Insajder: Kako ode 25 igrača bez dinara prihoda?

U Srbiji, međutim, kada je u pitanju poslovanje velikih fudbalskih klubova i kada su u pitanju transferi igrača, prema istraživanju Insajdera, adekvatna kontrola nikada nije postojala, niti postoji.

U ovoj državi svi su dužni da plaćaju poreze – od PDV do poreza na dobit. Za klubove to ne važi. Izvoze fudbalere, ali se PDV na to ne plaća. Porez na dobit se takođe izbegava na razne načine. I pored svega toga nadležne institucije ne sprovode unakrsnu kontrolu, niti proveravaju imovinsko stanje članova uprave klubova.

O milionskim transferima odlučuju članovi uprava dok su klubovi kojima rukovode istovremeno u minisu – samim tim opravdano postoji sumnja da su u takvom poslovanju moguće brojne zloupotrebe.

Za takav sistem igre u kojoj kontrole nema – opravdanje ne postoji.

U Srbiji su Crvena zvezda i Partizan najveći klubovi. Prema finansijskim izveštajima ova dva kluba samo tokom 2014. i 2015. sa slobodnim papirima otišao je 51 igrač. To znači ili da niko od tih igrača ne vredi nijedan evro ili da je u pitanju neodgovorno ponašanje uprava ili da je zapravo to mehanizam za najveće zloupotrebe.

Da bi klubovi zaradili na transferu moraju da prodaju igrača u periodu dok igraču traje profesionalni ugovor sa klubom. Sredstva koja tada ulaze u klub predstavljajuju obeštećenje za odlazak igrača u toku trajanja ugovora. Klubovi su međutim često dopuštali da igračima istekne ugovor i da iz kluba odu kao slobodni igrači iako je klub prethodno u te igrače ulagao. Dešavalo se uz obostranu saglasnost da igrač kao slobodan ode iz kluba dok još traje ugovor. U oba slučaja klub nije zaradio nijedan dinar, pa tako ni uvećao svoju oporezivu dobit. Takle odluke predstavnici klubova pravdaju tvrdnjom da im takav igrač nije potreban za prvi tim, da im je njegova plata bila opterećenje, da su procenili da će više potrošiti plaćajući ga, nego što bi zaradili na transferu.

U svakoj pravnoj državi ovo bi bio alarm za nadležne institucije, jer su fudbaleri najveća vrednost kluba, a prema finansijskim izveštajima klubovi ih puštaju da odlaze bez obeštećenja praktično kao poklon drugim klubovima. Iza takvog poslovanje krije se, prema istraživanju Insajdera, i mehanizam prevare koji ćete videti u ovoj emisiji, dok istovremeno čak i da odlaze kao slobodni igrači klubovi bi morali državi da plate porez. To je porez na poklon smatra Đerđ Pap koji je dugo godina radio u poreskoj upravi:

“Šta je poklon? Sa poreskog aspekta ko vam pokloni neku svoju robu koju proizvodi ili uvozi? Bicikl. Mogu ja to da radim vama ili drugoj firmi, ali moram da platim na to PDV ja moram da platim na to PDV bez obzira što sam vam poklonio. Takođe, za taj iznos koji sam ja vama poklonio moram da povećam svoju poresku prijavu, dakle da mi to uđe u poresku osnovicu“, rekao je Pap.

Iako odlazak slobodnih igrača formalno nije transfer, prema istraživanju Insajdera, ovo jeste mehanizam kojim zapravo pojedinci na razne načine dolaze do novca u kovertama, a potecijalno su najviše, baš ovakvim mehanizmom, oštećeni klub i država.

Ukoliko jedan klub pusti igrača da ode sa slobodnim papirima to bi mogao da bude dogovor koji će zapravo značiti i zaradu za pojedince u upravi.

Uprava kluba iz koje igrač odlazi može da odluči da li im se više isplati da dobiju novac na ruke, a ne na račun kluba. Uprava tada igrača pušta da ode bez obeštećenja. Fudbalski savez overava ovakve odluke i igrač je slobodan da ode u inostranstvo. U zamenu za tzv. slobodne papire tj. odlazak bez obeštećenja, predstavnici uprave ugovaraju sa igračem ili njegovim agentom da uzmu procenat od budućeg ugovora koji igrač sklapa sa nekim klubom u inostranstvu. Kada igrač u neki klub dolazi kao slobodan, ima mogućnost da preko agenta pregovara o boljim uslovima i većim sredstvima za sebe, jer klub koji ga je kupio ima na raspolaganju i novac koji je planirao da potroši za obeštećenje koje bi platio nekom drugom klubu.

