Upitnik: Dejv Siman

Znamo da ste bili urednik „Mixmag“ časopisa, kao i to da imate dugačku karijeru kao di-džej i producent. Šta je po vašem mišljenju učinkovitije – promovisanje muzike i obrazovanje publike preko časopisa ili preko vaše muzike?

Po definiciji, muzika se sluša. To što čitate o muzici nikada vam neće pružiti isti doživljaj kao kada je zaista slušate. Ali, naravno i mediji imaju svoju ulogu u promovisanju muzike.

Da li je teško biti di-džej i producent i da li vam je teško da odaberete između mnogih žanrova jedan na koji vredi obratiti pažnju? Ako je tako, zbog čega baš taj jedan žanr?

Zapravo ne toliko. Ja samo puštam muziku koja mi se dopada i ne upadam u zamke prolaznih žanrova i pomodarstva u muzici. Uvek kažem kako nije bitan koji je ukus, bitno je da je dobar. Postoje samo dva tipa muzike – dobar i loš, a ja uvek puštam samo dobre stvari!

Poslednjih nekoliko godina, globalizacijom muzičke scene pojavilo se mnogo umetnika iz manjih sredina, tako stvarajući lokalne muzičke centre. Šta mislite o tome? Na koji način to doprinosi globalnom razvoju muzike?

Očigledno je da to pomaže. Sve što doprinosi dobroj muzici pomaže, ali postoji nešto što je naročito zdravo u manjim zajednicama. Preko prijateljskog rivalstva, oni uspevaju da nateraju jedni druge da bolje rade.

Da li ste primetili nekog novog di-džeja koji za nove generacije može biti isto ono što su za prethodne bili Karl Kreg, Derik Mej ili Deni Rampling? Da li već sada možda imate neke favorite?

Nedavno sam slušao Džima Riversa u Bristolu. Još pre toga su mi se svideli njegovi miksevi, ali i njegov živi nastup je bio odličan. Kevin Šiu, koga sam čuo u Vankuveru, takođe je odličan. Naravno, postoji na stotine odličnih novih di-džejeva koji čekaju svoju šansu. To je ono što nas, staru gardu, tera na to da dajemo sve od sebe!

Volite li da nastupate po festivalima i šta je to što festivalski nastup čini posebnim?

U proteklih nekoliko godina sve više i više sam zavoleo festivale, jer mislim da su se ljudi koji ih organizuju izveštili. Pre deset godina, imali bismo problem sa zvukom ili neke druge tehničke probleme, ali ove godine, nastupao sam na jako dobrim festivalima, između ostalih na Glastonberiju i Pemerton festivalu u Kanadi, a mislim da su posebni zbog spektakla i cele ideje. Ljudi odlaze u klubove svake nedelje, tako da im to već postaje nešto na šta su navikli, dok su festivali nešto sasvim drugačije – društveni događaj, takoreći, na prelepim otvorenim lokacijama i sa nekoliko hiljada ljudi. Mislim da je to uvek izuzetno uzbudljivo iskustvo.

Koliko je teško stalno biti na turneji, na novim mestima, sa novom publikom?

To radim deset godina, i već sam se navikao. Kada sam počinjao imao sam problem da se prilagodim različitim vrstama ozvučenja po klubovima, publici i kulturi, ali to se popravilo sa iskustvom koje sam sticao. Sada zaista uživam u izazovima kada idem na nova mesta. To je jedna od dobrih strana ovog posla – mogućnost da vidiš i doživiš nova mesta.

Da li ste ikada poželeli da potpuno izađete iz muzičkog posla i ako jeste, koji biste drugi način života izabrali?

Nikada nisam ozbiljno razmišljao o napuštanju ovog posla. To mi je u krvi. Želeo sam da budem di-džej od svoje osme godine. Ali kada bih bio primoran da radim nešto drugo, onda bih verovatno radio nešto u vezi sa filmom ili igrao fudbal – to su moje druge dve strast!

Već ste nastupali u Beogradu. Da li se sećate tog nastupa i utisaka koje ste imali o publici u Beogradu?

Da, pamtim taj nastup, i sećam se da sam zaista uživao u njemu. Delovalo mi je kao i da je publika uživala. Zaista se radujem tome što ću se vratiti i što ću moći da još nešto doprinesem tom prvom nastupu.

Šta možemo da očekujemo od vas na "Tuborg green beat" festivalu?

Probaću da puštam jedan CD za drugim dva sata bez pomoći mreže za spasavanje i nadam se, bez preskočenog bita, dok u isto vreme budem stvarao euforiju na podijumu za igru!!!