sve nas. Daćemo sve od sebe“, kaže Barea.

Barea će na leđima nositi ceo tim u kojem uglavnom igraju košarkaši iz domaćeg prvenstva, a među njima je i 221 cm visoki centar Piter Džon Ramos, pre 12 godina 32. pik na draftu.

U NBA je bio i Renaldo Balkman, ali on je sada daleko od zenita i u prošlosti se problematično ponašao. Kao i uvek, Portoriko se trudi da igra što brže i sa mnogo šuteva, ali nisu toliko opasni kao u prošlosti.

Ipak, jesu slavili na Sentrobasketu pobedom nad Meksikom u finalu, a na tom takmičenju pogocima u važnim trenucima istakao se Anhel Vasalo, koji bi mogao da bude adut iz senke.

U odnosu na tim sa Sentrobasketa, Majkl Rosario neće igrati iz privatnih razloga, a pridružiće im se legendarni Karlos Arojo – nije onako eksplozivan kao nekad, ali 36-godišnjak je i dalje dovoljno dobar da igra za Barselonu. Uz to, nacionalni tim uvek je budio najbolje u njemu, pa je Portoriko nedelju dana pred turnir dobio veliko pojačanje, i na parketu i u svlačionici.

Grupa B

Mnogo teži rivali vrebaju u B grupi, pre svih selekcija Češke, sa kojom je Srbija odigrala izuzetno težak meč u četvrtfinalu prošlogodišnjeg Evropskog prvenstva. Česi su bili izuzetno tvrd orah i njihov otpor slomljen je tek u poslednjem periodu, a sada su za godinu dana iskusniji i uigraniji.

Igra Češke vrti se oko tandema Satoranski-Veseli. Svestrani plejmejker Barselone etablirao se kao relevantan evropski igrač – odličan je u odbrani i ima dobar pregled igre i prodor. Ove sezone drastično je popravio i šut – u Evroligi je za tri šutirao 37% (26-71), a u Endesa ligi 445 (43-98).

Barsina sezona nije bila baš najuspešnija, tako da će Satoranski biti dodatno motivisan sa reprezentacijom, baš kao i Jan Veseli, koji će nastojati da zaboravi košmarni poraz u finalu Evrolige u meču u kojem je penale šutirao 1-10.

Tokom sezone Veseli je verovatno bio najbolji igrač Fenera i jedan od najboljih u Evropi – usavršio je igru leđima, u skoku mu nema ravnog, a uvek sa posebnim emocijama igra za nacionalni tim.

Njihova najveća podrška biće naturalizovani Blejk Šilb, bivši košarkaš Crvene zvezde koji dolazi posle sjajne klupske sezone u kojoj je osvojio Evrokup sa Galatasarajem. Prosečno je imao 12,1 poen, 4,8 skokova i 3,7 asistencija, a u igri ga odlikuju precizan šut i sjajan pregled igre.

Veteran Velš, šuter Jelinek, kao i brojni igrači poput Pumprle i Hrubana koji su već dugo tu, daju Češkoj prepoznatljivu fizionomiju. Mnogi kažu da bi uz još jednog vrhunskog igrača i oni postali vrhunski tim, ali i u ovakvom sastavu vrlo su opasni.

Stil igre reprezentacije Letonije tradicionalno se zasniva na šutu za tri poena, mada su prošlog leta na Evrobasketu igrali nešto drugačije, pre svega čvršće, i završili su takmičenje na osmoj poziciji.

Letonci u Beograd dolaze bez dvojice najboljih košarkaša – Kristapsa Porzingisa i Davisa Bertansa, nema ni povređenog Kristapsa Janičenoksa, a sve to teško će uspeti da nadoknade.

To će pokušati pre svih Janis Strelnijeks, koji iza sebe ima sjajnu sezonu u Bambergu. Uz odličan šut za tri poena, on će se zajedno sa 34-godišnjim Blumsom starati o organizaciji napada, a šutom za tri poena pretiće i Dairis Bertans i Janis Tima.

Pod košem će glavnu reč voditi Freimanis i Kaspars Berzinš, a nikada nije isključen ni da zablista neko iz drugog plana poput Škelea (ne Armands kako ste navikli, nego njegov mlađi brati Aigars) ili Mejersa.

Logično, totalni autsajder u grupi jeste selekcija Japana, čiji igrači nisu poznati široj javnosti. I dalje igra Juta Tabuse, prvi Japanac u NBA ligi koji sada ima 35 godina, a sada se uzdaju u 21-godišnjeg Jutu Vatanabija, krilnog igrača Džordž Vašington univertizeta kojem su i otac i majka bili profesionalni košarkaši.

Na listi FIBA Japan se nalazi na 48. poziciji, što je najniže od svih 18 učesnika kvalifikacionih turnira za Rio.

Takođe, azijski timovi nisu ostvarili niti jednu pobedu na kvalifikacionim turnirima za olimpijske igre 2008. i 2012. godinu i jasno je da su Japancima šanse vrlo male.

Ipak, selektor Kenđi Hasegava ističe da njegov tim ne namerava da se preda, već će se osloniti na “tipične japanske osobine“, a to su izdržljivost i jaka disciplina.

To verovatno neće biti dovoljno, ali Japanci se nadaju da će barem jednog od dva favorita uhvatiti spuštenog garda.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)