Intervju: Mando Diao

Čuo sam da je ime benda "Mando Diao" nastalo u Bjornovom snu. Šta inače znači "Mando Diao"?

- Pokušavamo da pronađemo neka značenja svakodnevno i na svakom nastupu. Sve što radimo ali i pevamo je u stvari "Mando Diao" i svi fanovi koji nas slušaju su "Mando Diao". To je nova reč i mi joj dajemo značenje.

Kako bi opisao zvuk "Mando Diao" nekome ko vas nije slušao ranije?

- Energija. Dosta vatre. Sve je u strasti.

Koju muziku i koje muzičare ste slušali dok ste odrastali i čija muzika je uticala da "Mando Diao" zvuče baš ovako?

- Rekao bih da je to kombinacija britanske scene ’60-ih i crnačke muzike ’70-ih. Tu ima i fanka i soula. Posle pesme Marvina Geja (Marvin Gaye) „What’s Going On“, kada je Kertis Mejfild (Curtis Mayfield) izdao album „Curtis“ sve je to bilo novo. U stvari, svi ti crni muzičari kada se spoje sa tekstopiscima kao što su Lenon (Lennon), Mekartni (McCartney), ali i Burt Bakarak (Burt Bacharach), kao i sa kompozitorima kao što su Enio Morikone (Ennio Morricone) i Đorđo Moroder (Giorgio Morroder)... Svi su nas oni inspirisali.



Video sam da na vašem sajtu piše da ste od samog početka znali da ćete biti jako poznati. Je l’ to tačno?

- Jeste, ali... Morao sam da ubedim moju majku jer mi ona nije verovala.

Šta vam više prija ovih dana – snimanje ili nastupi?

- Da si me ovo pitao pre 6 meseci, rekao bih snimanje. Ali posle ove turneje, više mi prijaju nastupi. Jer pesme dostižu neki novi nivo, a nisam mislio da je to moguće pre nego što je turneja počela. A sada – pesme sazrevaju. Voleo bih da ih snimim još jednom, ali uživo, da uradimo live album jer su pesme sada veće nego na albumu.

Da li vam je i dalje uzbudljivo kada stanete na binu ili je to već prešlo u rutinu i postaje malo dosadno posle svih ovih godina?

- O ne, ne. Snimali smo album skoro celu godinu. I to je dosta vremena bez „živih“ nastupa za nas. I sada se osećamo kao novorođenče, otvaramo oči po prvi put.

Kako biste opisali svoje novo izdanje – „Give Me Fire“?

- Mi smo, inače, pokušavali da napravimo film. Taj film bi imao istu radnju, istu kulminaciju ali i istu atmosferu kao holivudski filmovi sedamdesetih. Hteli smo jurnjavu kolima, ljubavnu scenu, scenu seksa, neki dramatičan kraj, ali i malo komedije, neki mračan početak... Hteli smo baš veliki film. Ideja je bila da ljudi imaju slike u glavi dok slušaju muziku. Zato smo odlučili da napravimo ovaj album. Inače, pored toga, to je samo album sa 13 pesama, 13 pop pesama, 13 najboljih pesama koje imamo u ovom trenutku.

Da li misliš da vas neki 'Bog rokenrola' voli?

- Ne. Mislim da je ljubomoran.

Po tvom mišljenju, koja je najbolja pesma koju ste ikad napisali?

- Uh... Nekih pesama ne mogu ni da se setim. Ne sećam se ni kako su nastale „Sheepdog“ i „You Can’t Steal my Love“. To je meni magično – zaboraviti taj proces. Nove pesme nisu toliko magične jer se sećam rada na njima, ali to je bilo skoro. Na primer, kod „Crystal“ se ne sećam kako sam došao do melodije.

Pronašao sam neke naslove na internetu da si ti proglašavan najbolje odevenim Šveđaninom ili da si najseksepilniji muškarac a nakon toga sam video da si izjavio da su ti te nagrade dosadile.

- Da, to je bilo 2005 i 2006. godine. Osećao sam se kao da je neka šala u pitanju. Ja nisam Elvis Prisli (Elvis Presley), niti me takve stvari zanimaju. I dalje ne znam ko je bio sudija, niti znam te ljude koji su osmislili te smešne nagrade. Nisam dobio nikakvu nagradu, to je sve objavljeno u nekom magazinu. A ne znam ni ko je glasao uopšte za mene. To je stvarno smešno, reći za nekog da je najbolje odeven. To nije nikakvo takmičenje. Baš bih voleo da ih pitam: „Aha, ko to kaže?!“

Da sam pobedio da nekom izboru za Mistera univerzuma, to bi već bilo konkretnije. I to bi bilo mnogo lepše jer bih imao tu „diplomu“ okačenu na zidu. A ovo je ipak samo magazin.

Možeš li da nam preporučiš neki tvoj omiljeni švedski bend koji bismo mogli da poslušamo?

- Uvek bih preporučio kompozitora Bjorna Olsona. Sa njim smo radili na prethodnom albumu. On trenutno radi na novoj ploči benda "Plan", takođe, jako dobri švedski izvođači. Volim da slušam i "Shout Out Louds".

Inače, švedske izdavačke kuće ne potpisuju više ugovore sa novim izvođačima. Nove albume izdaju samo stari bendovi. A i stari muzičari prave nove bendove i onda oni postaju nešto novo. Sve novajlije su u stvari ljudi koji su bili u drugim bendovima pre deset godina.

Na našem radiju često mogu da se čuju "Hives", "Teddybears" i "I’m From Barcelona".

- To su sve izvođači koji imaju tridesetak godina a svoje prve ploče su izdali devedesetih. Sada je 2009. godina i prošlo je 15 godina otkako su oni izdali svoje prve ploče. Nedostaju mi novi bendovi i neka nova konkurencija, neke nove mlade snage.

Vi ste trenutno na turneji. Kako ljudi reaguju na nove pesme kada ih svirate?

- Reakcije su odlične. Ali sve to zavisi od države u kojoj sviramo, jer u nekim zemljama album još uvek nije izdat. U Italiji smo svirali nedelju dana pre izbacivanja albuma. Oni su više bili znatiželjni nego što su uživali. Ali u državama kao štu so Holandija, Španija, Švajcarska i Nemačka, gde je album već u prodaji, svi reaguju jako dobro. Sviramo dosta novih pesama na turneji. Jako je zabavno.

Čiju muziku slušaš ovih dana?

- Ubacio sam u kola soundtrack starog filma „Midnight Express“ za koji je muziku radio Đorđo Moroder. To je jako dobra muzika, a inače su sintisajzeri prvi put korišćeni za neki soundtrack baš u ovom filmu.

Nadam se da ćemo vas videti uskoro u Srbiji.

- Nadamo se i mi da ćemo stići do vas.

Ovde imate podosta fanova koji prethodnih meseci plešu uz „Dance With Somebody“.

- Čuli smo da ta pesma dobro prolazi kod vas.

Prošle nedelje ste inače bili šampione Liste singlova radija B92 ali su vas prestigli "Pet Shop Boys".

- To je savršeno. Čuo sam tu pesmu na radiju i jako mi prija

Preslušajte ovaj intervju na B92.fm