Hrvati o Šešelju - izborna kampanja

Reakcije su aktuelizovale pitanje može li ovaj slučaj da optereti odnose dve zemlje i iskomplikuje pristupne pregovore Srbije sa EU.

Na pitanje da li su Šešelj i njegovi nastupi postali deo kampanje za predsedničke izbore 28. decembra u Hrvatskoj, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov odgovara potvrdno, navodeći da među zemljama bivše Jugslavije zloupotreba međusobnih odnosa za unutrašnje političke svrhe nije retka pojava.

"Očigledno je da se radi o upotrebi slučaja Šešelj za potrebe predsedničke kampanje, ali i jačanja takozvanog patriotskog kapaciteta u situaciji kada se već više od dva meseca dešavaju protesti branitelja koji sve više dobijaju političku notu", rekao je Popov.

Popov smatra da je spominjanje Srbije u ovom kontekstu "neprimereno jer se po svemu vidi da je Haški tribunal oslobađajući Šešelja bez ikakvih preduslova uvalio Srbiji vruć kesten".

Primedba da se vlast u Srbiji ne ograđuje od Šešeljevih izjava nije korektna jer su, kako kaže, i oni u Hrvatskoj koji daju takve primedbe svesni da kad bi vlast u Srbiji to radila, morala bi da reaguje svakodnevno jer on svakodnevno daje neprimerene izjave, a da ne govorimo da bi tome dala još veću težinu.

Da je hrvatska reakcija na Šešeljevu retoriku u skladu sa tamošnjim predizbornim prilikama, slaže se i koordinatorka Nacionalnog konventa o EU u Beogradu Nataša Dragojlović.

"Predsednik Josipović se dopisuje sa sudijom Meronom i ta prepiska nema veze sa Srbijom već sa jednim njenim građaninom koji samostalno politički deluje jer mu taj sud to nije zabranio", ocenjuje Dragojlovićeva.

Dragojlovićeva napominje da su građani na izborima ocenili Šešeljevu političku relevantnost, kao i partije na čijem je čelu, "i to negativno" dodajući da to što radikali zastupaju u Srbiji ne može da prođe cenzus.

Ona dodaje da bi bi bila dobra vest za srpsko-hrvatske odnose da je to samo deo kampanje za predsedničke izbore. To bi značilo da bi od sledeće godine moglo opet da se razgovara o ključnim nerešenim pitanjima i pronalaze konstruktivna rešenja, koja nisu opterećena političkim parolama.

Srbija, po njenom mišljenju, treba da insistira na konstruktivnoj regionalnoj saradnji i dobrosusedsekim odnosima, što je, podseća ona, uostalom jedan od naših spoljnopolitičkih prioriteta i realan spoljnopolitički interes.

Zagrebački analitičar Davor Đenero kaže da, za razliku od šefice hrvatske diplomatije Vesne Pusić koja je nastojala da umanji značaj Šešelja u današnjoj Srbiji, deo hrvatskih političara nije razumeo stretegiju srpske politike i dela vodećih medija u vidu ignorisanja Šešelja, koji su procenjivali da je štetno davati bilo kakvo relevantno značenje Šešelju.

"Ipak, kad su se odnosi zaoštrili, politika u Beogradu više ne bi smela da minorizuje značenje zločina u čijoj pripremi je Šešelj učestvovao", navodi Đenero.

Po njegovom mišljenju, daleko više od predsedničke kampanje na ođek Šešeljevih istupa uticala je činjenica da su oni pali u vreme godišnjice “okupacije Vukovara kad je Hrvatska senzibilnija na ovaj tip provokacija".

Hrvatski analitičar kaže da s obzirom da dva vodeća kandidata za predsedničke izbore imaju pođednake šanse za uspeh, deo kampanje ne može da postane nešto o čemu u Hrvatskoj postoji politički konsenzus, već samo teme o kojima se mišljenja glavnih kandidata razilaze.

"Razlika u stavu predsednika Josipovića i opozicione kandidatkinje Kolinde Grabar-Kitarović samo je u proceni brzine i oštrine reakcije".

Nakon zajedničke inicijative za donošenje rezolucije Evropskog parlamenta, koju su pokrenuli hrvatski poslanici u EP, i nakon rezolucije Sabora, "Šešelj će prestati da bude politička tema u Hrvatskoj, ali on ostaje problem Srbije", smatra Đenero.

