Ostrvo Santa Katalina, iz ronilačkog ugla

Santa Katalina, ili samo Katalina, nalazi se u Tihom okeanu, oko 25 milja južno od Los Andjelesa, u Kaliforniji. Ostrvo je na 33 stepena severne geografske širine, dakle otprilike kao Kazablanka u Marokou ili Bagdad u, ovde mnogo popularnijem, Iraku. Katalina važi za glavno izletište o kome od ponedeljka do petka mašta svaki pošteni gradjanin L.A.-a., odakle se za lepa dana, dakle manje smoga, može jasno videti na horizontu.

Ostrvo Santa Katalina u svitaj.

Svih dvestotinak kvadratnih kilometara brdovitog ostrva je pokriveno razudjenim četinarom i žbunjem koje do sada još nije dohvatio nijedan od lokalnih šumskih požara. Nakon što su pre vek i po beli ljudi “oslobodili” ostrvo od starosedelaca koji su ga naseljavali skoro šest milenijuma, podignuto je glavno naselje i luka Avalon, zašuškano u ljupkoj uvali na istočnoj strani ostrva.

Ulaz u Avalon i Zeleni kej.

U Avalonu i okolini nema automobilskog saobraćaja. Možete da hodate ili da u nekoj od mnoštva radnji za rentiranje za par desetina dolara uzmete planinski bicikl, trotinet, rolere ili malo otvoreno vozilo za golf pa da se sa čitavom porodicom do iznemoglosti vozikate strmim ulicama gradića i okoline.

Detalji iz Avalona.

Na obali se mogu iznajmiti bezbrojni gumeni motorni čamci, pedaline i druga čuda, a na one radoznalije i lukavije u luci čeka desetak metara duga podmornica Nautilus , da bez kvašenja vide šta se to muva po dubinama Pacifika.

Nautilus, turistièka podmornica.

Katalina važi za ronilačku oazu, bez zezanja. Vidljivost u vodi u letnje vreme i za sunčana dana, a pre crvene plime, je oko desetak metara, na dubini od dvadeset. Temperatura vode je 18°C tokom cele godine, pa je upotreba neoprenskog odela i kape nezaobilazna. Voda je besprekorno čista, što zvuči kao vic s obzirom na relativnu blizinu ogromnih luka LA-a i Long Beach-a kao i mnoštvo naftnih platformi za koje se tvrdi da teško zagadjuju vodu, za šta svi dobro znamo da je u pitanju samo liberalna propaganda.

Mapa Kataline. Stotinak ronilaèkih lokacija okružuje ostrvo.

Uz izuzetak belih ajkula - velikih riba vrlo loše naravi čije je sporadično prisustvo žestoko negirano od strane vlasnika lokalnih ronilačkih radnji, kristalno čiste vode u neposrednoj blizini obale obiluju veoma šarolikim podvodnim svetom. Uvek primetan nedostatak koralnih sprudova dobro je nadoknadjen čistim stenovitim dnom koje se u neposrednoj blizini ostrva strmo obrušava u plavi ambis. U uskom pojasu oko hridina raste brzinom od metar na dan čudešna morska trava kelp, koja pruža utočište uglavnom miroljubivom i radoznalom ribljem svetu, počevši od sićušnih brgljuna (anchovies), preko jata sardina i skuša, pa do gobija, kelpfish-a i drugih  vrsta malih riba tropski drečavih boja.

Podvodna morska trava – kelp.

Po dnu se muvaju razne vrste bodljikavih riba (riba škorpija), velike krabe i  jastozi, raže (električne i unplugged), halibut-i, a iz rupa u stenju preteći zevaju velike murine. Iz malo dubljih voda u blizinu ostrva umeju da doplivaju uvek radoznale i gladne barakude, plave ajkule, žutorepe i albakor tune, lososi, pa i ribe srednje velikog formata o kojima lokalno stanovništvo pripoveda uobičajene ribolovačke priče. Reč je o giant seebass-ovima. Inspekcijom u akvarijumu u Long Beach-u pouzdano je ustanovljeno da se radi o metar i po dugoj i oko 150 kilograma teškoj ribetini koja je do pre par decenija važila za veoma ugroženu vrstu, zbog prefinjenog ukusa. Sada se relativno često može opaziti kako lenjo i sa bezbedne udaljenosti proverava čime se bave radoznali ronioci. Naspram plave dubine Pacifika meditiraju velike i opasno lepe meduze sa jedva vidljivim pipcima dugim po nekoliko metara koje naravno treba izbegavati u širokom luku. Lokalna atrakcija Kataline je riba letačica. Letačice, obdarene dugačkim grudnim perajama, imaju običaj i nuždu da, pojurene halapljivim barakudama, iskoče iz vode i nastave stotinak metara dugačko bekstvo kroz vaduh, na nekoliko metara iznad površine. Da bi se uživalo u ovom prizoru mora se preduzeti noćno ronjenje ili nahuškati preko dana dremljive barakude na obližnje jato letačica. U dubinama Pacifika u relativnoj blizini obale svoju hiljade milja dugu migraciju sprovodi nekoliko vrsta kitova, što se može osmatrati na posebno organizovanim turama, koje takodje polaze iz Avalona.

