Nova runda o Kosovu

Savet bezbednosti nije uspeo. Na redu je novi diplomatski pokušaj: nova runda pregovora s nekim novim ličnostima za stolom, pri čemu cilj ostaje isti i - čini se - jednako teško dostižan.

Ahtisari je, smatra zvanični Beograd, bio previše jednostran. Moskva je podržala takvo stanovište i isposlovala da se dalja rasprava o predloženom rešenju skine s dnevnog reda Saveta bezbednosti. Srpska strana to smatra svojom pobedom. Kosovski Albanci, odnosno njihovi politički vođi, ne govore o porazu. Oni smatraju da četvoromesečno odlaganje neće ništa bitno promeniti. Takvo uverenje zasnivaju kako na situaciji u pokrajini, tako na međunarodnim okolnostima, a ponajviše na činjenici da pregovaračku trojku čine - u nešto užem sastavu - isti oni bez kojih se ne može doneti nijedna rezolucija Saveta bezbednosti.

Umesto Ahtisarija, ovom prilikom Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Ruska Federacija polaze od Rezolucije 1244, zatečenog stanja na Kosovu, zahteva dve strane i načela međunarodnog prava. Poređenjem stavova Beograda i Prištine od pre godinu dana i sadašnjih, i nestručnjak će zaključiti da pregovarači nemaju ništa širi manevarski prostor. Jedina razlika između Ahtisarija i trojke možda je u tome što je on bio okrenut konačnom rešenju, dok trojka treba da posreduje u "stvarnim i značajnim pregovorima". Dakle, očekuje se da će biti pregovora. Cinici bi upitali o čemu uopšte mogu pregovarati Beograd i Priština. Diplomate će uzvratiti da su i složeniji svetski problemi rešavani neposrednim cenkanjem.

Sledeće pitanje glasi: hoće li 120 dana biti dovoljno, ako nisu bile dovoljne tolike godine pre i posle 1999? Izričitog odgovora nema. Mogao se odrediti i koji mesec manje, ili koji više. Rok je, verovatno, određen zato da bi se onemogućilo beskrajno odugovlačenje. Trojku on obavezuje da na samom početku odbrojavanja odredi i dnevni red i neku vrstu poslovnika. Zasad nije poznato planiraju li se posredni ili neposredni pregovori. I u kom sastavu.

Prednosti i mana imao je i dejtonski i rambujeovski model pregovaranja. Ahtisari je pokušavao nešto između, ali s manjim ovlašćenjima. Ukoliko međunarodna zajednica doista namerava da pre kraja godine stavi tačku na kosovski problem, Volfgang Išinger i njegove kolege iz Moskve i Vašingtona neće imati ni dana predaha. A Beograd i Priština moraće uveriti i domaću i svetsku javnost da su zreli za posao koji se jednom mora uraditi. Zasad se zna ko šta hoće i ko šta neće. Zrelost podrazumeva da se teži mogućem, to jest, cilju koji je prihvatljiv i za drugu stranu. Ko ide samo na pobedu, nema o čemu pregovarati.