Ova transakcija koja se odvija u veoma malom krugu ljudi, predstavlja novac koji se vrti u potpunosti van legalnih tokova. Istovremeno, ovo je potencijalno velika šteta za kluba ali i za budzet države u iznosu za porez koji bi klub morao da plati na tako ostvaren profit.

Ovakav mehanizam je teško dokazati, ali ukoliko bi u državi postojala ozbiljna kontrola onda bi se dogodile bar sledeće provere koje bi mozda na kraju dovele i do dokaza.

FSS je formalno zadužen za kontrolu poslovanja svih klubova. Isto tako zadužen je i za overavanje slobodnih papira. U praksi međutim ta kontrola jednostavno ne postoji.

“Pa ne znamo. Znači mi možemo da znamo da se ona zloupotrebljavaju samo ako, ajde kako se to kaže, sprovedemo sudski postupak. I utvrđeno je da je taj i taj zloupotrebio sredstva pa nekih 1.000.000 eura od igrača nije došlo 700.000 eura klubu, a 300.000 igraču nego je došlo na Perin ili Mikin račun. Evo takav slučaj da je to dokazano“, kaže član Izvršnog odbora FSS Goran Milanović.

Insajder: Kako nije, dokazano je u slučaju Svetlane Ražnatović?

Goran Milanović: Kojem slučaju?

Insajder: Svetlana Ražnatović je priznala krivicu i imala presudu od godinu dana pritvora na primer. Dragan Džajić pre nego što je sudski postupak završen je aboliran, imamo postupak protiv Zvezdana Terzića to su sve jako poznati postupci, vi ste u fudbalu.

Goran Milanović: Da, imamo postupak rekli ste...

Insajder: Što se tiče Svetlane Ražnatović postupak je završen, postupak protiv Džajića završen bez presude, kažemo..

Goran Milanović: Završeno, i šta sad mi tu treba da komentarišemo ono što je završeno, ne znam.

Insajder: Ne kažem vam to, a Vi kao da ne živite u Srbiji..

Goran Milanović: Ja govorim sa stanovišta Fudbalskog saveza, kako mi možemo kada nismo učesnici tog nekog posla, kako FSS može da prvo to kontroliše,

Insajder: Ali evo da vam kažem znači...

Goran Milanović: Ne, ja vama kažem, ajde odgovorite mi kako mi možemo...

Insajder: Evo, da vam kažem znači imate pravilnik.

Goran Milanović: I da nam je to posao, a to nam nije posao.

Mehanizam zloupotreba kada je u pitanju odlazak igrača sa slobodnim papirima otkriven je do detalja u serijalu Insajdera pravila igre 2008. godine. Tada su objavljeni dokazi o tome da je više od deset igrača Obilića krajem 90-ih i 2000. otišlo je u inostranstvo, bez ikakvog obeštećenja prikazanog u knjigama kluba, koji je u ovom periodu najpre vodio Željko Ražnatović, a potom Svetlana Ražnatović. Igrači su napuštali klub uz potvrdu da iz kluba odlaze bez obeštećenja, a ove potvrde uredno je, bez ikakve kontrole , tada overavao Fudbalski savez Jugoslavije.

Na ovaj način nijedan dinar nije legalno ulazio u klub, a država je ostala uskraćena za ceo iznos poreza, koji je mogao biti naplaćen od milionskih transfera. Dok su formalno igrači odlazili kao slobodni, čelnici Obilića su inostranstvu naplatili svaki evro njihove vrednosti. Strani klubovi, najčešće svesni o čemu se radi, po instrukcijama menadžera, uplaćivali su dogovorena sredstva na račune u inostranstvu. Račun na koji je novac uplaćivan bio je registrovan na Kipru, na ime sestre Svetlane Ražnatović. Jedan deo ovih sredstava Svetlana Ražnatović je vraćala u klub, uplaćujući ih kao svoje sponzorske uloge.

