Reintegracija povratnika

Strategija o reintegraciji povratnika po osnovu zaključenih sporazuma o readmisiji usvojena je na sednici 13. februara i jedan je u nizu dokumenata koji Srbija treba da usvoji kako bi se našla na "beloj šengenskoj listi".

Kako kaže državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Zoran Martinović, procenjuje se da u zemljama zapadne Evrope ilegalno boravi između 50.000 i 100.000 građana Srbije.

On je rekao da je Srbija kao samostalna država, ali i u ranijoj zajednici sa Crnom Gorom, potpisala 15 bilateralnih sporazuma sa 17 zemalja, a i sa Evropskom unijom zakljucen je jedinstveni Sporazum o readmisiji.

Prema Martinovićevim rečima, građani koji se vraćaju u Srbiju suočavaju se sa siromaštvom, nedostatkom dokumenata, a teško ostvaruju i pravo na obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

"Ova strategija je analizirala te probleme i dala smernice za njihovo prevazilaženje. Predstoji donošenje akcionog plana koji će praktično tu kategoriju građana jasnije prepoznati", kazao je Martinović.

On je naveo da ne postoje precizni podaci o tome koliko se građana koji su ilegalno boravili zemljama zapadne Evrope već vratilo u Srbiju.

"Tu ne postaje jasni podaci s obzirom da se neke osobe vraćaju dobrovoljno u onom trenutku kada bude otkriven njihov nelegalni boravak. Neki se vraćaju i prisilno, a o tome evidenciju vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova", kazao je Martinović.

"Još se kategorija povratnika i ne prepoznaje na nivou države, osim na nivou lokalnih zajednica kada se u određenu opštinu odjednom vrati veći broj građana iz Evrope", naveo je državni sekretar.

Prema njegovim rečima, u realizaciju Strategije će biti uključeno više ministarstva, a lokalne samouprave i Komesarijat za izbeglice biće zaduženi za primarno zbrinjavanje povratnika i njihov smeštaj dok im se ne utvrdi trajna adresa.