„Albertov put“ u bioskopu "Fontana"

„Albertov put“ je priča o uspehu i ostvarenju sna, ispričana kroz životni put Alberta Majera, legendarnog konstruktora filmskih kamera, koji je za svoja dostignuća dobio četiri Oskara, dva Emija i niz drugih najznačajnijih nagrada.

Albert Majer je rođen i odrastao u Perlezu, blizu Titela u Banatu. Danas živi u Los Andjelesu u Kaliforniji. Gotovo čitav radni vek je proveo kao glavni konstruktor Panavižna. Konstruisao je slavne Panafleks kamere koje mnogi stručnjaci i danas smatraju najboljim ikada napravljenim. U SAD je otišao bez znanja Engleskog jezika, iz Nemačke, gde je stigao kao izbeglica sa teritorije komunističke Jugoslavije u kojoj je teror koji je trpeo posle II svetskog rata kao pripadnik Nemačkog nacionalne manjine bio od presudnog značaja da emigrira. I pored toga, “ALBERTOV PUT” je priča o životu koji je pobedio smrt, priča o uspehu Alberta Majera, slavnog konstruktora, četvorostrukog “Oskarovca” i čoveka koji je sačuvao dar opraštanja.

Učesnici filma su dobitnici desetak “Oskara”. U filmu učestvuju: Albert Majer, Haskel Veksler, Oto Nemenc, Vilmos Zigmond, Živa Grbić, Robert Ditrih, Albert Mayer mladji i Vudy Omens. Scenarista, reditelj i snimatelj filma je Predrag Bambic, jedan od vodecih srpskih direktor fotografije.

Film je premijerno prikazan na ovogodišnjem FEST-u gde je dobio i specialnu nagradu „FIPRESCI“ medjunarodnog žirija kritike.

ALBERT'S WAY teaser from Predrag Bambic on Vimeo.

Reditelj Predrag Bambić o filmu je rekao:

"Nesvakidašnja prilika da upoznam izuzetno zanimljivu ličnost legendarnog konstruktora filmskih kamera Alberta Mayera i njegova životna priča su mi odškrinuli vrata jednog od najpažljivije čuvanih i dosledno prećutkivanih tabua novije istorije naroda kom pripadam. Vrata tog skoro već zaboravljenog kutka pakla se još uvek, uz škripu zardjalih šarki, s mukom otvaraju.

G. Mayer je jedno od malobrojne dece koja su uspela da prežive užase koncentracionog logora u Knićaninu neposredno posle II Svetskog rata. Rodjen je u Perlezu u blizini Zrenjanina. Na početku II Svetskog rata je imao 5 a na kraju 9 godina. Dakle, tokom rata je bio - dete. Tragajući za preživelim savremenicima i tragovima koji bi razjasnili potresnu priču o njegovom detinjstvu i odrastanju, došao sam ne samo do njegovih još uvek živih drugova iz detinjstva i mladosti već i do spomenika - krsta - u sred njive u ravnici. Tu, u masovnoj grobnici u Telečki i na Knićaninskom groblju je sahranjeno više desetina hiljada Švaba, naših zemljaka, umrlih u obližnjem logoru od izgladnjivanja i hladnoće. Još se sećam užasa izazvanog spoznajom razmera zločina počinjenih u ime Jugoslovenskih naroda i prepoznavanjem namere da se zločin prećutkivanjem prikrije.

Odabrao sam da, umesto priče o oslobodiocima i njihovoj orgiji smrti, “ALBERTOV PUT” bude priča o životu koji je pobedio smrt, priča o uspehu Alberta Majera, slavnog konstruktora filmskih kamera, četvorostrukog “Oskarovca” i čoveka koji je sačuvao Dar opraštanja."