Čikago

U ne tako dugoj američkoj istoriji, Čikago zauzima vrlo značajno mesto. Najveću popularnost i uticaj imao je početkom prošlog veka. Čikago je bio radnički grad i stoga doživeo neverovatan razvoj u vreme industrijske revolucije.

Događaj koji je promenio istoriju ovog grada bio je veliki požar 1871. Požar je trajao 36 sati, odneo više od 300 života i trećinu populacije (100.000 ljudi) ostavio bez doma. Dimenzije požara bile su takve jer je veći deo Čikaga bio sagrađen od drveta. Ipak, stanovnici Čikaga su ovaj događaj pretvorili u korist. Velika tragedija im je pružila priliku da postave novi urbanistički plan koji ne robuje staroj matrici i infrastrukturi, već je postavljen u odnosu na potrebe grada u budućnosti. Takođe, to je bio povod da se nađu novi načini gradnje. Godine 1884. sagrađena je Insurance Building, delo arhitekte Vilijema le Baron Dženija (William Le Baron Jenney), prva višespratnica sagrađena od čeličnog skeleta. Ovaj način gradnje napravio je revoluciju u građevinarstvu. Krajem XIX veka, Čikago je dostigao milion stanovnika. Kao napredan i perspektivan grad, počeo je da gradi javne objekte: Art Institute of Chicago, Čikaški simfonijski orkestar, Univerzitet... U to vreme, oko centra grada podignute su šine za nadzemni voz, takozvani "Loop", koji i dan-danas saobraća. Povodom 400 godina od otkrića Amerike, 1893. je organizovana Velika svetska izložba, koju je posetilo više od 25 miliona ljudi. Ostala je upamćena kao Beli grad, zbog beline mermera i gipsa neoklasičnih zgrada. Većina objekata je spaljena i srušena nakon Sajma.

Početkom XX veka, sa porastom populacije i jačanjem industrijske revolucije, počeli su da se razvijaju i radnički pokreti. Upravo se u Čikagu desio štrajk posle koga je 1. maj izabran za Praznik rada. Nešto kasnije, u vreme prohibicije, Čikago je opet u centru pažnje. Najčuveniji gangster svih vremena Al Capone, doselio se 1920. u Čikago iz Njujorka. Na St Valentine's Day 1929. dogodio se čuveni obračun dve najveće bande koji se završio masakrom. Dve godine kasnije, Eliot Ness takođe ulazi u istoriju legendarnim hapšenjem Caponea na osnovu neplaćenog poreza.

Danas je Čikago najveća američka zračna luka i trgovački i finansijski centar Srednjeg zapada. Od tragedije sa WTC-om, Sears Tower u Čikagu je opet najviša zgrada Amerike. Čuven po arhitekturi i umetnosti, Čikago je dobro mesto za život.

Čikaška škola

Nazvan po gradu u kome se u krajem XIX veka razvio, ovaj stil doveo je do ozbiljnih promena i u građevinarstvu i u arhitekturi. Vilijem Le Baron Dženi projektovao je prvu zgradu u sistemu čeličnih ramova. Ova devetospratnica izgrađena je 1884. a porušena 1929. godine. Po uzoru na nju kasnije su projektovali mnogi veliki arhitekti: Louis Sullivan, William Holabird, Daniel Burnham, John Wellborn Root, iz čijih su biroa izašle Rookery i Reliance Building. Važna odlika ovog pravca, osim metalnog skeletnog konstruktivnog sistema, jeste i takozvani "čikaški prozor" koji se i danas često koristi u Americi i može se vidieti gotovo u svakom holivudskom filmu. Čikaška škola je postavila temelje modernoj arhitekturi i izgradnji solitera.

Frenk Lojd Rajt

U prve dve decenije XX veka, Frank Lloyd Wright je razvio jedinstven američki arhitektonski izraz, koji odražava horizontale pejzaža Srednjeg zapada, prerijski stil. Visoko postavljeni otvori koji se razvijaju po horizontali, nadstrešnice koje daju duboke senke u prostoru, korišćeni su najviše kod rezidencijalnog stanovanja. U Oak Parku, četvrti koja je nekada bila predgrađe Čikaga a danas je skupa, elitna stambena zona, može se videti nekoliko desetina Rajtovih kuća. One su pod zaštitom Instituta za arhitekturu i jednom godišnje vlasnici otvaraju vrata svojih domova da običnom svetu pokažu dela ovog arhitektonskog velikana. Osim u Oak Parku važno je posetiti Robie House, koja je pretvorena u muzej tako da se mogu detaljno istražiti sve odlike ovog stila.

