NATO i uranijum - 15 godina posle

U nekim procenama domaćih stručnjaka navodi se da je u bombardovanju na teritoriji Srbije iskorišćeno oko 10 tona osiromašenog uranijuma.

Iako se o upotrebi zabranjene municije ćutalo tokom i posle bombardovanja, od 2000. se to pitanje pokreće i van granica zemlje, dok danas zdravstveni radnici upozoravaju na drastično povećan broj obolelih od leukemije, limfoma i različitih oblika tumora.

Tek posle žestokog pritiska je dobijeno priznanje da je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, ali od zvaničnika sa Zapada niko nikada nije potvrdio vezu sa povećanim brojem malignih oboljenja.

Iz NATO su na pitanja o korišćenoj municiji 2001. poručivali da "ne mogu da komentarišu" povezanost upotrebe osiromašenog uranijuma sa smrtnim slučajevima vojnika koji su bili u misijama u BiH i na Kosovu, jer se "naučnim studijama bave druge institucije".

Pentagon je bio konkretniji, pa je 2001. saopšteno da nije dokazano štetno delovanje osiromašenog uranijuma.

Međutim, italijanski vojnici koji su bili u misijama NATO direktno su povezali osiromašeni uranijum sa drastično uvećanim brojem pojave tumora u trupama, zbog čega su pokrenuti i sudski procesi.

Nedavno su to pitanje pokrenuli i vojnici iz drugih zemalja članica NATO, a o tome se u nekoliko navrata govorilo i u Evropskom parlamentu.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr MIlan Jovanović- Batut" objavljeni prošle godine pokazali su da je u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemija i limfoma u Srbiji povećan za 110 odsto, dok je broj umrih od ovih bolesti povećan za 180 odsto.

Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka profesor Slobodan Čikarić je to direktno povezao sa NATO bombardovanjem i naveo da Srbiju ove godine čeka "eksplozija solidnih malignih tumora".

"Pratili smo kretanje malignih tumora od 2001. godine do 2010. godine i uočili da je pojava malignih leukemija i limfoma povećana za 110 odsto, dok je učestalost pojave svih tumora zajedno i leukemija i solidnih tumora povećana za 20 posto", kazao je Čikarić prošle godine, ističući da se bolest ne javlja odmah po dejstvu kancerogene materije.

Čikarić je rekao da mora da prođe određeni latentni period, koji za leukemije i limfome iznosi u proseku sedam i po godina, dok je za solidne tumore - karcinom dojke, grlića materice, pluća, debelog creva.. taj latentni period u proseku iznosi petnaest godina.

"Naša istraživanja su pokazala da se od 2001. do 2008. godine broj novoobolelih od raka povećavao za dva posto, da bi 2009. godine u odnosu na 2008. bio povećan za šest odsto, a 2010. u odnosu na 2008. deset posto. To nam je znak da iduće godine možemo očekivati eksploziju solidnih malignih tumora, kao što se desilo 2006. godine sa leukemijama i limfomima”, naglasio je Čikarić.

On je naveo i da su Grci i Bugari u maju i junu 1999. slali izveštaje da je zračenje kod njih 30 puta veće u odnosu na prirodni fon, on je dodao da je to dokaz da su tone radioaktivnog otpada rasejane po čitavom prostoru Balkanskog poluostrva. Izveštaji podnošeni u godinama posle bombardovanja su bili predmet rada novinara Roberta Džejmsa Parsonsa, koji je u više navrata pisao o naoružanju koji su koristili SAD i NATO.

Parsons je u francuskom mesečniku "Mond diplomatik" pod naslovom "Velika, prljava tajna SAD" objavio istraživanje u kome navodi da je Pentagon prilikom intervencije na Kosovu testirao novo naoružanje, kao i da se "hvalio" upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom.

Nedavno se o Parsonsovim radovima govorilo i na Kosovu, gde je ova tema dugo bila potpuno neprimetna.

Portal Gazetaexpress je ovog meseca objavio da su UN sakrile izveštaj šefa misije za prostorni program UN, po kom je NATO na Kosovu 1999. bacio 10 tona osiromašenog uranijuma.

"U izveštaju Bakarija Kantea navodi se da se bombardovanje desilo u vreme setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je rezultiralo posledicama u celom lancu ishrane. Kao posledica toga buduće generacije su izložene povećanju broja obolelih od raka, leukemije, abortusa, deformacija novorođenih beba", navodi "Ekspres".

Delove tog izveštaja je ranije objavio Parsons, koji je "Večernje novosti" rekao:

"Svaki značajniji cilj u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine gađan je različitom vrstom oružja. Jedan od najviših zvaničnika UNEP (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, čiji su stručnjaci istraživali posledice bombardovanja) potvrdio mi je to. Oni su zapravo testirali oružje na civilnom stanovništvu. To je nezapamćen ratni zločin."

Parsons tvrdi da je u to vreme sprovedena strašna kampanja u medijima da bi se sakrile katastrofalne posledice bombardovanja i opravdao napad na Jugoslaviju.

"Tim UNEP je, dok je još trajalo bombardovanje, sastavio preliminarni izveštaj o humanitarnoj katastrofi koji je izazvalo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ali taj izveštaj nikada nije zvanično objavljen. Kada sam ga ja objavio u novinama, i sam sam trpeo velike pritiske zbog toga. U to vreme još je bilo živo sećanje na posledice koje su američki vojnici trpeli zbog korišćenja uranijumske municije u Zalivskom ratu. NATO ni po koju cenu nije hteo da dozvoli da se govori o osiromašenom uranijumu u Evropi", priča Parsons. Čišćenjem terena bavili su se Institut "Vinča" i vojska, a naučni savetnik Ilija Plećaš kaže da je taj posao započet tek 2002. godine.

On tvrdi da je municija korišćena na jugu Srbije, da su čišćene lokacije Reljan u opštini Preševo, Pljačkovica kraj Vranja, Bratoselce i Borovac na teritoriji Bujanovca.

I taj tim, kao i nekoliko drugih istraživanja navodi da zabranjena municija nije korišćena severno od Vranja.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da su neki tereni trajno zagađeni, kao i da se zagađenje širi po Srbiji, ali i po okolnim zemljama.

"Taj uranijum se prvo pretvarao u prašinu koja je nošena vetrom po celoj Srbiji, ali i po celom Balkanu, čak je stizala i u Avijano, odakle avioni nosili bombe. Nakon toga čestice prašine su se taložile na zemlju i tako dospevale u površinske vode, biljke i životinje i ulazile u lanac ishrane", naveo je Čikarić.

Iako se o tome govorilo u javnosti, u Srbiji niko nije pokušao da pokrene naplatu ratne i ekološke štete zbog korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom.