Merkel: Ne odustajemo od obećanja

Nemačka kancelarka je prilikom otvaranja sastanka šefova država regiona u Dubrovniku u procesau "Brdo-Brioni", rekla da je dijalog Beograda i Prištine bio uspešan, a iz istorijske perspektive veoma važan.

On je, kako je navela, omogućio dalji napredak na putu ka EU.

Postizanje napretka, prema njenim rečima, omogućila su hrabra rukovodstva, njihova dalekovidost i odluka da se iskoristi šansa, postave smernice za bolju mogućnost, a to je podstakao izgled na evropsku perspektivu.

"Interesantno iskustvo je da je uspeh u dijalogu promenio situaciju za učesnike dijaloga na bolje. On nije doneo samo jednoj strani prednosti, već svima. Kosovske institucije sada deluju na celoj teritoriji Kosova, a ljudi na severi su, preko izbora, dobili lokalne vlasti koje zastupaju njihove interese", objasnila je Merkelova dodajući da će u privrednom smislu sever profitirati od toga, a Srbija bi time ostvarila veliki korak ka EU.

Napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, prema njenim rečima, mora biti nastavljen i ne sme se stati na pola puta.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Merkelova je kazala da želi novu dinamiku u približavanju EU, i kako bi se građanima pojasnila budućnost u prosperirajućoj EU.

Ona je izrazila nadu da će posle izbora uslediti nova inicijativa, da će uslediti dela i biti preduzeti odlučujući koraci. Po pitanju Makedonije Merkelova je kazala da bi trebalo da bude moguće da se taj problem konačno reši, rekavši da se bavila već svim mogućim kombinacijama imena i da nekada više neće biti moguće smišljati dalja.

"Bez kompromisa neće biti moguće rešiti problem, a kompromis znači da sve strane treba da budu istovremeno nesrećne", poručila je nemačka kancelarka.

Na početku sastanka, ona je izrazila saučešće žrtvama poplava u BiH i Srbiji, ujedno rekavši da je ova tragedija uputila znak nade, jer su ljudi različitog etničkog porekla sarađivali u pravazilaženju problema i pružanju pomoći, što je ohrabrujući znak.

Region i njegove države, kako je naglasila, odlučile su se da postanu članice EU, i svako na svoj način prešao je na tom putu veliki deo.
Merkelova je kazala da region treba da razgovara o projektima i gleda napred, kao i da je dobro da je nekadašnja klima razaranja zamenila klimu zajedničke obnove, a da se ne zapostavi i to da je preostalo još mnogo zadataka koje treba rešiti.

Merkelova je kazala da su potrebni impulsi za privredu i da je u tom smislu središnje pitanje infrastruktura, te da je Evropska komisija, sa zemljama članicama spremna da pomogne, kao i da je regionalna saradnja od koristi za sve.

Ona je podvukla da su jačanje vladavine prava, borba protiv kriminala i korupcije, nezavisnost pravosuđa i medija, kao i ekonomski uspeh važni kako bi građani imali poverenje u svoje države, i da je EU, a i Nemačka spremna da im pomogne u tome.

"Nemačka je za evropsku perspektivu svih država regiona. To je naše obećanje kojeg se i dalje držimo. Nije uvek lako kod nas kod kuće da to guramo, ali od toga nećemo odustati", poručila je nemačka kancelarka.

Međutim, ona je naglasila da napredak svih zemalja mora biti dokazan i da je pred svima mnogo posla.

"Naše iskustvo je pokazalo da sve što se obavi pre pristupa kasnije ne stvara konflikte", poručila je Merkelova istakavši da zbog toga Nemačka insistira da se ispune svi uslovi pre dobijanja članstva.

Takođe je ponovila da će Nemačka krajem idućeg meseca, zarad pomoći regionu, organizovati konferenciju u Berlinu na koju će pozvati šefove vlada i ministre, a da će taj skup biti organizovan i narednih godina, jer o tome postignut dogovor s Austrijom i Francuskom.

Na večeri tog skupa biće, prema njenim rečima, i stipendisti Humbolta, koji će izneti svoje stavove o budućnosti regiona.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović, domaćin skupa, rekao je da je sastanak održan kako bi se raspravljalo o važnim političkim pitanjima, pre svega jedinstvu Evrope i pripadnosti jugoistične Evrope Evropi, ali i o infrastrukturi i energetici.