“Vi ovde uglavnom aludirate na to da neko tu radi neke stvari, da bi, nemam pojma, napravio neku mućku što bi rekao naš narod. Ja vam govorim kako to realno funkcioniše. Vi imate robu koja vam je u magacinu i za nju niko ne pita, vi nju iznosite na tržište na pijacu, igrate utakmice i dolaze ljudi i gledaju ili ne dolaze jer gledaju na televiziji i vi ste izneli tu robu na pijacu i za tu vašu robu niko ne pita, i vi ste u situaciji da će ta vaša roba stajati u magacinu. I da će tu istruliti, i da će osim toga što ste izgubili tu robu imaćete problem da i magacin čistitie ribate pa ćete imati i taj trošak. U toj situaciji neko kaže ja imam radnika, igrača sa kojim je sklopljen ugovor od prošle godine, po tom ugovoru ja sam dužan da ga izmirim za nekih lupam 100.000 evra, za tog igrača mene niko do dan danas ništa nije pitao“, rekao je Milanović.

Tokom 2014. kada je iz Zvezde otišlo čak 25 igrača bez obeštećenja , klub je vodila uprava koja je postavljena krajem 2012. Predsednik kluba do sredine 2014 bio je Dragan Džajić, njegovi potpredsednici bili su su Nebojša Čović, Ivica Tončev i Slaviša Kokeza. Dragan Džajić sredinom 2014. izašao je iz uprave, a istog leta za generalnog sekretara izabran je Zvezdan Terzić. Po odlasku Džajiću predsednik kluba postao je Svetozar Mijailović, a Terzić postavljen za generalnog direktora kluba.

Uvidom u finansijski izveštaj Crvene Zvezde za 2014. godinu može se utvrditi gotovo paradoksalna situacija. Iz kluba je u toku ove godine, kako sami navode, otišlo 26 igrača. Čak njih 25 su otišli kao slobodni igrači. Zvezda je prodala samo Abiola Daudu za 500.000 holandskom Viteseu i od tih sredstava igraču vratila 150.000 dugova za plate.

Uvidom u spisak igrača koji su otišli iz kluba može se uvrditi da se često radi o igračima koji su stasali u omladinskoj školi Crvene Zvezde, u koje je zvezda uložila godine treninga. Tu vrednost priznaje i UEFA i FIFA po čijim se pravilima prilikom transfera igrača do njegove 23 godine za prvi matični klub koji je tog igrača paktično napravio, izdvaja određen procenat kao trening kompenzacija.

Među onima koji su, kao slobodni igrači, otišli iz Zvezde nalazili su se i tada glavni igrači kluba, od kojih su neki bili reprezentativci. Njihovim odlaskom sa slobodnim papirima Zvezda je zaradila nula dinara.

“Ja razumem vašu sumnju i što nije to sigurno kakvo je naše društvo i koliki je stepen korupcije i šta se dešava, sigurno takve sumnje su osnovane, ali ovaj ja ne znam da je neko...“, rekao je Branko Kovačević, predsednik EPS i član Upravnog odbora Zvezde.

Insajder: Ali Upravni odbor nije, jel neko na Upravnom odboru pitao?

Branko Kovačević: Pa pitamo.

Insajder: Gospodina Terzića zbog čega mi puštamo igrače?

Branko Kovačević: Pa pitaju, prvo danas sportsku politiku, Terzić je sportski direktor. Naravno on je veliki uticaj, ali danas sportsku politiku vodi trener gospodin (Miodrag) Božović, on kaže koga će da dovede, koga će da otpusti, on je zbog toga i došao.

Insajder: Ali evo šta oni vama kažu jel se povela ozbiljna rasprava u Zvezdi oko toga što odlazi?

Branko Kovačević: Pa jeste, pa jeste.

Insajder: Toliko igrača slobodno?

Branko Kovačević: Pa jeste povela se naravno ozbiljna rasprava da gledate šta je za vas najpovoljniji model da minimizirate štetu. Dovedu se pogrešni igrači, dovedu se igrači koji se ne pokažu kao što je bilo...

Insajder: Dobro, ali problem je kad se sa 26 igrača pogreši 25 puta.

Branko Kovačević: Bilo je toga ja se slažem sa vama da je tu bilo i trgovine igračima kao sa belim robljem. Neki su dovodili... Ima tu igrača koji nikad nisu igrali...

Insajder: Ne radi se o tome. Ovde se samo radi o tome da li je to mehanizam da neko uzme novac za sebe strane u koverti ovako, onako kako to već kako funkcioniše.

