Žuti karton birača

Procene analitičara da ponovljeni izbori za predsednika Srbije neće uspeti obistinile su se. Tome je svakako doprinela visoka apstinencija birača, koja je bila izražena i u prvom krugu predsedničkih izbora. Poznato je, naime, na osnovu dosadašnjeg iskustva da je u drugom krugu izbora izlaznost građana manja za oko deset odsto.

Dr Ljiljana Baćević, analitičar javnog mnjenja iz Instituta društvenih nauka, kaže da je nedostajalo oko 270.000 glasova da bi drugi izborni krug za predsednika Srbije uspeo. Oba kandidata – Miroljub Labus i Vojislav Koštunica – zaslužili su zbog toga po žuti karton, smatra Baćevićeva, jer nisu uspeli da animiraju glasače da u dovoljnom broju izađu na birališta. Ovako su nas uveli u političku krizu, ocenjuje ova analitičarka javnog mnjenja, i predlaže da se pokrene inicijativa za izmenu izbornog zakona, koji je veoma rigorozan s obzirom na to da je i u drugom kao i u prvom krugu potrebno da izađe više od 50 odsto upisanih birača.

Kritika elite

Nema sumnje da je visoka apstinencija dovela do toga da drugi krug predsedničkih izbora ne uspe. Ali, ne samo to, kaže dr Vukašin Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka. Neuspeh drugog kruga može da se tumači na dva načina. Kao prvo, građani su iskazali kritičan stav prema političkoj eliti i poslali poruku da ne podržavaju oštre podele u DOS-u. Činjenica je da su birači podržali oba demokratska kandidata, ocenjuje profesor Pavlović.

Kako dalje? Pre svega, smatram da bi trebalo razmotriti mogućnost da se predsednik Srbije bira u parlamentu, kao što se to radi u gotovo svim zemljama tranzicije. Mogli bismo i mi da primenimo njihova iskustva i da na taj način biramo predsednika, kaže Vukašin Pavlović.

Ideju o izboru predsednika u parlamentu podržava i dr Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka, koji kaže da bi to bilo bolje od neposrednih izbora, budući da predsednik nema velika ovlašćenja.

Orlović, međutim, ocenjuje da su ovo bili demokratski izbori i da više nema krađe i krivotvorenja rezultata, što je sve jedan pomak napred. Bez obzira što nije izabran predsednik, pobedu je odnela demokratska većina oličena u dvojici kandidata - Miroljubu Labusu i Vojislavu Koštunici.

Najpopularniji Koštunica

Izborni rezultati drugog kruga predsedničkih izbora su pokazali da je Vojislav Koštunica najpopularniji političar, kao što su to uostalom pokazivale ankete javnog mnjenja. Međutim, zanimljivo je to da je G 17 dobio izvor legitimiteta s obzirom da je Miroljub Labus, njihov kandidat i jedan od osnivača ove ekspertske grupe, osvojio više od 900.000 glasova. Sada se nameće pitanje da li će G 17, kao što se spekuliše, prerasti u političku partiju i možda se već pojavi na sledećim parlamentarnim izborima, kaže profesor Orlović.

Ovi izbori su, naime, mnogo jasnije i otvorenije pokazali koliko su zapravo duboke podele u DOS-u. S obzirom na to, ocenjuje Orlović, predsednički izbori su bili i partijsko prebrojavanje i odmeravanje snaga na političkoj sceni Srbije. Izbori su pokazali da nije bilo nikakve nagodbe između dva izborna kruga.

Šta valja dalje činiti? Potrebno je usvojiti Ustavnu povelju, i u skladu s njom doneti novi ustav Srbije, a to znači i novi izborni zakon za predsednika Srbije, s tim što bi mnogo bolje bilo da se predsednik Srbije bira u parlamentu, smatra Orlović.

U drugom izbornom krugu osetna je razlika u broju osvojenih glasova između dva predsednička kandidata. Razlika je 2:1 u korist Koštunice. Indikativno je da je Labus dobio manje glasova nego u prvom krugu, kaže dr Zoran Stojiljković, politikolog.

Kakvu poruku su poslali birači? Građani nisu dovoljno zadovoljni reformama, a ni podelama u DOS-u. Da je DOS izašao sa zajedničkim kandidatom, ishod prvog kruga izbora najverovatnije bi bio u korist njegovog kandidata, ocenjuje Stojiljković.

Stroga pravila izbora u drugom krugu treba da se menjaju, to je već jasno, smatra Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije ističući da treba što pre otpočeti izradu novog Ustava Srbije.