Čovek koji je ostao u senci Sene

Racenberger je poginuo tokom kvalifikacija za Veliku nagradu San Marina, a njegova smrt ostala je u senci pogibije Aertona Sene, koji je život izgubio 24 časa kasnije na istom mestu.

Zbog šoka i neverice zbog pogibije jednog od najboljih vozača svih vremena, austrijski vozač je umalo zaboravljen, ali, srećom, postoje ljubitelji Formule 1 koji će podsetiti sve da je njegova tragedija bila jednako strašna kao legendarnog Brazilca.

„Racenbergova smrt je za mene bila tragičnija od Aertonove zato što je stigao do Formule 1 zahvaljujući svojim naporima i uz pomoć svoje porodice“, rekao je Maks Mozli, bivši predsednik Svetske automobilske federacije, „Nije imao novca, sam se borio i bio je dobra osoba. Racenbergova smrt bi bila udarna vest, samo što je Senina usledila sledećeg dana“.

Racenberg je poginuo u 33. godini, a do Formule 1 je imao zaista težak put. Karijeru je počeo u nemačkoj Formuli Ford 1983. godine, a posle izleta u britanskoj Formuli 1 i turing šampionatima preselio se u Japan 1990. godine. Nije imao velikih uspeha u Formuli 3000, ali je uradio dovoljno da bi zaradio petogodišnji ugovor sa Simtek timom u Formuli 1 1994. godine.

Nije uspeo da se kvalifikuje za Veliku nagradu Brazila na otvaranju sezone, ali je zauzeo 11. mesto u Japanu, pre trke u Imoli. Tokom kvalifikacija, oštetio je prednje krilo na svom bolidu posle izletanja, ali je nastavio da vozi pošto je očajnički želeo da se nađe na startu trke. Prednje krilo mu se otkačilo i zaglavilo ispod bolida, zbog čega nije uspeo da skrene u krivini Vilnev i udario je u zid pri brzini od preko 300 km/h. Zaradio je frakturu lobanje i njegova smrt proglašena je po dolasku u bolnicu.

Sledećeg dana, Sena je izgubio život. U olupini njegovog bolida nađena je austrijska zastava kojom je planirao da maše po završetku trke.

„Uvek će se pričati o Aertonu, ali shvatate zašto, zbog svega što je postigao“, rekao je Džoni Herbert, inače dobar Racenbergerov prijatelj, „Roland je skoro zaboravljen. Kada god pričam sa ljudima o tom vikendu, ne pominjem da je to bio Aertonov vikend, već njegov i Rolandov. I nikada neću zaboraviti to, a ne želim ni da drugi ljudi to zaborave. Izgubili smo divnog momka koji je vredno radio da bi stigao do Formule 1. Aerton nam je oduzet, ali je isti slučaj i sa Rolandom“.

Na našem sajtu možete da pročitate i temu posvećenu 20. godišnjici Senine smrti.