Da li Grčka može da vrati dug?

Predsednica Argentine Kristina Fernandez, čija je zemlja pre deset godina bila u sličnoj situaciji, rekla je da njihovo iskustvo pokazuje da je evropski plan spasavanja osuđen na neuspeh.

Savet kako da uspešno preborode krizu osim predsednice, dali su i argentinski radnici koji sebe smatraju najzaslužnijim za oporavak te zemlje.

Slučaj Grčke budi sećanja na ono što se dogodilo sa Argentinom 1999. godine, kada su investitori povukli sav novac iz zemlje, a građani iz banaka.

To je izazvalo pravi haos u bankarskom sistemu. Ono što posebno zabrinjava je činjenica da Argentina nije uspela da vrati svoj dug od 81,8 milijardi evra.

MMF je kao i od Grčke zahtevao štednju i stezanje budžetskog kaiša. Međutim, predsednica Argentine smatra da su mere štednje potpuno pogrešan lek za zemlje koje su u dužničkoj krizi, jer se tako ne podstiče javna potrošnja.

“Pratim situaciju u Grčkoj. Videla sam kako ljudi napadaju banke i to me je mnogo podsetilo na Argentinu. Postavljaju im se ista rešanja kao nama, koja su samo pogoršala situaciju”, rekla je Fernandezova.

Argentinici su kao i Grci, svoje nezadovoljstvo izražavali demonstracijama koje su se često pretvarale u demoliranje javne svojine.

Bez para, radnici su vremenom počeli da upadaju u svoje fabrike, iako im je to bilo zabranjivano.

Gergio Lopez je radio godinu dana bez plate. On je sa svojim kolegama zauzeo fabriku za preradu vune i počeo sam da organizuje proizvodnju.

Lopez kaže da bi i grčki radnici trebalo da urade isto, jer sada fabrika zapošljava 44 ljudi koji svake sezone obrade 2000 tona vune.

“Što se tiče Grčke, mogu da kažem da stvari mogu da se promene. Postoje vrednosti, stvari koje nisu napisane ni u jednoj knjizi. To su vrednosti koje učimo kroz život. Niko ne može da kaže da je zločin nahraniti nekoga ili mu pomoći. Mi smo imali hrabrosti da pomognemo sami sebi”, izjavio je Gergio Lopez.

Da li će Grčka slediti ovaj primer očuvanja radnih mesta, ostaje da se vidi. Pokret za preuzimanjem fabrika proširio se u celoj Argentini.

Radnici su zauzeli 200 fabrika od kojih i sada većina uspešno posluje.