Preminuo Levon Helm

Na Helmovom sajtu, levonhelm.com, navedeno je sledeće: "Levon Helm je preminuo ovog poslepodneva. Bio je okružen porodicom, prijateljima i članovima grupe i biće upamćen od svih kao veliki muzičar i divna duša."

Helm je izgledao dosta loše poslednjih godina, ali nije bilo zvaničnih potvrda da mu je zdravlje značajno narušeno do prošlog utorka, kada su njegova žena i kćerka objavile da je "Levon u poslednjem stadijumu borbe sa rakom." 1998. godine dijagnostifikovan mu je rak grla, a tokom lečenja bio je podvrgnut  tretmanima zračenja, njih 28, koji su njegov moćni glas sveli jedva na šapat. Zbog ogromnih troškova lečenje, bio je prinuđen da proglasi bankrot.

Uz pomoć brojnih prijatelja i poštovaoca, do Elvisa Costella do Emmylou Harris, organizovao je "jam sessione" - kasnije poznate pod imenom "The Midnight Ramble", koji su mu pomogli da se finansijski oporavi i koji su trajali praktično do njegove smrti.

Glas mu se tokom vremena vraćao, tako da ga je, po Helmovim rečima, "povratio skoro 80%" pred snimanje ploče "Dirt Farmer" (2007), prvog studijskog albuma posle 25 godina. Dve godine kasnije snimio je "Electric Dirt" - i za oba albuma dobio je Gremije.

Helm je u Rokenrol kuću slavnih ušao 1994. godine, zajedno sa svim članovima svoje matične grupe -The Band. 2003. godine, magazin "Rolling Stone" uvrstio ga je u svoju listu "100 najvećih pevača svih vemena".

Njegov glas bio je u stanju da objedini sve moguće muzičke uticaje, od kantrija do bluza i soula. Mogao je da bude i moćan i melodičan, tužan i egzaltiran... Bio je pevač legendarnih pesama grupe The Band, kao što su "The Weight," "The Night They Drove Ol' Dixie Down" i "Up on Cripple Creek."

Pre nego što su postali prateći bend Boba Dylana, bend se zvao Levon and the Hawks. Pratili su Dylana do Vudstoka, vežbali u "pink kući", izabrali ime "The Band" i objavili antologijski "Music from Big Pink" (1968). Njihov oproštajni koncert 1976. u San Francisku okupio je najslavnije muzičare tog vremena kao goste, a "The Last Waltz" u režiji tada mladog reditelja Martina Skorsezea (Scorsese) i danas se smatra za najbolji koncertni film ikada.