Sudovi i moćnici

Ivana Dulić Marković može privatno tužiti Gorana Cvetanovića za uvredu koju je njoj i njenoj porodici naneo kao - službeno lice. Ovo je ukratko "pravolek" koji je Okružno tužilaštvo u Leskovcu prekjuče, odbacujući njenu krivičnu prijavu protiv predsednika Skupštine opštine Lekovac, "preporučilo" potpredsednici Vlade Srbije. Prijava je, po objašnjenju nadležnog tužioca Edvarda Jerina, odbačena "jer nismo našli da je Cvetanović učinio krivično delo izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti". Tužilaštvo se, kako saznajemo, proglasilo nenadležnim za ovaj drastičan slučaj.

Podsećamo da je Cvetanović, obračunavajući se sa lokalnim funkcionerima G17 Plus, iskoristio govornicu leskovačkog parlamenta i izjavio da su brat i otac Ivane Dulić-Marković ustaše i optužio ih da su klali. Kako ga, uprkos odijumu koji je ta izjava izazvala, tužilac nije gonio po dužnosti, I. D. M. je podnela krivičnu prijavu u Leskovcu, gde je delikt i počinjen. Treba li naglašavati da je Cvetanović funkconer SRS i narodni poslanik koji se uvek može pozvati na imunitet, čak i kada je uhvaćen u zlodelu koje se kažnjava sa više od pet godina zatvora? I dodati da je njegova izjava deo orkestriranog radikalskog napada na I. D. M. koji se ponavlja od vremena kada su se radikali prepoznali u njenoj izjavi o onima koji su u hladnjačama prevozili leševe umesto bresaka?

Ne zadirući u nezavisnost sudskih i tužilačkih organa, čak i laik može zaključiti da je, zarad zaštite Cvetanovića, leskovačko tužilaštvo, uz pomoć finesa o (ne)nadležnosti, zaobišlo službenu dužnost na naizgled regularan način. Politički efekat je postignut javno preporučenim "pravolekom", koji je ništa drugo do garancija svim Cvetanovićima da, bar u Leskovcu, mogu nekažnjeno vređati sve Duliće. Ne preterano iznenađena Ivana Dulić Marković je za naš list kazala da odluka Tužilaštva "pokazuje da pravosuđem i tužilaštvom i dalje vršljaju kadrovi koje su pravu i pravdi učili Milošević i Šešelj", te da je još jedan dokaz za "opravdanost zahteva da se sudstvo demontira i ponovo biraju sve sudije i tužioci". Nije, naravno, novina da je lustracija zaobišla pravosuđe, te da su sudije i tužioci vrlo često pod direktnim uplivom lokalnih moćnika, a neretko su i sami politički obojeni. Leskovac kao socijalističko radikalska Meka u tom smislu jeste već dugo rečit primer, ali ono što posebno plaši jeste što ni tužioci na višem niovu i u drugim sredinama, poput Beogarada i Novog Sada, radikalsko političko vršljanje ne smatraju opasnim i kažnjivim.