Branko Kovačević: Ja ne znam da je to neko uradio. Naravno ako je tad... Kad ne kažete to bi bilo: vi ste saučesnik. Ja ne znam da je to neko uradio, mislim da je vaša sumnja svakako opravdana videvši zemlju i društvo i šta sve sve dešava, to bi onda bilo logično.

Insajder: Je li vam dao neko objašnjenje?

Branko Kovačević: Pa nisu. Niko od njih nije otišao džabe. Oni su, ja kažem, Zvezda njima ne plaća i onda oni dođu do toga da tuže Zvezdu, da vi mora da platite ne samo dug nego neke zatezne kamate, pa vas nečega oslobodi pa vi imate neku ekonomsku računicu da vam je to bolje.

Generalni direktor kluba Zvezdan Terzić odbio je da govori za Insajder.

Iz Partizana kao slobodni igrači masovno počinju da odlaze 2015. godine sa dolaskom nove uprave u klub. Krajem decembra 2014. smenjena je uprava koju je šest godina vodio Dragan Đurić. Za predsednika Partizana izabran je privrednik Zoran Popović, potpredsednici kluba postali su Ljubiša Tumbaković, Milorad Vučelić i Vojislav Nedić. Uprava je radila do kraja 2015. kada je Popović podneo ostavku i uvedena priveremena uprava koja je potrajala do sredine oktobra kada je za predsednika izabran Milorad Vučelić. Direktor kluba sve vreme je Miloš Vazura. I Vučelić i Vazura odbili su razgovor za Insajder ali novinari Insajdera uspeli su da im na skupštini Partizana postave nekoliko pitanja na temu slobodnih igrača.

Insajder: Zbog čega je uopšte i Partizan počeo da pušta igrače sa slobodnim papirima bez ikakave zarade za klub?

Miloš Vazura: Obožavam što ste me pitali ovo pitanje i jako mi je drago. Što se tiče slobodnih igrača recite mi ko je to otišao slobodan, a da smo ne znam šta tu radili. Jednostavno u nekim situacijama postoji želja trenera da, za to postoje zapisnici, da trener želi, da stručni štab želi i da jasno kažu ukoliko ne možemo da nađemo angažman pustite ih nek idu slobodno. A voleo bi da čujem koji?

Insajder: Evo npr. Živko Živković sada se kotira za 500.000. U Grčku je otišao sa slobodnim papirima, tu su Šaranov, Bandalovski, Stevović Miladin... Nisam povadila, a ima ih još.

Miloš Vazura: Miladin Stevanović nije bio u prvih 18. Dečko je hteo da ide. Trener ga nije video ni u 18. Šaranov ima 29 godina, teško je dobiti za golmana u tim godinama. Ako istražujete, bilo kakav novac, on se odrekao svojih dugovanja , što se tiče Bandalovskog on ima 30 godina, a mislim da i slobodan nije našao klub. A odrekao se dugovanja, a nije našao klub, a prošao je prelazni rok. Tako da mislim da tu nismo ništa promašili jer dečko je ostao bez kluba.

Insajder: Iz ekonomskih razloga oprostili su dugovanja. Jel to odgovor?

Miloš Vazura: Ne. Ne. To im je uslov jedan da odu.

Iz Partizana su 2014, godine trojica igrača otišli kao slobodni, a 2015. godine 11 igrača napustilo je klub bez obeštećenja za klub.

Insajder: Počeo da pušta igrače sa slobodnim papirima i da li će se ta praksa nastaviti i ubuduće? To znači da nema zarade za klub.

Milorad Vučelić: Ne. Ovde se ne radi... To je meni nepoznato. To je vama poznato da se radi o procentima i bilo čemu drugom. Igrači koji odlaze bez obeštećenja , ako mislite na Šaranova...

Insajder: ...između ostalog.

Milorad Vučelić: Naravno to ima saglasnost da ode. I mi mislimo njima ističu ugovori i onako. Oni su slobodni igrači... Kako da ne.. Bandalovskom je bio istekao ugovor.

Insajder: Ne još godinu dana.

Milorad Vučelić: On je pušten. Trener ga nije video u timu. Dakle to odlučuje struka o tome , ko odlazi iz Partizana odlučuje strukane odlučuje nikakav Upravni odbor. Hvala vam.

Insajder: Hoćete da kažete da u pozadini toga ne stoji?

Milorad Vučelić: Ja ću da vam kažem pozadinu. U pozadini što se mene tiče ne postoji, a vi ste svojim pitanjima pokazali da ne poštujete ono što morate znati.

