Poslaničke grupe o predlogu ustava

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar upoznao je predstavnike poslaničkih grupa sa tekstom predloga novog ustava. Sastanku nisu prisustvovali poslanici Demokratske stranke, jer je ta stranka o ustavu raspravljala na predsedništvu partije.

Lončar je poslanike upoznao sa tekstom, koji još nije finalna verzija najvišeg državnog akta, pošto je ostalo da se usaglase pojedini delovi, među kojima i status Vojvodine.

Iskazana je spremnost da se izađe u susret Vojvodini da ima pravo na sopstvena obeležja, ali bez prava da donose zakone i imaju ustav. Isto tako spor je nastao oko toga da li Vojvodina ima pravo na pokrajinsku policiju, čemu se protive SRS, a zalaže Tadić.

U konsultacije oko teksta ustava od sinoć su uključeni predstavnici svih parlamentarnih stranaka.

Ukoliko bi tekst novog ustava bio napisan do četvrtka, sednici Vlade Srbije u četvrtak trebalo bi da prisustvuju i predsednik Srbije Boris Tadić i Tomislav Nikolić kao šef najveće opozicione parlamentarne stranke. Nakon sednice Vlade u četvrtak, tekst najvišeg državnog akta bio bi upućen parlamentu na usvajanje.

Još nije doneta odluka da li će izbori biti raspisani na svim nivoima ili samo za parlament.

Iako još nema finalne verzije ustava, izvesno je da će u njemu biti predviđeno da predsednika Srbije biraju građani na izborima, a ne poslanici u republičkom parlamentu.

Za referendum je iz budžeta izdvojeno 586 miliona dinara. Jedino nije jasno da li će referendum biti sproveden i na teritoriji Kosova i Metohije, ako je već i ta pokrajina u ustavu definisana kao sastavni deo Srbije.

Vojvodina?

Činilo se da je otklonjena pretnja da status Vojvodine utiče na uspeh referenduma. Međutim, danas ta pretnja dolazi s druge strane.

Naime, radikali su najavljivali bojkot ukoliko ta pokrajina dobije bilo kakve odlike državnosti, ali je to, po svemu sudeći, rešeno. Međutim, bojkot sada najavljuju pojedini pokrajinski zvaničnici.

Izvori B92 tvrde da novi ustav predviđa ekonomsku nezavisnost Vojvodine, ali bez mogućnosti da dobiju osnovni zakon, odnosno neku vrstu svog ustava, kao i grb, zastavu i pravo da donose svoje zakone.

Takav stav oštro kritikuje predsednik vojvođanskog parlamenta Bojan Kostreš. On za B92 kaže da će, ukoliko se nezvanične najave pokažu istinitim, pozvati Vojvođane da bojkotuju referendum. On je pozvao i predsednika Srbije da stane u zaštitu interesa Vojvodine.

"Čitava ova priča nije prihvatljiva za Vojvodinu iz prostog razloga što je sada neko nama poklonio novi automobil, sa ful opremom, samo ima jedna mala sitnica – on nema motor", objašnjava Kostreš.

"Takva priča o tome da Vojvodina dobija punu ekonomsku samostalnost, a ne dobija oblike državnosti, obična je zamena teza, jer Vojvodina bez zakonodavne vlasti ne može da upravlja svojim ekonomskim resursima", objašnjava on.

"To da li Vojvodina treba da ima oblike državnosti i grb i zastavu, o tome ne želim ni da komenarišem jer bi onda značilo da su Fudbalski klub Banat, FK Crvena zvezda i FK Partizan države, jer i oni imaju svoj grb i svoju zastavu", kaže Kostreš.

On je juče zatražio od predsednika Skupštine Srbije Predraga Markovića da mu dostavi tekst predloga novog ustava Srbije kako bi se poslanici pokrajinskog parlamenta upoznali s njegovom sadržinom. Kostreš je u pismu naveo da je iz medija saznao da su konsultacije u vezi s novim ustavom Srbije završene i da su usaglašene sve važne tačke teksta.

Inače, Izvršno veće Vojvodine povuklo je svoje predloge za promenu Statuta Vojvodine koji se tiču ustanovljavanja zastava i grba Vojvodine.

U saopštenju posle sednice pokrajinske vlade navodi se da je takvu odluku Izvršno veće donelo jer će ta oblast biti regulisana po usvajanju novog ustava Srbije. Predlog je trebalo da se nađe na sutrašnjoj sednici vojvođanskog parlamenta.