"Razgovore su obeležila najvažnija načela EU, želja za mirom, stabilnosti, solidarnosti, sigurnosti, ekonomskom razvoju, blagostanju. Zzelja svih je da cela jugoistočna Evropa jednog dana bude u EU, naravno, onda kada budu ispunjeni uslovi", rekao je on dodajući da će on i njegov sovenački kolega Borut Pahor biti snažni zagovornici evropskog puta regiona.

Ocenivši da dolazak Merkelove na skup u Dubrovnik pokazuje privrženost Nemačke evropskom putu jugoistočne Evrope, Josipović je kazao da je nemačka politika principijelna.

"Kada smo mi bili na pregovaračkom putu, Nemačka i druge zemlje su insistirale na visokim kriterijumima. Činilo se da je to bilo dobro za nas. Tokom pregovora smo postali bolje drustsvo. Vidljiva je razlika izmedju Hrvatske danas od one pre desetak godina", poručio je hrvatski predsednik, dodajući da Zagreb podržava visoke standarde, ali je spreman, zajedno sa Nemačkom da pomogne susede u njihovom ispunjavanju.

Josipović je kazao da su učesnici skupa podržali predstojeću donatorsku konferenciju uz nadu da će biti uspešna.

On se osvrnuo i na mlade kazavši da je kriza ponajviše pogodila omladinu, te da su potrebne reforme obrazovanja, otvaranja novih radnih mesta i mobilnost.

Kao zajednički imenitelj skupa jeste da je neophodno raditi na pospešivanju infrastrukture, posebno putne i energetske.

S tim u vezi je kazao da je na skupu bilo reči o železničkom pravcu Minhen-Istanbul, kao i Jadransko-jonskom autoputu, ali i potrebi usaglašavanja energetskom politikom u okviru politike EU.

Na skupu je bilo reči o Ukrajini, a Josipović je kazao da odnos prema Ukrajini i Rusiji mora biti izbalansiran, a Merkelova je podsetila da "proces približavanja Uniji sadrži i pokušaj da se ima zajednička pozicija u spoljnoj politici".

Na kraju je Merkelova čestitala Žan Klodu Junkeru na izboru na mestu predsednika Evropske komisije, naglasivši da je to dobar znak za delotvornost Unije.

Josipović je kazao da u EU postoji kontinuitet politike i da je uveren da će nova komisija vrlo brzo nastaviti i unaprediti politiku koja se do sada vodila u Uniji.

Predsednik Slovenije Borut Pahor kazao je da je ovo drugi sastanak u ovom obliku i da je važan cilj pospešiti regionalnu saradnju, podstaći pomirenje i atmosferu prijateljstva.

Na sastanku u Dubrovniku učestvuju predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, Slovenije, Borut Pahor, Crne Gore Filip Vujanović, Albanije Bujar Nišani, Makedonije Djordje Ivanov, šefica prištinske delegacije Atifete Jahjaga, kao i sva tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, Bakir Izetbegović, Željko Komšić i Nebojša Radmanović.

Na skupu učestvuje, kako je ranije najavljeno, i državni sekretar za evropske poslove Arlem Dezir, u ime predsednika Francuske, kao i evropski komesar za energetiku Ginter Etinger.

Teme ovogodišnjeg sastanka su politička situacija i odnosi u regionu, nastavak politike proširenja EU, ključni infrastrukturni projekti u ovom delu Evrope, uključujući završetak jadransko-jonskog autoputa i železnički koridor, kao i energetska politika, piše u saopštenju.

Predsednici Hrvatske i Slovenije, Ivo Josipović i Borut Pahor, dočekali su šefove država regiona ispred Kneževog dvora u Dubrovniku, posle čega se održava plenarni sastanak, po čijem su završetku predviđene izjave za novinare Josipovića i Merkelove.

Predsednici država regiona juče su učestvovali na plenarnom panelu poslovnog skupa Samit 100 biznis lidera jugoistočne Europe "Dogovor za novo doba" u Cavtatu.

Dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel na skup u Dubrovnik, kao i prisustvo francuskog predsednika Fransoa Olanda na prošlom skupu, pokazuju, kako je podvukao, da je Evropa zainteresovana za region.

"Svi su dobrodošli, ali moraju ispuniti uslove", poručio je Josipović.

Dolazak predsednika zemalja regiona i nemačke kancelarke prati veliki broj turista, a Merkelova se prilikom dolaska u Stari grad rukovala s velikim brojem turista i građana.