Među 11 igrača koji su iz Partizana kao slobodni igrači otišli tokom 2015. bili su oni koji su spadali u važne igrače. Partizan je njihovim odlaskom zaradio 0 dinara.

Bivši predsednik Dragan Đurić kaže da je rukovodstvo koje je došlo posle njega bilo neodgovorno, jer su mnogi igrači otišli kao slobodni igrači.

"To je apsurd. Pa klub živi od toga. Zato će klub, ne daj boze, da ostanu ovi ljudi u septembru, oktobru imati velike probleme. Ućicć u velike probleme. Nema... Od čega ce živeti? Sve igrače su prodali, eto jedino Drinčić je dobio 200.000, Kojić je 0, 56.000 prebili neke 2,3 plate. To je katastrofa", rekao je Đurić.

Insajder: A kad odlaze bez obeštećenja, što nama to ... Navodi nas na neku sumnju. Sistem po kojem je Obilić, odnosno gospođa Ražnatović prodavala igrače i zbog čega je osuđena, na kraju je bio taj sistem da dobiju papire ovde bez obeštećenja, a da se napolju van zemlje taj transfer dogovori.

Dragan Đurić: Naravno. Najobičniji gledalac to može da posumnja. Ja neću da sumnjam. To neka proveri neko ko treba da proveri. Ja neću da se bavim tim, ja neću da optužujem. To je za mene katastrofa. Prodati ceo tim. Sa takvim nula obeštećenja ili sa 56 ili ne znam 100.000 igrača prodatih...

FSS bi trebalo da bude prvi stepenik kontrole jer FSS prema pravilniku mora da izda potvrdu da igrač odlazi kao slobodan. Iako je to neubičejno, veliki broj igrača otišlo iz oba kluba sa slobodnim papirima za FSS ovakve situacije nisu ni sporne, a ni čudne.

Goran Milanović: Vi niste vodili klub zato ne znate, a nije ni čudo što ne znate, a nije ni zabranjeno da ne znate. Kada imate 25 radnika u firmi koji imaju svoje ugovore, i vidite da oni slabo rade svoj posao i vi ništa ne prihodujete, i vi onda kažete: vidite ja moram da otpustim ovih 25 radnika jer mnogo veći prihod je da ih otpustim da mi više ne prave trošak nego da ih zadržim. I vi sada imate ugovor X igrača koji imate ugovor još 2 godine, po tom ugovoru koji ste nekada potpisali procenite za 2 godine taj igrač treba da primi 400 hiljada evra i onda kažete ovako ja moram na svaki način da se oslobodim tog igrača da bih makar tih 400 hillada evra morati da isplaćujem, jer je neko nekada potpisao taj ugovor da to uštedim i tih 400 hiljada evra tretiram kao prihod.

Insajder: A niste mogli da ga prodate za 100 hiljada, nemojte mi reći da Crvena zvezda..

Goran Milanović: Niko nije...

Insajder: Nemojte mi reći da 25 igrača iz Crvene Zvezde ne vrede ništa?

Goran Milanović: Da vi iznesete nešto na pijacu, ne znam da li ste nekada iznosili nešto na pijacu, iznesete krompir i možda prodate samo ako neko pita.

Insajder: Hoćete da mi kažete da 25 igrača iz Crvene uvezde ne vrede ništa?

Goran Milanović: Zavisi o kojim igračima je reč…

Insajder: Bilo je tu i nekih sadašnjih reprezentativaca.

Goran Milanović: Zavisi o kojim igračima. Vrlo teško. Ne bih ja rekao da bi Crvena zvezda propustila priliku...

Insajder: Prošle godine Partizan..

Goran Milanović: Propustila priiku da sa svojim brendom uzme makar deset hiljada evra.

Insajder: Partizan prošle godine 11.

Goran Milanović: Šta je tu sporno ne znam. Ja samo opet, niste radili te poslove. Ne razumete. To je samo ako neko pita, ako niko ne pita, ne možete da prodate.

Insajder: Opet vam ponavljam radi se o 25 od 26 igrača, ili 11 igrača prošle godine Partizana. Među kojima je trenutno najbolji golman u turskoj ligi o čemu pričamo ovde.

Goran Milanović: Ko?

Insajder: Lukač koji je otišao iz Partizana.. Govorite da nije bilo...

