Preminula Bazbijeva beba Bil Fouks

Defanzivac iz prve generacije „Bazbijevih beba“ preživeo je Minhensku tragediju i za klub igrao u čak 688 mečeva, tokom 18 sezona.

Dužu karijeru u dresu engleskog šampiona imali su samo Rajan Gigs, ser Bobi Čarlton i Pol Skols. Smrću Bila Fouksa jedina dva i dalje živa člana ekipe koja je preživela povratak iz Beograda februara 1958. godine su Čarlton i golman Hari Greg.

Fouks je stigao u klub kao osamnaestogodišnjak, a za prvi tim debitovao je u decembru 1952, u utakmici sa Liverpulom.

Brzo je postao oslonac tima, posebno posle 1955, kada se istovremeno pojavila najtalentovanija generacija u istoriji britanskog fudbala. „Bazbijeve bebe“ su, posle uzastopnih titula omladinskih šampiona, po prelasku u seniore nastavile dominaciju. Oni su 1956. postali najmlađi šampioni Engleske u istoriji, sledeće godine odbranili titulu i ušli u polufinale Kupa šampiona.

U februaru 1958. oni su bili u Beogradu, na revanšu četvrtfinala KEŠ sa Crvenom zvezdom, a posle 2:1 iz prvog meča izborili su prolazak remijem 3:3.

Sledećeg dana, avion je u povratku sleteo na minhenski aerodrom, ali nije uspeo da ponovo poleti. Udario je u zgradu na kraju piste, usled čega je 20 osoba preminulo na mestu, a troje nije preživelo posledice.

Fouks je jedan od samo sedam igrača koji su posle nesreće nastavili da igraju fudbal, i ostao je u ekipi koja se šezdesetih vratila u vrh engleskog fudbala, pre nego što je 1968. postala prvi engleski šampion Evrope. Na putu ka toj titulu Fouks je postigao poslednji gol u karijeri, u polufinalnoj pobedi Junajteda na stadionu Bernabeu.

Posle fudbalske karijere bio je trener širom sveta, od Japana do SAD.