Nedostatak javne rasprave

Inače, vlastima se prebacuje da ustav donose bez široke javne rasprave, samo kroz dogovor stranaka na vlasti, Demokratske stranke i radikala.

To je zamerio i predsednik vojvođanskog parlamenta Bojan Kostreš, koji je za B92 izjavio da poslanici Skupštine Vojvodine moraju dati mišljenje o novom ustavu Srbije i o tome da li on zadovoljava građane Vojvodine i da li je u skladu s platformom Vojvodine.

"Ustav je najviši pravni akt jedne države i on ne može biti donet pod velom tajne, a pošto je javni dokument, o njemu mora biti vođena javna rasprava i u njoj svi moraju dati svoj stav. Vojvodina bi morala imati nadležnosti koje su u skladu sa evropskim rešenjima", kaže Kostreš.

Demohrišćanska stranka Srbije saopštila je da će svoje simpatizere pozvati na bojkot referenduma, ukoliko referendum, u skladu sa evropskim standardima, ne bude sadržavao odredbe o zaštiti ljudskih prava, prava nacionalnih manjina, autonomiji Vojvodine, teritorijalnoj organizaciji i nezavisnosti pravosuđa. Ne može se pod izgovorom brige o Kosovu donositi ustav Srbije čiji tekst niko ne zna, saopštio je DHSS.

Nisu konsultovani ni predstavnici manjina, koji takođe predstavljaju deo građana Srbije i kojih ima oko milion i 135 hiljada.

Bošnjaci traže učešće u izradi ustava

Predstavnici šest bošnjačkih partija najavili su u saopštenju za javnost da će uputiti zahtev svim relevantnim državnim institucijama za ućešće predstavnika Bošnjaka i Muslimana u izradi ustava Srbije.

"U zastupanju bošnjačkih i sandžačkih interesa prilikom izrade ustava mora se uvažiti višenacionalnost i multikulturalnost države", izjavio je potpredsednik Stranke za Sandžak Azem Hajdarević.

Preko 135.000 građana Srbije se izjašnjava kao Bošnjaci, a skoro 16.000 kao Muslimani.

"Ne bismo želeli da bošnjački stavovi budu zaobiđeni, želimo da smo makar u ovoj završnoj fazi izrade ustava prisutni. Decentralizacija putem regionalizma mora biti predviđena novim ustavom", rekao je Hajdarević.

U Novom Pazaru održan je sastanak kojem su prisustvovali predstavnici šest partija, ali ne i Stranke demokratske akcije Sulejmana Ugljanina.

Ivošević: Moguće u kratkom roku

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević ne isključuje mogućnost da u tako kratkom periodu budu raspisani izbori. On podseća na sličnu situaciju s kraja devedesetih godina, kada je od trenutka donošenja ustava do održavanja izbora prošlo manje od tri meseca.

"Nema tu nikakve zapreke da li će to biti deset, petnaest ili trideset dana, sve zavisi od toga koliko treba posla da se obavi u tom vremenu – između stupanja na snagu ustava i novih izbora", kaže on.

"Paralelno sa ustavom donosi se i ustavni zakon za sprovođenje ustava, i tu se određuju rokovi, ne samo za izbore, nego i za donošenje tih novih zakona, koji moraju da budu doneti na osnovu tog novog ustava. Oni zakoni o izboru narodnih poslanika ne vrede za tu priliku. Ti zakoni prestaju da važe i počinje novi život jedne nove Srbije", kaže Ivošević.

Uneti i pravo na informaciju

U novi ustav Srbije treba da bude uneta odredba kojom se garantuje pravo građana na pristup informacijama od javnog značaja, izjavio je programski direktor nevladine antikorupcijske organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.

Na konferenciji za novinare povodom 28. septembra, Međunarodnog dana prava javnosti da zna, Nenadić je rekao da je neophodno utvrditi mehanizam za izvršenje rešenja poverenika za informacije, pokretanja prekršajnih postupaka, kao i obezbediti bolje materijalne uslove za rad službe poverenika.

Kao prioritete, Nenadić je naveo donošenje propisa o tajnosti i regulisanje načina skidanja statusa poverljivosti dokumenata, onemogućavanje kolizije novih zakona sa konceptom slobodnog pristupa informacijama, kao i objavljivanje bitnih informacija o radu, posebno onih koje se odnose na finansijsko poslovanje organa vlasti.