1. septembar na istoku Ukrajine

U Marijupolju je naša novinarka Aleksandra Godfroa.

1. septembar u Ukrajini je svečani praznik. Mašne u kosi, dečaci prvi put u odelima, svečane košulje, cveće - sve to obeležava početak nove školske godine. Direktorka jedne škole u Mariupolju ovako je pozdravila đake:
"Evo nas opet u školskom dvorištu. Drago mi je da vas opet vidim ovde, odraslije nego prošle godine. Želim da pozdravim i decu koja su nam došla iz drugih gradova Donjecke i Luganjske oblasti – kod nas ih je 83. Spremni smo da vam pružimo udobnost, grad će se brinuti o vama“ Deca koja su se 1. septembra okupila u školskim dvorištima škola u ovom strateški važnom ukrajinskom gradu nose nove modne detalje - mašnice u bojama ukrajinske zastave. Prvaci su dobili školske torbe i udžbenike. Svesni da je vojska u gradu i oko grada, a nedaleko i pobunjenici, roditelji i bake i deke učenika na današnji dan žele da to ostave po strani. "Svi su naravno nervozni, ima i dece i roditelja koji fale, pobegli su iz grada ali ni ne vredi bežati po Ukrajini kao zec. Glavno je da je škola počela, ne želimo da dete ispusti godinu,“ ispričao nam je otac jednog učenika, dok se baka drugog đaka zahvaljuje bogu što je nebo nad ovim gradom mirno. U Mariupolju tačno znaju čega se boje. U maju su se u tom gradu vodile ulične borbe, padale su i granate, a ljudi su ginuli. Iako se ljudi plaše, život nekako ide svojim tokom bez obzira na prisustvo vojske i Nacionalne garde i izbeglice koje su stigle iz Donjecka i Luganska. Sve izlaze i ulaze u grad kontrolišu Nacionlna garda i ukrajinska vojska. Svuda oko grada kopaju se rovovi, zeminuce, postavljenisu šatori. Iako to spolja nije vidno, u pres centru za grad Mariupolj ocenjuju da je situacija napetija nego prethodinih dana. Sa padom Novoazovska u ruke pobunjenika koji sada kontrolišu deo gotovo do granice sa Rusijom u ovom delu Ukrajine, Mariupolj je postao nova meta. I to strateški vrlo važna meta. Čelnici odbrane Mariupolja procenjuju da će proruske snage probati da otvre put ka Krimu kako bi obezbedili prebacivanje i premeštanje kopnenim putem do Krima. U odbranu ovog grada na Azovskom moru uključeni su i pojedini građani koji organizovano idu da kopaju rovove oko grada, podižući time i moral stanovnika. Drugi pak iz grada odlaze dalje ka Kijevu ili Hrakovu, neki dalje za Rusiju.