Goran Milanović: Radi se o procenama, ako je neko radio u prethodnom periodu pogrešne procene prilikom dovođenja igrača i procene njihovog kvaliteta u tom obimu, onda je to pitanje ove druge stvari.

Insajder: Čekajte, ne misite da je to savrešen mehanizam da se iza toga rade neke zloupotrebe?

Goran Milanović: Pa moguće. Nije nemoguće. Ja ne kažem sve ovo o čemu pričam, ne govorim o tome da li je moguće ili nije nemoguće. Da, naravno da jeste, ali ja sve ono što pričam govorim sa stanovišta da razmatram tu mogućnost. Ja vam govorim kako realno funkcioniše srpski fudbal, a to da u svakoj priči se može naći neko ko će sve to može da okrene da okrene u neku svoju ili nečiju tuđu korist. To je drugo pitanje. Ja govorim o realnom funkcionisanju sistema srpskog fudbala.

Insajder: Kad su 25 igrača pustili da odu za džabe...

Goran Milanović: Nisu pustili 25. Nisu ih pustili. Zaradili su na svakom od njih. Malopre sam vam objašnjavao.

Insajder: Kako su zaradili? Nemaju trošak narednih godina. Mogli su da zarade i narednih godina.

Goran Milanović: Pa zaradili su zato što nemaju trošak. Kako vi tretirate trošak? Da i biste vi platili struju od vaše plate, vodu, gradski prevoz, kupili cigarete, jel to trošak? Šta je to?

Insajder: Čekajte, 25 igrača bez obeštećenja…

Goran Milanović: Taj novac, u vrednosti tog novca, morate prvo da stavite u džep. Taj novac da biste mogli da kupite te cigarete.

Insajder: To je teorija po kojoj je 25 igrača Zvezda zaradila puštajući ih bez papira.

Goran Milanović: Ako mene pitate ja bih rekao da su zaradili.

Jedan od primera koji pokazuje šta je sve moguće da se desi kada ne postoji nikakva kontrola, ni od strane FSS-a ni od strane nadležnih institucija jeste primer prodaje igrača iz FK Vojvodina pre dve godine. Šteta koja je napravljena za klub, ali i budzet ne zanima nijednu nadležnu instituciji u državi pa je samim tim to dokaz da zakon nije isti za sve. Na primeru Vojvodine potpuno su jasno razotkriveni i interesi koji važe i za druge klubove kada je u pitanju borba za članstvo u upravi kluba.

FK Vojvodina ima dugu istoriju i isti status kao i Zvezda i Partizan. U pitanju je udruženje građana. FK Vojvodina osnovano je 1914 godine. Uprave se menjaju praktično iz godine u godinu.

U aprilu 2014. godine FK Vojvodina čiji je potpredsednik tada Dragoslav Vuković za 360.000 evra prodaje 50% budućih ekonomskih prava na igrača Sergeja Milinković-Savića, koji je već tada bio standardni član svih omladinskih reprezentacija Srbije. Možda to i ne bi bilo sporno da ta prava nije otkupila privatna firma „Vuković 1967“ čiji je vlasnik Dragoslav Vuković koji je tada i u upravi FK Vojvodine. Ugovor je tako praktično potpisao sam sa sobom. Kao obezbeđenje za uložen novac, odnosno garanciju da će mu biti vraćen, uprava kluba čiji je član i Vukovic izdaje Vukoviću dve blanko menice. To je značilo da može sam da upiše iznos koji hoće i da od kluba naplati svoj dug u iznosu koji sam upiše.

“Pa ne znam. Ja… To je opet neki poseban slučaj. To je stvar tog fudbalskog kluba. Ja sam maločas govorio da ljudi koji vode klubove treba da vode račune kada sklapaju takve ugovore da ne bi dugoročno oštetili fubalski klub. Ja mislim da svako ko vodi fudbalski klub, ako je to njegova firma klub, pa logicno je da će čuvati svoju firmu kao što bi i kao što i vi čuvate svoju. To je tako. Tako da ja sa tog stanovišta posmatram i to je problem i pretpostavljam da niko iz kluba ne bi napravio štetan ugovor“, rekao je Milanović.

Dragoslav Vuković koji je bio član Uprave FK Vojvodina u trenutku kada taj klub potpisuje ugovor o prodaji ekonomskih prava na igrača sa njegovom firmom, odbio je razgovor za Insajder.

