"Više ne pripadam teatru"

Umetnik koji je sinoć ispunio emocijama publiku koncertom u KIC-u Budo Tomović, promovisao je memoare “Do poslednjeg daha” i odgovarao na pitanja novinara.

"Kad jednom izađeš iz teatra, iz tog jezika onda se teško vratiti. Poslednju predstavu koju sam igrao je “Majka hrabrost” koju smo napravili u Beogradu one godine kada je počeo rat. To je bila antiratna predstava i režirala je moja žena Lenka Udovički a nakon toga je krenuo život...i napustio sam zemlju.

Završio sam u Londonu i gledao teatar koji nisam voleo. Igrao sam Brehta sa Vanesom Redgrejv i onda opet "Oslobođenje Skoplja" genijalnog Ljubiše Ristića. Mi smo tu čuvenu predstavu napravili krajem 70-tih a onda smo radili englesku verziju i opet je Vanesa igrala glavnu žensku ulogu. I to je sve što sam radio u teatru. A onda - muk što se tiče teatra", objasnio je Šerbedžija početak svog transfera ka drugim umetnostima, pišu Vijesti.

Po povratku u Hrvatsku 2001. godine on je na poziv Borislava Vujčića književnika, dramskog pisca i pesnika sa kojim je osnovao i čuveno pozorište "Ulisseys" počeo da piše knjigu “Do poslednjeg daha”.

Na pitanje novinara da li bi ona bila podobna za ekranizaciju, Šerbedžija je odgovorio:

"Mislim da to nije moguće a kada bi neko i pokušao, mislim da mu ne bih ni dozvolio. Knjiga ima svoju misiju ona je deo mog bića. Kao što ste vi Crnogorci pesnici, tako sam i ja kao Ličanin osećao sklonost ka pisanju još od mladosti. Moji pismeni zadaci su bili među najboljima, pisao sam pesme, neke loše koje sam uništavao i zaboravljao, neke dobre...

Ova knjiga je nastala iz želje da se obratim ljudima i da im objasnim...Ona me dosta zaštitila i odbranila od nekih stvari na ovim prostorima. Mnogo je optužbi palo na moja leđa, od loših ljudi i od novinara. Znate, ja sam nekada sanjao da ću biti ili novinar ili književnik. Novinarstvo je toliko važna profesija kada se baviš časno tim poslom.

Na žalost, i u novinarstvu ima mnogo boksera života i vrlo često lažnih kompromisa... Naročito kada su povezani sa predratnim i ratnim stanjem užasima gde su se pisale i pišu svinjarije... Ja sam pisao knjigu da se opravdam od užasnih monstruoznih laži koje su ispisane o meni. Kad sam počeo pisati, sećam se da je to bio trans, napisao sam je u četiri meseca".

Šerbedžija je 2001 godine “pronašao Brijune”

Foto: Beta

"Video sam tu scenu i rekao da je to taj teatar. Napravljen je kralj Lir. Režirao sam Beketa i priču smestio na Goli otok. A sada 13 godina igram kralja Lira - svakog leta. I neću više ništa raditi jer sam se umorio od teatra."

Šansonjer, glumac, pjesnik je jedan od rijetkih glumaca sa ovih prostora koji je ostvario i svetsku, holivudsku karijeru. Na pitanje zbog čega se vratio, odgovara:

"Nisam se ja vratio kao što nisam nikud ni otišao. Ne možeš da odeš, planeta je tako mala. Danas sedneš u avion i odeš u Australiju - to je samo 21 sat to je uživanje... Kad sam prvi put išao na promociju filma “Pre kiše” kada je bio nominovan za Oskara, ušao sam u avion u prvu klasu i bio sam vezan. Kada smo se podigli, ja sam zauzeo svoje mesto - šank i sedeo na stolici, pio viskije, stjuardese su prolazile pored mene, ljudi su prilazili, družio sam se.

Taj svet je toliko mali...kad jednom zapravo napustiš zemlju u kojoj si rođen, narod sa kojim si živeo mentalitet koji je tvoj, kada postaneš stranac, postaneš samac u svetu i teško ti je dok to prihvatiš. A onda te obuzme neka slatkoća pozicije i osetiš se kao Don Žuan i osetiš kako je to lepo i imaš neke druge ljude koji su isto tako zanimljivi i sa njima razgovaraš svi smo isti... prokleto isti."