Odbor usvojio tekst Deklaracije

Deklaracija će biti prosleđena odbornicima za narednu sednicu Skupštine AP Vojvodine, zakazanu za 20.maj.

Tekst Deklaracije dopunjen je sa jednim amandmanom koji je predložila Liga socijaldemokrata Vojvodine i sa pet, od ukupno 11 admandana, Saveza vojvođanskih Mađara.

Najviše polemike tokom rasprave bilo je oko amandmana LSV-a koji se odnosi na stav 2 Deklaracije, koji sada glasi: "Polazeći od toga, autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana, jer je nastala i potvrđena voljom njenih naroda na Skupštini izaslanika naroda Vojvodine u Novom Sadu održanoj od 30. do 31. jula 1945.godine, kada su oni jedinstveno odlučili da se Vojvodina, kao Autonomna Pokrajina, priključi Srbiji".

Prvobitno je stav 2 glasio: "Polazeći od toga, autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana i njihovom voljom Vojvodina je u sastavu Srbije. U tom duhu, autonomija Vojvodine je i Ustavom Republike Srbije uređeno i obezbeđeno pravo na različitost, pri čemu se podrazumeva decentralizacija vlasti, podela nadležnosti i samostalno uređivanje određenih poslova od interesa za građane pokrajine".

Što se tiče amandmana koje je podneo SVM, a koje je Odbor prihvatio, najveći uticaj na tekst deklaracije ima amandman kojim se traži da se iz stava 9 Deklaracije briše rečenica koja glasi: "Nesporazumi su krenuli uzlaznom linijom krajem 2012. godine, a bili su vezani za uređivanje pitanja finansiranja Autonomne Pokrajine Vojvodine".

Ostali usvojeni amandmani SVM odnose se na upravljačka prava koje Vojvodina ima u Novosadskom sajmu i u poslovima rudarstva i energetike, a koje su, kako se navodi u obrazloženju, republički organi ignorisali.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić je rekao da su usvojeni amandmani prihvatljivi za predlagača i da doprinose poboljšanju teksta predloga deklaracije, a suštinski ne menjaju njegov smisao.

Za novi tekst Deklaracije glasalo je 10, od 15 članova Odbora.

Tekst Deklaracije podržalo je sedam članova Odbora iz redova stranaka koje čine vladajuću većinu u Skupštini Vojvodine i tri stručna člana Odbora: Momčilo Grubac, Stevan Lilić i Srđan Sikimić.

Protiv su bila tri člana iz opozicije (SNS, SPS i SRS) i jedan stručni član Odbora, Slobodan Orlović, koji je predložen od strane opozicije, dok predstavnik DSS-a u tom Odboru nije učestvovao u glasanju.

Po završetku sednice Odbora predstavnici opozicije su izrazili nezadovoljstvo usvojenim tekstom Deklaracije, naglasivši da je lošiji od osnovnog, dok su predstavnici vladajućih stranaka istakli da je amandmanima tekst Predloga deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine znatno poboljšan.

Predstavnik SNS-a u Odboru Igor Mirović rekao je da je za tu stranku neprihvatljiva Deklaracija, pa i sam njen tekst.

"Nastavićemo da se borimo da do građana Vojvodine stigne prava istina", rekao je Mirović, ističući da će ta borba biti u skladu sa mogućnostima koje Ustav i zakon propisuju kao vidove političcke borbe.

Upitan da li to znači da će naprednjaci organizovati protest, poput onog koji je održan 12. aprila u Novom Sadu, Mirović je kazao da još nije doneta konačna odluka o načinu političke borbe.

Mirović je rekao da Deklaracija u mnogim elementima predstavlja opasan akt pre svega po interese građana koji žive u Vojvodini.

"Deklaracija je dokumet sukoba, dokumet koji stvara novi jaz u odnosima centralne i pokrajinske vlasti", rekao je Mirović, dodajući da je Deklaracija kroz usvojeni amandman LSV-a, kako je rekao, dobila svoju nedemokratsku potvrdu.

Predstavnik DSS-a Branislav Ristivojević je naglasio da je tekst Deklaracije koji je Odbor danas usvojio neuporedivo lošiji od prvobitno predloženog.

"Svakakao da DSS na sednici Skupštine Vojvodine neće glasati za Deklaraciju, jer ona nije u interesu građana Srbije i Vojvodine", rekao je on. Prema njegovim rečima, tekst Deklaracije koji je Odbor danas usvojio lošiji je od prvobitnog teksta.

"Ova poražena politika nastavlja da se koprca i po svemu sudeći nastaviće i dalje da nam pravi probleme i na sve načine će pokušati da izbegne odgovornost za sve nepodobštine koje je uradila za dvanaest godina koliko je na vlasti u Vojvodini", rekao je Ristivojević.

Potpredsednik LSV Branislav Bogaroški rekao je da stranke opozicije imaju nameru da nepotrebno "podignu temperaturu" oko pitanja Deklaracije. Prema njegovim rečima, Vojvodina kao autonomna pokrajina proizlazi iz antifašizma i iz Narodnooslobodilačke borbe.

"To je sistem vrednosti na kojem počiva i EU kao celina, a tada je iskazana volja naroda Vojvodine", kazao je Bogaroški.

Šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara Šandor Egereši rekao je da je ta stranka podnela nekoliko amandmana na tekst predloga deklaracije, s ciljem da se tekst unapredi ali i da se doprinese unapređenju poštovanja ustavnih i zakonskih prava Vojvodine.

"Ja Vojvodinu doživljavam kao građanin ove pokrajine, a ne građanin srpske Vojvodine. Ja živim u mojoj Vojvodini i pritom naravno ne sporim državnost Srbije", rekao je Egereši.

Saša Santovac iz Srpske radikalne stranke rekao je da je taj amandman LSV zapravo potvrda da Predlog deklaracije ima "separatističku pozadinu".

Član Odbora iz redova eksperata, profesor Pravnog fakulteta Slobodan Orlović rekao je da su nosioci suvereniteta građani Srbije, a ne građani Vojvodine.

"Vojvodina ima pravo da uređuje određene oblasti na svojoj teritoriji, ali nema pravo na samoodređenje", rekao je Orlović i dodao da Predlog deklaracije treba ili potpuno preurediti ili ga potpuno povući.

Profesor prava Stevan Lilić ocenio je da je Deklaracija doprinela tome da se rasprava vrati u institucije sistema.

"Deklaracija ne samo da nije nanela štetu, već je dinamizirala politički život u pravom smeru, odnosno u smeru institucija sistema. Pitanje koje pokreće deklaracija je više nego legitimno", rekao je Lilić.

Predsednik Skupštine Vojvodine i Odbora Ištvan Pastor rekao je da veruje da je SVM svojim amandmanima pomogao da tekst Deklaracije bude bolji i jasniji. On je izjavio da je na sednici Odbora učinjen veliki napredak što se same atmosfere i dijaloga tiče u odnosu na period od pre mesec dana kada je javnost prvi put upoznata sa Predlogom deklaracije.