Za još jaču saradnju sa EU, podrška Južnom toku

Tanjug/AP

Učesnici sastanka lidera "Brdo-Brioni" procesa u zaključcima skupa istakli su da će podržati, ohrabriti i jačati već uznapredovalu regionalnu saradnju, saradnju regiona i EU, koja će pomoći konačnoj političkoj i ekonomskoj konsolidaciji regiona u okviru proširenja EU.

U zaključcima su podržali i regionalne projekte usmerene na otvaranje južnog gasnog koridora u cilju diversifikacije energetskog snabdevanja, uključujući gasovod Južni tok.

Zagreb i Ljubljana, kao članice EU, i dalje će biti potpuno predane radu na svim ovim pitanjima unutar EU i sa svojim susedima, dodaje se u zaključcima.

Pohvaljen je značajan napredak u jačanju institucionalnih odnosa zapadnog Balkana i EU, koji se dogodio od poslednjeg sastanka, pre godinu dana.

Uz podsećanje da je Beograd zapoočeo pristupne pregovore, Tirana dobila status kandidata, a Priština završila pregovore o SSP, te Podgorica ubrzala napredak u pristupnim pregovorima, ocenjuje se da će to doprineti daljoj integraciji i temeljnoj stabilnosti ovog dela Evrope.

Istovremeno učesnici priznaju da još uvek postoje ozbiljne prepreke u napretku regiona, kao celine, koje treba rešavati s više habrosti i političke volje.

"Iako je primarna odgovornost za nužne reforme u samoj Bosni i Hercegovini, aktivni angažman EU na najvišem političkom nivou kroz pristup koji uzima u obzir specifičnosti zemlje nužan je za ubrzanje njenog procesa pristupa EU. Izrazli smo nadu da će Savet EU doneti odluku o pristupnim pregovorima za Skoplje, imajući na umu mogućnost paralelnih pregovora i okončanja bilateralnih razlika", dodaje se u zaključcima.

Ističe se i važanost procesa liberalizacije viza za Prištinu, ali uz istovremeno podsećanje na odgovornost za ispunjenje uslova na prištinskim vlastima.

Izraženo je saučešsće i žaljenje zbog žrtavam poplava, uz pohvalu solidarnosti iskazane prema poplavljenim područjima, kao i velike doprinose iz regiona, cele Evrope i šire.

"Nedavne poplave pokazale su da postoji potreba za praktičnijim mehanizmima koordinacije, sprečavanja kriza i upravljanja krizom u slučajevima prirodnih katastrofa. U tom smislu podržavamo Donatorsku konferenciju za BiH i Srbiju", poručuje se u zaključcima.

Učesnici skupa ponovili su i predanost nastavku procesa unutrašnjih reformi i postizanja punog pomirenja, te otvaranja društava još boljoj saradnji u svim pitanjima od zajednickcog interesa.

Dobra vladavina, održivi ekonomski razvoj, vladavina prava i nulta tolerancija prema korupciji treba i dalje da ostanu glavni zadaci, a posebna pažnja treba biti posvećena neprihvatljivo visokim stopama nezaposlenosti, posebno medju mladima, poručili su oni.

Takodje je konstatovano loše stanje infrastrukture u regionu, uz ocenu da je to ozbiljan prepreka ekonomskom rastu, slobodnom protoku ljudi, roba i kapitala, i da to nije samo regionalna, već evropska infrastruktura.

Ključne projekte, kao što je završetak Jadransko-jonskog autoputa i železničke pruge Minhen-Istanbul, oni smatraju evropskim projektima iz svih aspekata - planiranja, finansiranja i izgradnje.

Ti projekti, kako su naglasili, ojačaće povezanost regiona i EU.

Iduću Komisiju, kako su naglasili, učesnici skupa žele da podstaknu da ojača planiranje strateške evropske prometne i energetske infrastrukture kako bi uključila zapdni Balkan kao sastavni deo evropskih karata.

Takodje će, kako se navodi u zaključcima, podržati regionalne projekte usmerene na otvaranje južnog gasnog koridora u cilju diversifikacije energetskog snabdevanja prirodnim gasom i povećanjem energetske sigurnosti regiona.

U tom smislu priznajemo Trans-jadranski gasovod (IAP-TAP) i Južni tok u skladu sa energetskom politikom EU, podvlače učesnici skupa.

Na kraju oni su pozvali Savet EU da organizuje sastanak na najvišem nivou Zapadni Balkan-EU, kako bi se ocenila postignuća, obaveze, prilike i planovi za punu integraciju ovog regiona u EU.