U Srbiji caruju zarazne bolesti

Građani u Srbiji u ogromnom broju obolevaju od zaraznih bolesti za koje savremeni svet veruje da više i ne postoje.

Dok hrlimo ka Evropi, trebalo bi da znamo podatak do kojeg su ”Novosti” u utorak došle: šuga godišnje potkači i do 4.500 ljudi u našoj zemlji, a za prvih šest meseci ove godine registrovano je 1.126 slučajeva polno prenosivih infekcija. Nije nevažno ni saznanje da je to za nekoliko desetina slučajeva više nego u prethodnoj godini!

Ovo su podaci Instituta za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut”, koji obuhvataju samo državne zdravstvene ustanove. Prava slika o broju obolelih, naročito onih koji vode bitku protiv polnih bolesti, bila bi kompletna samo onda kada bi svoje pacijente prijavljivale i privatne ustanove.

Stručnjaci smatraju da bi statistika tek tada bila crna. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji je sve više obolelih od polnih infekcija. Kondiloma, recimo, ima i do 10 puta više nego pre nekoliko godina, dok je sifilis ”uhvatio zalet” na jugu zemlje. A leto je i idealno doba za širenje trihomonasa, dok sve veću glavobolju zadaje gonoreja, koja je sve otpornija na većinu antibiotika.

"Polovina registrovanih sa polno prenosivim bolestima ima hlamidiju, koja je po pravilu i najučestalija infekcija. Preostali slučajevi su sifilis, gonoreja, virusni hepatitis B i C i sida. Ove zarazne bolesti mahom se prenose nezaštićenim seksualnim kontaktom ili putem zaražene krvi", kaže dr Danijela Simić, epidemiolog Instituta ”Batut”.

Prema njenim rečima, prošle godine je registrovano 2.334 slučaja polno prenosivih bolesti, što je za trećinu manje nego 2009. godine.

Ni parazitska oboljenja nam nisu strana. Pa su od početka godine u Srbiji prijavljene i tri epidemije šuge. Kako su nam rekli u Institutu ”Batut”, jedna je bila u porodici i dve u kolektivu, sa ukupno 26 obolelih.

Samo je od početka godine do jula prijavljeno 2.075 slučajeva šuge. Doktorka Bojana Grgić, epidemiolog Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta ”Batut”, objašnjava da se šuga prenosi direktnim kontaktom, donjim rubljem i posteljinom.

"Šuga zahvata koren prstiju, zglob ruke, lakat, pazuh, noge, abdomen, butine, bradavice, dok se kod dece ispoljava na glavi, vratu, dlanovima i tabanama. Kod ovog oboljenja svrab je intenzivan, naročito noću i ona se javlja bez obzira na starost, pol, ili nivo higijene", kaže dr Grgić.

Od početka godine do jula je prijavljeno ukupno 6.378 slučajeva.

"Najviše crevnih zaraznih bolesti registrovano je na teritoriji centralne i zapadne Srbije, dok je najniža stopa u Beogradu. Od početka godine zabeleženo je i 90 slučajeva zarazne žutice, od čega je polovina obolelih iz istočne Srbije", priča dr Grgić.

Najefikasnija mera zaštite protiv hepatitisa B jeste - vakcina. Ali ni nju svi ne prime.

"Kod nas se obavezno vakcinišu bebe u prvoj godini života, kao i nevakcinisana deca koja imaju 12 godina. Među onima koji bi trebalo da prime vakcinu su i zdravstveni radnici, učenici i studenti, hemofiličari, pacijenti na hemodijalizi, intravenski narkomani i dijabetičari", priča dr Danijela Simić.