Mis van der Roe

Najveći deo svog stvaralačkog života Ludwig Mies van der Rohe je proveo u Čikagu. Poznato je da je po dolasku u Ameriku imao problema jer nije mogao da dobije licencu za rad. To ga nije sprečilo da ostavi neizbrisiv trag. Iako je zgrada Segram building u Njujorku njegov najznačajniji oblakoder, u Čikagu se mnogo više oseća njegov uticaj. Dva objekta na Lake Shor Drive-u, biseri su njegove arhitekture. Projekte za IIT takođe treba obavezno obići. Ako imate vremena, na oko dva i po sata vožnje nalazi se Forensfort house – jedina porodična kuća koju je Mis van der Roe izgradio. Koliko je dizajn ove kuće neverovatno savremen, shvatite tak kad stignete tamo. Okruženje s farmama, koje i danas izgledaju kao da je tu vreme stalo pre 30 godina, govori koliko je ovaj projekat bio napredan.

IIT

Illinois Institute of Technology je jedan od najčuvenijih američkih Univetziteta. Tokom Drugog svetskog rata, kada je Bauhaus škola konačno zatvorena, mnogi predavači preselili su se u SAD. Među njima je bio i Mis van der Roe, koji je postao predavač na ovoj školi. Za vreme koje je proveo tamo, izradio je urbanistički plan kampusa i Crown hall, koji je i danas zanatsko i konstruktivno remek-delo. Vremenom, kako se grad širio i razvijao, univerzitet se našao u vrlo lošem i nesigurnom delu grada. Iako je školarina i dalje visoka, fakulteti se danas praktično nalaze u getu. Na čitavom prostoru, na svakih 100-200 metara, postavljeni su alarmi tako da, ako vas neko napadne ili se nađete u neprijatnoj situaciji, pritiskom na dugme pozivate policiju koja stiže za nekoliko minuta.

Pre nekoliko godina drugi mag arhitekture Rem Koolhas pozvan je da uradi projekat za Studentski centar. Ovaj projekat je izazvao oprečne reakcije. U isto vreme ali u potpuno drugačijem senzebilitetu realizovani su i studentski domovi Helmut Jahn.

Milenijumski park

Milenijumski park otvoren je 2001. godine. Godišnje ga poseti 2,3 miliona ljudi. Obuhvata Muzički paviljon koji je projektovao Frank O. Gehry. Struktura obuhvata pozornicu na kojoj može da se smesti 120 muzičara sa svim pratećim prostorima i gledalište na otvorenom, na travi, koje je ozvučeno tako da je pokriven čitav auditorijum. Atrakcija je i skulptura Cloud Gate Anisha Kapoora. Ogromna organska forma (amebe) pokrivena je sjajnim, reflektujućim inoksom. Na njoj se ogledaju neboderi koji je okružuju i prolaznici koji je čine uvek drugačijom. Ljudi je zovu "Pasulj". Cloud gate je rupa u prostoru. Crown Fountain je Plensin projekat (Jaume Plensa) iz 2000, završen 2004. Instalaciju čine dva kubusa od staklenih cigli, visoka 17 m, koja zatvaraju plitak, reflektujući bazen od tamnosivog granita. Bazen je tako plitak da se može hodati po njemu, čime se dobija utisak da se hoda po vodi. Kubusi projektuju slike građana Čikaga. Instalacija je deo milenijumske kolekcije i inspirisana je Bakingemskom fontanom (1927) koja je tada bila najveća fontana na svetu. Plensa je ovo preneo na ekrane od led-dioda. Voda se sliva niz kubuse na nekoliko načina, dajući iluziju da izlazi iz usta građana.

Muzeji

Amerika je poznata po tome što ima puno tematskih muzeja. Desiće vam se da budete razočarani, jer se njihovo shvatanje teme često razlikuje od evropskog. Ipak, to je zapravo vrlo dobar način da provedete dan s porodicom, naročito ako imate decu. Program je osmišljen tako da ima mnogo interaktivnih zanimacija koje privlače široku publiku. Ako volite muzeje, najviše se isplati da kupite kartu sa kojom možete da uđete u nekoliko najvažnijih čikaških muzeja. Obavezno posetite Akvarijum i Planetarijum. Field Museum je vrlo zanimljiv, posebno deci. Poznat je po skeletu dinosaurusa zvanog Sju (Sue). Art Institute of Chichago čuven je po zbirci impresionista i postimpresionista, kao i po fantastičnoj zbirci maketa enterijera. Muzej savremene umetnosti je takođe vrlo zanimljiv i vredan pažnje.

Restorani

Važi mišljenje da se u Americi jede samo junk food. No, to je apsolutno netačno. U Americi se jede fantastično. Bilo da jedete u jeftinim ili skupim restoranima, konkurencija je toliko velika da promašaja gotovo da nema.

Amerika miriše na hranu. Gde god da krenete, prate vas mirisi pomfrita, krofni, sladoleda. Užasno je teško odoleti iskušenjima. Čikago je poznat kao grad u kome se posebno dobro jede. Sa više od 9000 restorana i 4000 barova i klubova, teško da može da se desi da ne nađete ono što želite. Svakako ne treba da propustite bar jedan pravi američki obrok, po mogućstvu kasni doručak (kembel supa, mleveno meso s pasuljom i pomfritom), zatim čizburger s plavim sirom (ludilo!), kafu u Starbucks-u, suši, tajlandsku hranu ili šta vam već padne na pamet. I cheesecake i donuts i sladoled i mafine i...