Vuković, vlasnik kompanije Vuković 1976 iz Veternika kod Novog Sada više put je hapšen zbog prekršaja u privredi. Firma je menjala ime i ima više ogranaka, bavi se sa više delatnosti između ostalog bavi prodajom i preradom proizvoda na bazi nafte i naftnih derivata.

Protiv Vukovića su više puta podnošene prijave zbog privrednih prestupa. Između ostalog 2005. pritvoren je zbog sumnje da je utajio 57 miliona dinara poreza i falsifikovao dokumentaciju. Ponovo je uhapšen 2008. zbog sumnje da je prisvojio, a zatim i preprodao, 26 hektara državnog zemljišta i time oštetio državu za više od dva miliona evra.

Inače Vuković je bio jedan od privrednika koje su radi naplate otkupa oteli pripadnici Zemunskog klana. Kao ošetećeni je svedočio pred Specijalnim sudom i izjavio da je za otkup platio dva miliona evra.

Vuković je bio potpredsednik FK Vojvodina u vreme kada je predsednik kluba bio privrednik Milenko Jokić. U tom periodu je i potpisan sporni ugovor kojim Vukovićeva privatna firma otkupljuje 50 odsto ekonomskih prava na fudbalera kluba čiji je i potpredsednik. Sredinom 2014. na čelo kluba dolazi Zoran Šćepanović.

“Pa ja mogu da kažem da po meni to nije moralan čin u tom momentu. Pozajmljujte pare, a vi ste u klubu. Da nije u klubu, prihvatio je tako nesto pa ajde“, kaže Šćepanović.

Prema istraživanju Insajdera način na koji je uplaćen novac za otkup prava morao je biti predmet istrage državnih institucija.

U trenutku kada kompanija Vuković 1967 potpisuje ugovor sa FK Vojvodina o otkupu ekonomskih prava na igrača račun kluba je u blokadi.

Vuković je prema dostupnim podacima potpisao najmanje dva ugovora koji ukazuju da novac nije uplaćen na zvanični račun kluba. To je klasičan primer kršenja zakona kada neka kompanija hoće da izbegne vraćanje novca poveriocima.

On je u maju zaposlenima u FK Vojvodina platio plate direktno sa računa svoje privatne kompanije, radilo se o iznosu od 19, 2 miliona dinara ili 157 hiljada evra, umesto da je taj iznos uplatio na račun kluba. Osim toga preuzeo je dug od oko 14 hiljada evra koji je FK Vojvodina imala prema Klubu malog fudbala“Vojvodina“.

Ovo poslovanje nije u skladu sa zakonom, plaćanje suprotno propisima o platnom prometu i poreskim propisima. Nijedna nadležna institucija nije reagovala zbog takvog poslovanja.

Insajder: Ta sredstva koje je gospodin Vuković uplatio na račun nisu išla direktno u klub.

"Tako je. Ali sam ja rekao, dobro. Nisam došao u klub da istražujem nečije radnje, za to postoji neko drugi ko treba da ih istražuje. Ali evo nek smo mi priznali da je to tako. Istina je, klub je bio u blokadi i ja sam ga zatekao u blokadi kad smo preuzeli klub", rekao je Zoran Šćepanović: .

Šćepanović je početkom septembra rekao da odlazi sa čela novosadskog kluba iz ličnih razloga i zbog obaveza koje je preuzeo u FSS jer je izabran za člana izvršnog odbora.

I pored činjenice da su se dešavale razne sporne stvari kada je u pitanju prodaja igrača FK Vojvodina, za sve to vreme FSS nije reagovao

“Ne. Ne da nas ne interesuje, nego ljudi imaju pravo na to po zakonu, po propisima i po proceni svoje klupske poltiike. Imaju pravo na to. Mi nismo. Ovaj FS nije vlasnik duše i tela svojih članova. Postoje jasni propisi. Fudbalski klubovi su fudbalski klubovi, oni su posebna pravna lica i sve ostalo vezano za njihovo poslovanje pita se država, za sportsko funkcinisanje pita se zajednica klubova Superlige“, rekao je Milanović.

Fudbalski klub Vojvodina sve vreme je apelovao na fudbalske i državne organe da hitno reaguju povodom ovog slučaja i spreče da se slične malverzacije ikada više dogode u bilo kom sportskom klubu u Srbiji.

Reakcija nije bilo. Ovaj primer je najbolji pokazatelj da za fudbalske klubove zakon ne važi.

Nastaviće se...