Najavljena rezolucija EP ne bi, po mišljenju Nataše Dragojlović, trebalo da ostavi posledice po Srbiju jer "Srbija niti je poslala Vojislava Šešelja u Hag niti ga je odatle vratila. Srbija kao država nije predmet te rezolucije".

Na pitanje koliko slučaj Šešelj može da utiče na odnose Srbije i Hrvatske i da li se može očekivati da će Zagreb postavljati prepreke Srbiji na putu ka EU, sagovornici Tanjuga odgovaraju različito.

Đenero podseća da se Hrvatska po završetku pristupnih pregovora Deklaracijom obavezala da neće uslovljavati susedne zemlje bilateralnim pitanjima u pristupnom procesu, te da Slovenija nije ni u jednom bilateralnom pitanju, u kojem je blokirala Hrvatsku, postigla nikakvu prednost.

"Druga je stvar pitanje ratnih zločina, pokretanja procesa na osnovu dokumentacije kvazipravosuđa bivše JNA te činjenica da Srbija primjenjuje načelo univerzalne nadležnosti za suđenje ratnih zločina", ukazuje Đenero i dodaje da su to pitanja iz poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima, a ne bilateralna pitanja.

Ta pitanja Hrvatska će sigurno postavljati u vreme pristupnih pregovora Srbije, pre svega, u komunikaciji s Evropskom komisijom, koja postavlja kriterijume za zatvaranje i otvaranje pregovaračkih poglavlja.

"Hrvatska sigurno neće blokirati pristupne pregovore Srbije, ali će se nalik slučaju u kojem je EK štitila hrvatske interese na tržištu CEFTA, obraćati komisiji da bi ostvarila svoje interese u procesu usklađivanja zakonodavstva u Srbiji sa aki komuniterom", ističe on.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je dosta bolno naučila da je jedno od najvažnijih načela funkcioniranja EU - načelo solidarnosti među zemljama članicama, a "kad dođe do interesnog sukoba između članice i nečlanice, sve države EU u sporu su na strani "koleginice iz kluba".

Srbija zato, kako kaže, nije u poziciji da se prema Hrvatskoj odnosi kao prema drugorazrednoj članici Unije, ako želi da izbegne komplikacije u pristupnim pregovorima.

"Hrvatska, s druge strane, nije u poziciji da blokira Srbiju, osim u slučajevima u kojima bi Srbija izigravala pravila aki komunitera, pre svega načela vladavine prava", zaključuje Đenero.

Sa druge strane, Aleksandar Popov ocenjuje da reakcija Hrvatske na Šešeljev povratak i njegove nastupe govore da sva ranija hrvatska obećanja "da neće biti uslovljavanja sa njihove strane na putu Srbije ka EU padaju u vodu".

To pitanje će se, upozorava on, instrumentalizovati kad god to nekoj članici EU, a ne samo Hrvatskoj, bude potrebno za unutrašnje političke svrhe.

Prema njegovom mišljenju, za eventualna uslovljavanja biće i daleko ozbiljnijih razloga od Šešelja, budući da ni sa Hrvatskom, a ni sa nekim drugim susedima, nisu rešena mnoga druga značajna otvorena pitanja poput granica, sukcesije, statusnih i imovinskih pitanja građana nakon raspada Jugoslavije, nestalih...

On podseća da je i Rumunija u trenucima kada se odlučivalo o dodeli statusa kandidata Srbiji, uslovila Beograd rešavanjem statusa vlaške manjine u Srbiji.

"Ima blago ciničnih komentara da sve ovo nije ni bitno jer po svemu sudeći Srbija u ovoj deceniji svakako neće biti pred samim vratima EU, a dotle se još štošta može izdešavati i sa susedima i unutar same Srbije", zaključuje Popov.

Glavne političke grupe u Evropskom parlamentu usaglasile su danas predlog rezolucije o lideru radikala Vojislavu Šešelju, koja će se sutra naći na dnevnom redu plenarnog zasedanja u Strazburu.

U predlogu rezolucije huškačka Evropski parlament najoštrije osuđuje huškačku retoriku Šešelja, od Srbije traži da se od takve retorike ogradi, a od Haga da preispita uslove puštanja lidera radikala na privremenu slobodu.