SAD za plan Ahtisarija

U saopštenju američkog Stejt departmenta, povodom predaje Ahtisarijevog plana Savetu bezbednosti, kaže se da SAD pozdravljaju i podržavaju njegove preporuke. "Po prvi put posle mnogo godina, predlozi Specijalnog izaslanika UN razjasniće narodima Kosova kako će izgledati njihova budućnost", navodi se.

"U njima su sadržane dalekosežne garancije za zaštitu prava i bezbednosti kosovskih Srba i ostalih nealbanskih zajednica. Izaslanik Ahtisari je takođe predložio da Kosovo postane nezavisno, sa međunarodnim nadzorom tokom jednog vremenskog perioda", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da rešenje statusa Kosova treba posmatrati "iz istorijskog konteksta tragičnih okolnosti raspada Jugoslavije, koje je počelo devedesetih godina" uz napomenu da je Savet bezbednosti UN, koji je 1999. godine izglasao rezoluciju kojom je Kosovo stavljeno pod upravu UN i koja je predvidela pokretanje političkog procesa za utvrđivanje statusa, dugo tretirao Kosovo kao poseban slučaj.

"Verujemo da će predlozi izaslanika Ahtisarija omogućiti ovom regionu da prevaziđe sukobe iz devedesetih i krene ka svetlijoj evro-atlantskoj budućnosti".

EU: Usaglašavanje o Kosovu

Evropska unija će tokom niza sastanaka ove nedelje pokušati da usaglasi stav o statusu Kosova. Zemlje EU pokušaće da približe stavove o Kosovu i pokažu da može doći do jedinstvenog stava o tom problemu, preneli su Tanjugu evropski diplomatski izvori.

Sasvim je izvesno da će jedna od ključnih tema razgovora biti priprema sastanka Kontakt-grupe u Londonu sredinom  nedelje, pokušaj da se kroz to telo izvrši pritisak na Rusiju i planiranje nastupa Martija Ahtisarija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kog Vašington i Brisel formalno podržavaju.

Jedinstvo EU oko Kosova će, prema rečima Olija Rena, komesara EU za proširenje, biti jedna od glavnih tema neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU 30. i 31. marta u Bremenu.

Ren je rekao da se radi na nalaženju multilateralnog rešenja u SB UN i na tome da ne dođe do pukotina u jedinstvu EU. Ren je krajem prošle nedelje izjavio da je jedinstvo EU veće nego ranije i da je siguran će to jedinstvo biti održano i ojačano.

Solana: EU spremna da pomogne

Čelnici EU i NATO smatraju da "što pre" treba usvojiti rešenje za Kosovo. Havijer Solana kaže da je predajom dokumenta sada sve na Ujedinjenim nacijama, a da generalni sekretar Ban Ki Mun može odlučiti da najpre prouči taj predlog, preda ga odmah Savetu bezbednosti ili organizuje novu raspravu:

"Generalni sekretar UN ne mora predlog odmah da uputi Savetu bezbednosti, to zavisi od toga kako on odluči. Mi smo, kao što znate  podržavali rad specijalnog izaslanika Ahtisarija, on je bio u Briselu nekoliko puta.  Sada smo ušli u novu fazu, pa ćemo videti kako će se ona razvijati. U ovom trenutku mi nastavljamo da podržavamo predlog i rad Ahtisarija."

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer se složio sa Solanom da rešenje za Kosovo treba pronaći što pre i dodao da NATO nije organizacija koja odlučuje o budućem statusu:

"Odgovnost KFOR-a na Kosovu je bila i biće da stvori klimu na Kosovu da svi građani Kosova mogu da žive bezbedno. Stav NATO-a je da se proces sada pomerio u Njujork. Ahtisari je redovno posećivao NATO, jer na Kosovu ima 16.000 naših vojnika. Nadam se da će status Kosova biti što pre rešen u Savetu bezbednosti."

Badinter: Ahtisarijev paket neće lako proći

Francuski senator i bivši ministar pravde Robert Badinter izjavio je u Prištini da predlog Martija Ahtisarija neće lako proći u Savetu bezbednosti UN i da odluka o statusu Kosova može mesecima da se oteže.

Badinter je, kako su preneli prištinski mediji, rekao da će "Kosovo biti nezavisno", ali da taj proces zahteva mnogo vremena zbog realne mogućnosti ruskog veta.

Senator Badinter i član Akademije za etiku i politiku Tieri De Monbrial sastali su se u Prištini s premijerom Kosova Agimom Čekuom, predsednikom skupštine Berišom, a susreli su se i sa članovima predsedništva skupštine, šefovima parlamentarnih grupa i sa predsednicima deset skupštinskih komisija.

Badinter je bio predsednik komisije koja je, na početku krize u SFRJ i njenog raspada devedesetih godina, odlučila da tadašnje republičke granice postanu granice novonastalih država.