Jastozi, neki rodjak domaæe ajkule, crvena kelp riba, garibaldi i neon-gobi.

Roniti se može u nekoliko varijanti. Najjednostavniji je zaron sa obale, za šta je potrebno rentirati ronilačku opremu u nekoj od lokalnih prodavnica ili poneti svoju. Ako vas ne mrzi da teglite opremu do broda, možete posetiti neku od ronilačkih radnji u Long Beach-u i tamo rentirati praktično sve. Pored Avalona nalazi se podvodni park – nešto kao nacionalni park za ronioce. Ogradjen je mrežom od otvorenog mora, tako da se mogu videti razne vrste riba koje srećno obitavaju u ovoj oazi, zaštićene od svojih prirodno gladnih neprijatelja. Na obali pored parka se mogu neograničeno puniti boce, podesiti ili zameniti oprema, iznajmiti podvodna kamera, dobiti savet u vezi sa interesantnim lokacijama i sadržajima u parku ili prodiskutovati dnevna politika.

Druga varijanta je rentiranje malog motornog gumenog čamca i ronjenje u okolini lagune, daleko koliko rezervoar dozvoli. Ipak, najpopularnije je ronjenje sa iznajmljenog brodića, koji kreće iz Avalona i obilazi ostrvo, već prema trenutnim uslovima, raspoloženju vlasnika ranilačke radnje, ali i željama i entuzijazmu ronilaca. Ovo može trajati jedan dan ili se nabaviti u paketima od po nedelju dana.

Jedna od ronilaèkih radnji na Zelenom keju.

U gradu postoji 6 ronilačkih radnji, od kojih po preporuci lokalnih ronilaca izdvajamo dve: Catalina Diver’s Supply i Scuba Luv. Iako radnje ne izgledaju ni malo fensi, ronilačka ponuda je zavidna: od najobičnijeg ronjenja na dah, za šta se mogu rentirati maska, peraja, odelo kao i eventualno podvodna puška ako ste orni za ribolov, preko klasičnog ronjenja sa bocama sa vazduhom, pa do onog nešto egzotičnijeg sa mešavinama (Nitrox) i na kraju potpuno svemirskog ronjenja sa ribriderima, a sve sa ciljem da se u podvodnim lepotama uživa duže, bezbednije (i skuplje). Sve radnje imaju iskusne instruktore sertifikovane po PADI, NAUI i SSI standardima, koji savesno i besprekorno obavljaju svoj posao u odlično razradjenom sistemu. Nudi se i obuka, od one elementarne i relativno površne po PADI standardu, pa do mnogo sofisticiranije, po NAUI specifikaciji. Prema roniocima sa evropskom CMAS licencom svuda se gaji posebno poštovanje. Par dragocenih informacija: na zapadnoj obali Kataline se nalazi moderna hiperbarična komora, pod upravom Univerziteta Južne Kalifornije, koja je na usluzi ronicima u slučaju kakvog ne daj Bože incidenta. Cena tretmana u komori doseže više desetina hiljada dolara, stoga je veoma preporučljivo da redovno plaćate članarinu kod Diver’s Alert Network-a (DAN), koji će zlu ne trebalo pokriti sve troškove tretmana, uključujuci i evakuaciju.

Iako autor zivi u Koloradu, dakle u saveznoj državi dalekoj nekoliko hiljada milja od bilo kakve veće vode, organizovanje ronjenja se pokazalo kao izuzetno lak poduhvat. Za svega pola sata u nekoliko telefonskih razgovora uporedjena je ponuda, prikupljene cene, obavljeno nezaobilazno i nadasve zabavno cenjkanje sa svakim od vlasnika radnji da bi se obezbedila povoljna kombinacija za najam opreme i broda. Sve što je potom trebalo uraditi bilo je pojaviti se u 8:00am na Zelenom keju u Avalonu, ispred isposgave Catalina Diver's Supply radnje, sa rukama u džepovima, važećom kreditnom karticom i ronilačkom dozvolom u novčaniku.... Podjednako lako je rezervisan i prevoz od Long Beach-a do Kataline, katamaranom Catalina Express-a, koji saobraća tokom čitavog dana. Alternativa ima nekoliko, a za one sa malo vremena i više para preporučili bi smo najam helikoptera, kojim se do Kataline stiže za oko 15 minuta.

