Deset najlošijih transfera posle SP

Svoje mesto na neslavnoj listi igrača, koji su blistali na Svetskim prvenstvima i potom zakazali na klupskom nivou, našli su između ostalih i Rumun Ilie Dumitresku, Senegalac Salif Diao, Nigerijac Danijel Amokači, kao i Nemac Lukas Podolski. Među njima se, takođe, nalazi i peta Zvezdina zvezda Dragan Stojković, koji je 1990. godine prešao u Olimpik iz Marseja.

Dejvid Odonkor – iz Borusije Dortmund u Betis 2006.

Dejvid Odonkor je posle Mundijala 2006. godine iz Borusije Dortmund Prešao u španski Betis, ali se u timu iz Sevilje nije snašao. Nemac je čak četiri puta povređivao koleno, pa se nikako ne može reći da se Betisu u protekle četiri godine isplatila investicija od šest miliona evra, a da stvari budu još gore ekipa je u međuvremenu ispala u niži rang takmičenja.

Ilie Dumitresku – iz Steaue Bukurešt u Totenhem 1994.

Svoje mesto na listi našao je rumunski reprezentativac Ilie Dumitresku, koji je na SP u SAD 1994. godine sa Radučojuom i Hadžijem predvodio nacionalni tim do četvrtfinala Mundijala. On je posle toga je iz Steaue prešao u Totenhem, ali nije uspeo da se zadrži u Londonu. U konkurenciji Darena Andertona, Nika Barmbija, Tedija Šeringema i Jirgena Klinsmana Dumitresku nije uspeo da se uklopi u tim pa je vrlo brzo prešao u špansku Sevilju.

Salif Diao – iz Sedana u Liverpul 2002.

Reprezentacija Senegala je na Mundijalu 2002. uspela da ponovi uspeh Kameruna iz 1990. godine i da se plasira u četvrtfinale, gde su eliminisani od Turske. Ipak, najbolji igrač Senegala Salif Diao je zahvaljujući tom rezultatu izbio u prvi plan, pa je iz skromnog francuskog Sedana prešao u Liverpul za sumu od pet miliona funti. Međutim, Senegalac je bio zapažen samo tokom proslave osvajanja Lige šampiona 2005, pa je pozajmljen u Birmingemu, Portsmutu i Stouku, pre nego što je i zvanično prešao u ‘Poterse’.

Danijel Amokači – iz Briža u Everton 1994.

Reprezentacija Nigerije je bila jedno od iznenađenja Svetskog prvenstva 1994. godine, a ‘super orlove’ su tada predvodiliu Jekini i Amokači, koji su uz Oliseha i Finide Džordža bili okosnica tima. Amokači, koji je do tada nastupao u Belgiji, na insistiranje trenera Majka Vokera doveden je za tri miliona funti u Everton. Međutim, Nigerijac nije uspeo da se ustali u startnoj postavi, pa je posle osvajanja FA kupa 1995. godine prešao u turski Bešiktaš.

Kleberson – iz Atletiko Paranensea u Mančester junajted 2003.

Brazil je pod vođstvom Luisa Felipea Skolarija 2002. godine postao svetski prvak, a Kleberson je svojom igrom impresionrao sve vodeće evropske klubove. Prvi problem je nastao zbog njegove maloletne devojke, koja pre svog 16. rođendana nije mogla da napusti Brazil. Kada se oženio 2003. godine Kleberson je napokon stigao na ‘Old Traford’ za 6,5 miliona funti. Međutim, povreda na startu sezone izbacila je Klebersona iz dugoročnih planova Aleksa Fergusona pa je roviti Brazilac prosleđen u Bešiktaš.

Dragan Stojković – iz Crvene zvezde u Olimpik Marsej 1990.

Posle sjajnih igara na Mundijalu u Italiji Dragan Stojković je iz Crvene zvezde preselio u francuski Marsej, ali nikada nije uspeo da se potpuno adaptira na novu sredinu. Piksi je odradio tri od četiri godine svog ugovora, pre nego što je otišao u Japan. Tokom perioda u Marseju igrao protiv svoje Zvezde u finalu KEŠ 1991, kada je odbio da bude jedan od izvođača penala.

Denilson – iz Sao Paula u Betis 1998.

Denilson je postao najskuplji fudbaler u istoriji kada je, samo nekoliko dana posle Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine, za 21,5 miliona funti potpisao ugovor sa španskim Betisom. Međutim, stvari nisu išle na ruku talentovanom fudbaleru, pa je 2000. otišao na pozajmicu u brazilski Flamengo, kada je Betis izgubio mesto u španskoj Primeri.

Lukas Podolski – iz Kelna u Bajern Minhen 2006.

Lukas Podolski je na Mundijalu u Nemačkoj postao predvodnik mlade generacije ‘pancera’, pošto je tada proglašen za najboljeg mladog igrača na turniru. Normalno, usledio je i transfer iz Kelna u Bajern Minhen za sumu od deset miliona evra. Međutim, uprkos standardno dobrim nastupima za nacionalni tim Podolski te igre nije uspeo da ponovi i na klupskom nivou. Posle tri slabe sezone Keln je prošle godine vratio napadača u svoje redove, ali ni to nije pomoglo pošto je 25-godišnjak samo dva puta bio strelac. On je u poslednje četiri sezone postigao samo 17 golova u Bundesligi, dok je za ‘pancere’ u istom periodu postigao 25 golova.

Stefan Givarš – iz Oksera u Njukasl 1998.

Francuski reprezentativac koji je sa ‘trikolorima’ osvojio Mundijal 1998. godine odmah je prešao u Njulasl i to na insistiranje trenera Kenija Dagliša. Međutim, škotski stručnjak je ubrzo napustio klub, a na njegovo mesto je došao Rud Gulit. Holanđanin nije imao mnogo strpljenja za Givarša, pa je bez problema dozvolio njegov transfer u škotski Rendžers.

Oleg Salenko – iz Logronjesa u Valensiju 1994.

Osvajač ‘Zlatne kopačke’ na Mundijalu 1994, godine Oleg Salenko postigao je šest golova, od kojih pet na jednoj utakmici protiv Kameruna. To je bilo dovoljno da Rus iz Logronjesa pređe u Valensiju, u kojoj se zadržao samo jednu sezonu, pre nego što je karijeru nastavio u škotskom Rendžersu. On je poslednji put bio u centru pažnje kada se pojavila informacija da jedan biznismen iz Saudijske Arabije želi da kupi njegovu ‘Zlatnu kopačku’ za 500.000 dolara.