Astma sve učestalija i kod dece

Istraživanje je sprovedeno na 10.000 slučajno odabranih građana Beograda, rečeno je danas na promociji Vodiča za lečenje i prevenciju astme za decu i odrasle. Istraživanje su, povodom Svetskog dana borbe protiv astme, sproveli istraživači Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Astma je jedan od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta u svetu i epidemiološki podaci pokazuju da se učestalost bolesti povećava poslednjih 20 godina u svim starosnim grupama, a naročito među decom, istakla je pulmologinja sa Instituta za plućne bolesti Vesna Petrović -Bošnjak.

To je i najčešća hronična bolest kod dece, od nje boluje svako sedmo školsko dete,  pri čemu je astma u dečjem uzrastu najčešće alergijska i u više od 80 odsto obolele dece udružena je sa alergijskom kijavicom, rekao je pedijatar-pulmolog sa Instituta za majku i dete Predrag Minić.

Kao novi glavni princip klasifikacije i lečenja astme uvodi se stepen kontrole bolesti, pa se sada koristi podela na dobro, delimično kontrolisanu i nekontrolisanu astmu, rekao je on.

Inhalacioni kortikosteroidi i dalje ostaju osnovni lekovi u terapiji astme kod dece, rekao je Minić, dodajući da su zbog mogućih neželjenih dejstava ovih lekova predložene nešto niže doze nego ranije, dok se po novim preporukama šire primenjuju i modifikatori leukotriena, lekovi koji u osnovi nisu hormoni.

Astma je hronična bolest, a oboleli pate od nedostatka vazduha, 'zviždanja' i teskobe u grudima, gušenja i suvug kašlja. Najčešći izazivači su virusi, duvanski dim, fizički napor i alergija na polen, životinjsku dlaku ili grinje iz kućne prašine.

Ta bolest se ne može izlečiti, ali se odgovarajućim lečenjem dobro reguliše. U terapiji se primenjuju dve grupe lekova - za brzo otklanjanje simptoma i za prevenciju astme.

U svetu je oko 300 miliona obolelih od astme, a u Evropi oko 30 miliona, odnosno jedna od dvadeset odraslih osoba boluje od ove hronične bolesti.