Katamaran za Katalinu polazi iz pristaništa u Long Beach-u prolazeći pored turističke simbioze koju čine čuveni ukleti prekookeanac Kraljica Meri, zauvek usidren i pretvoren u hotel i zardjali ruski Skorpion, dizel podmornica iz doba hladnog rata. Sledi mala digresija: da bi ste uštedeli sebi dvadesetak dolara i posetili ovu besmislenu turističku atrakciju primenite sledeći trik – pozovite se na popust za vojna lica i kategorički tvrdite da ste služili armiju u svojoj zemlji koja je bila ili nije bila deo Sovjetskog bloka, pa su vam važeću vojnu legitimaciju tamo oduzeli. Ako vas baš pritegnu, onda prodavačici karata otpevajte “Internacionalu” ili “Budi se istok i zapad”. Garantovano vas puštaju unutra...kraj digresije.

Usidrena Kraljica Meri i ruski Škorpion.

Na brodu Catalina Express-a se u cik zore može susreti gotovo pedesetak ronilaca, kako iz raznoraznih lokalnih kalifornijskih klubova tako i iz ostatka sveta. Oni koji žive u okolini se lako prepoznaju po tome sto tegle skoro svu svoju opremu, dok mi pristigli iz daleka nosimo samo fotoaparate i peškire. Iako je autor krenuo individualno na ronjenje, na brodu se prosto nije moglo ne upoznati sa gomilom veoma komunikativnih i sasvim prijateljski raspoloženih Amerikanaca, koji su uz galamu, krofne i kafu razradjivali najambicioznije moguće planove za ronjenje tog dana, razmenjivali savete i iskustva, lagali jedni druge, dok su oni tiši zadubljeno proučavali svoje ronilačke tablice i gledali kako da iz njih izvuku koji metar dublje i koji minut duže pod vodom a da se ne ubiju pri tome.

Do lagune u Avalonu na Katalini katamaran glisira oko sat vremena. Usput se mimoilazi sa ogromnim teretnim brodovima i tankerima koji sporo plove ka šestoj po veličini luci u Americi, a na horizontu se mogu videti mnogobrojne ogromne naftne platforme što spokojno plutaju u Pacifiku i prividno ne rade ništa.

Tankeri u Pacifiku, u pravcu Meksika.

Na Zelenom keju u Avalonu, nakon obavljenih formalnosti oko dozvole i plaćanja, iznajmljuje se oprema. Kao i na drugim mestima u Americi, besprekornog je kvaliteta. Regulatori i maske se dezinfikuju pred našim očima, odela se uparuju na samom keju uz strpljivu pomoć vlasnika radnje. Za sve ovo vam ne treba više od 15 minuta. U neformalnom razgovoru se šaljivi vodja ronjenja, Rob Fazio iz Catalina Diver’s Supply radnje upoznaje sa ljudima koje vodi na brod, uzima nam meru po pitanju znanja i iskustva i raspituje se za naše ronilačke želje i interesovanja. Usput dobijamo osnovne instrukcije, kao što su: kad je ručak, kolika je temperatura vode, na koju stranu vuku struje, vidljivost, prisustvo živog podvodnog sveta s posebnim osvrtom na navike u ishrani istog. Potom sledi ukrcavanje i oko 9 časova brod, natovaren sa petnaestak ljutih ronilaca, isplovljava iz lagune i u pravcu severoistoka prati strmu i stenovitu obalu ostrva, prošaranu malim i prelepim uvalama sa peščanim plažama.

.

.

Posada, oprema i kapetan, plovimo ka mestu prvog zarona.

Svakom roniocu oficijelno sleduje dve boce vazduha, ali se uz malo ulagivanja može dobiti i treća, za džabe. Ova ronilačka radnja dozvoljava da se sami ronioci organizuju po “buddy” sistemu, planiraju i izvedu ronjenje. Dakle nema nikakvog izvoljevanja od strane oficijelnog vodje ronjenja što naravno podrazumeva i odgovornost. Na brodu je obezbedjena klopa, osveženje i slatkiši u neograničenim količinama. Tri tuša sa toplom vodom predstavljaju pravi konfor na koji je retko koji ronilac iz naših krajeva naviknut. Prednji deo broda je suv i zgodan za ostavljanje stvari i fotoopreme, dok je zadnji modifikovan za transport ronilačkih boca i stavljanje svog tog čuda na ledja i skok u plavo, kad dodje vreme. Na gornjoj palubi sedi stari kapetan Džek, koji u svojoj GPS-om opremljenoj kabini jednim okom osmatra instrument tablu, drugim talase na pučini i repere na obali a trećim okom koluta dok priča veoma uverljive gusarske priče.

