Od biblioteke do “nešto-teke”?

Ah, biblioteka. Odatle ste sigurno pozajmljivali prve lektire. Možda ste izrasli u nekog od danas sve ređih ljubitelja knjige, pa ste nastavljali da produžujete članarinu uživajući što u svežim, što u vrlo prašnjavim naslovima. Možda vam realne poteškoće zadaje, a možda vas je jednostavno sramota zbog činjenice da zgrada Narodne biblioteke još uvek nije renovirana i otvorena za javnost. Možda uživate u štetanju među policama, listanju arhivskih kartica i možda vam je žao što sve manje ljudi uopšte zalazi u „kuće knjiga“.

Da li su biblioteke mrtve? Da li su relikti nekog drugog vremena, pregaženog od strane brzoprotočnih informacija? Internet mreža je sada uz vas na svakom koraku, a samo je pitanje trenutka kada će se i kod nas potpuno odomaćiti iPad, Kindle i slične sprave sprave za „listanje“ elektronske literature. Nema više brige oko toga da li ćete nekoj stranici napraviti „uši“.

Biblioteke su relativno čest motiv u pop-kulturi - od scena stidljivog virenja preko knjige u raznoraznim romantičnim limunadicama, do „fem-dom“ koncepta stroge bibliotekarke. Ali ovi motivi ne mogu biti vid popularizacije biblioteka iz očiglednih razloga - previše su površni i premalo fokusirani na samu suštinu, a to je sadržaj polica bibliotekarskih zdanja. Ipak, na večito divljem Zapadu postoje indikacije nekih radikalnih promena. Iako je prodaja elektronskih izdanja knjiga na Amazonu prevazišla prodaju onih fizički realnih, biblioteke odbijaju da se povuku bez borbe. Novi talas odobravanja one nalaze u modernom anti-konzumerizmu - u prednosti zajedničkog dobra u odnosu na individualno posedovanje, kao i u uviđanju važnosti znanja i njegovog nesputanog širenja. A ovo plodno tlo podstaklo je i novu evoluciju biblioteke.

Iako reč „biblioteka“ na grčkom znači „soba knjiga“, savremeno doba nam donosi proširivanje pojma van njegove etimologije. Tako su nastale „igračkoteke“, „alatoteke“, „semenoteke“ i „bicikloteke“. Koncept je isti kao kod „knjigoteka“ - besplatno ili uz simboličnu članarinu možete pozajmljivati stvari, radi potrebe ili probe. Nema potrebe da trošite novac da bi ste posedovali nešto, a istu stvar će biti u prilici da koristi mnogo ljudi posle vas, čak i ako ne bi mogli da je priušte.

Ali šta je sa rent-a-car-om i drugim „rent-a-“ servisima? Zašto se oni ne nazivaju „autotekama“, odnosno - u čemu je razlika između učlanjivanja u „-teku“ i pukog iznajmljivanja stvari? Pa, zajednička crta svih „nešto-teka“ je da iza njih ne stoji puka želja za profitom, već viši društveni cilj - stvaranje i konstantno proširivanje baze određenih objekata koji bi bili dostupni bilo kom zainteresovanom članu populacije. One su bazirane na mnogo dobre volje - arhive objekata se šire donacijama iz različitih izvora, a profit je obično tek toliki da omogući samoodrživost.

„Nešto-teke“ imaju dobre izglede da postanu mini-utopije za radoznale duše. A možda su i vesnici neke bolje budućnosti za civilizaciju umornu od zgrtanja sa jedne i izrabljenosti sa druge strane.

.