Hukić želi revanš sa Poljakom, žali zbog Igara

Momak sa Sjenice, koji se bori pod nemačkom zastavom kao Marko Huk, krajem februara je osvojio IBO pojas, dobivši Olu Afolabija iz Velike Britanije.

"Završio sam odmor u Novom Pazaru, a u svom rodnom gradu počeo sam pre dva dana i pripreme za naredni meč. Nadam se susretu sa Glovackim, koji prethodno nismo uspeli da dogovorimo. U svakom slučaju, imaću protiv sebe vrhunskog borca", rekao je Hukić.

Pola godine ranije Glovacki mu je preoteo titulu u WBO verziji, nokautom u Nju Džerziju.

"Od poslednje borbe ništa nisam radio, pa sam se uželeo boksa. Počele su da me 'svrbe' pesnice, jedva čekam da uđem u ring. Biće žestoko. Iz Nemačke je stigao i moj trener Varol Vekilolu. Što se Afolabija tiče, vrhunski je sportista, a takvi se često susreću. Imali smo četvrti okršaj, ali bio sam toliko spreman da nije imao šansi", naveo je Hukić.

Hukić je prvu veliku boksersku titulu osvojio krajem 2006. godine, kada je postao evropski šampion pobedom nad Italijanom Pjetrom Aurinom.

"Sa Aurinom je bila žestoka borba. Bio je najbolji tehničar, amaterski prvak sveta iz Vejlea 1996. godine, a ja još dete. Moj tadašnji trener Uli Vegner pitao se na koji način mogu da pobedim, ali uspeo sam", prisetio se Hukić.

Tri godine kasnije pobedio je Argentinca Viktora Emilija Ramiresa i postao WBO prvak sveta. Tu titulu uspešno je branio 13 puta, izjednačivši rekord Britanca Džonija Nelsona.

"Meč protiv Ramireza bio je veliki u svakom pogledu. Na početku četvrte ili pete runde počeo je da urla u ringu, bio sam u čudu. Savladao sam ga, kasnije dostigao i Nelsonov rekord. Uvek imam jak motiv, želeo sam i u prošloj borbi sa Afolabijem da dokažem da sam jak kao što sam bio i ranije. Dokazao sam", istakao je Hukić.

Ovaj Novopazarac se 2012. godine oprobao i u teškoj kategoriji, ali nije uspeo da osvojio WBA titulu protiv Rusa Aleksandra Povjetkina.

"Menadžer mi tada nije nudio odgovorajuće uslove i nisam ostao u teškoj kategoriji. Sada je drugačije, pa će biti prilike. Lakše mi je sa teškašima. Udarci su iste jačine, a mi iz kruzera smo dvostruko brži", naveo je Hukić.

On je do pre dve godine bio u timu nemačkog menadžera Vilfreda Zauerlanda, da bi kasnije osnovao svoju agenciju Huk Sports Promoušn (Huck Sports Promotion).

"Nesuglasica sa Zauerlandom bilo je još 2007. godine, kada sam se protiv Stiva Kaningema borio za IBF pojas. Odlučio sam da postanem svoj gazda, ali ne ide to lako. To su ugovori na velikom broju strana, mnogo je stavki i možete da zamislite šta tu sve piše. Na kraju sam uspeo i Zauerlandu porukom zahvalio što je bio toliko loš prema meni, jer ga drugačije ga ne bih napustio", rekao je Hukić.

"Posle odlaska su me saplitali na svakom koraku, bilo je mnogo problema. Iskreni sam sportista, a ko me poznaje zna i kakav sam čovek. Sećam se kako je meni na početku karijere bilo teško da dobijem šansu, pa želim da pomognem drugima da ostvare svoj san", dodao je bokser.

Nedavno se pričalo o mogućnosti da Hukić nastupi za Srbiju na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, što nije izvodljivo.

"Igre su san svakog sportiste. Oskar de la Hoja je pričao da mu je, pored toliko titula, najdraža olimpijska iz Barselone 1992. godine. Teško je očekivati najbolje profesionalce u Riju, tu su ugovori koje bokseri imaju s televizijama i još mnogo stvari. WBC federacija zvanično je zabranila nastup u Riju", pojasnio je Hukić.

Hukić je u dosadašnjoj profesionalnoj karijeri imao 43 meča, a ostvario je 39 pobeda, nerešen ishod i tri poraza.

"Često me pitaju koliko planiram da boksujem. Jedna meni važna osoba dala mi je savet da boksujem do 30. godine, a posle toga samo ako imam volju. U najboljim sam godinama, nikada nisam bio povređen i mislim da me čeka još mnogo borbi", rekao je 31-godišnji Hukić.