Nakon sat vremena brze plovidbe, čudo od kapetana je pronašao Little Italian Garden - zgodnu uvalu na pedesetak metara od usamljene plaže na kojoj se kupalo nekoliko golišavih tinejdžerki. Brod su njuškali radoznali morski lavovi, a na nekoliko metara ispod površine vode mogli su se videti jarko narandžasti garibaldiji koji nezainteresovano plivaju svojim poslom. Usledila je poslednja provera regulatora, podešavanje tegova, oblačenje peraja, pljuca u masku i skok sa palube.  Parovi ronilaca su se brzo raštrkali u plavu dubinu, sve dalje i dalje od sidra.

Radoznala murina pozira za fotografiju.

Sve što je bilo obećano u prospektu moglo se videti pod vodom još u prvih nekoliko minuta. Nakon što su se razišli jutarnji oblaci, vidljivost se popravila i ronjenje je postalo pravo uživanje. Ogromna jata malih riba su se brzo navikla na naše prisustvo nemarno nas okružujući, pokušavajući da gricnu tu i tamo. Naš par je ronio na oko 25-30 metara dubine uz stenovitu i strmu obalu, gde se moglo videti puno velikih kraba, jastoga i smešnih murina. Dvadesetak centimetara veliki garibaldiji bi nošeni strujom dolazili tik ispred maske, potpuno neuzbudjeni našim prisustvom. Univerzalno uzbudjenje za riblji svet a i ronioce je predstavljao iznenadan dolazak povećeg jata barakuda. Ove oko metar duge “ralje sa repom” su munjevito plivale oko ronilaca, razgledajući sa svih strana, kao da bi da nešto glocnu samo ne znaju odakle da počnu. Ipak na bezbednoj distanci ih je drzalo za njih iznemirujuce kliktanje regulatora. Ispod nas se moglo primetiti nekoliko velikih raža, kao i par riba-škorpija koje su se izuzetno vešto ukopile u teksturu dna ne bi li prošle bez gužve.

Lepota u malom: krogal.

Pedesetak minuta prvog zarona je proslo neprimetno. Kako nije bilo značajnijih gubitaka u ljudstvu i tehnici kapetan je podigao sidro i zaputio se dalje na sever ostrva ka sledećem odredištu, poznatom kao Goat Harbour. Razgaljeni ronioci, opijeni adrenalinom i nahranjeni sendvičima od curke su uzbudjeno diskutovali šta je sve vidjeno, pokazivali digitalne fotografije koje su uspeli da načine pod vodom, uporedjivali pokazivanja na ronilačkim kompjuterima i u veseloj se galami stiglo do druge lokacije. Podvodna trava je formirala gust lavirint kroz koji se moglo muvati i uzivati u razgledanju. Nedaleko od sidrišta nalazio se još jedan brod konkurentske radnje, tako da su se pod vodom ronioci prilično izmešali, nošeni blagom morskom strujom koja prati liniju obale. U početku je sve sevalo od podvodnih bliceva, kao na nekakvom prijemu, nije se znalo ko je s kim i ko koga prati ali se gomila brzo raštrkala i mirne ribe su se mogle natenane posmatrati, pratiti i čačkati. U marljivom istraživanju  na samom kraju pridružio nam se i jedan mitološki sea bass-a impozantnih dimenzija.

Stvorenje iz legende: džinovski sea-bass.

Nakon povratka u Avalon, ronicima je data mogućnost da nastave podvodne aktivnosti do mile volje u plitkom podvodnom parku ili da se, nakon vraćanja opreme, ugoste u nekom od mnogobrojnih odličnih ribljih restorana. Autor se opredelio za ovu drugu varijantu, posetivši lepu plavu terasu Armstrong restorana, gde se mogao dobiti svež aljaskanski halibut kao specijalitet dana, uz bogat izbor kalifornijskih belih vina i veseli žamor mnogobrojnih turista iz Bugarske. U neposrednoj blizini restorana nalazi se poslastičarnica sa solidnim meksičkim sladoledom koja nije mogla proći neoverena. U ranim predvečernjim časovima, nakon šetnje ostrvom, posete lokalnom muzeju (koji je istovremeno i kasino), čitaču dlanova i živoj svirci četiri razuzdana matora rokera ispred jednog od restorana, sačekali smo brod Catalina Express-a, koji nas je uljuljkane i uspavane dovezao nazad do Long Beach-a i istovario pravo u čeljusti krvožednih taksista.

.

Kasino-muzej i zabava na terasi.

.

Povratak u Long Beach.

.