Ko je vlasnik Veterinarskog zavoda

Iako je Vrhovni sud Srbije dva puta usvajao prigovor konzorcijuma radnika i vraćao postupak na početak, Agencija za privatizaciju je treći put procenila ponudu "Zekstra-Bankoma" kao ispravnu. Agencija je s tim konzorcijumom dva sata po objavljivanju novog rešenja zaključila kupoprodajni ugovor kako ne bi istekao rok za sprovođenje tendera, što bi čitavu privatizaciju vratilo na početak.

Drugi ponuđač, a to su radnici Zavoda, ostao je praznih ruku. Duško Jovičić, predsednik Sindikata u Zavodu, kaže da se radnici sada uzdaju u jedinu preostalu šansu, u presudu Vrhovnog suda Srbije da ponuda "Zekstra-Bankoma" nije pravno valjana. "Mi sporimo legitimitet prvorangiranog učesnika na tenderu jer su po važećim aktima jednog od članova tog konzorcijuma, mislim na 'Bankom', morali imati odluku osnivača pre podnošenja ponude. Oni tu odluku nisu imali na dan podnošenja ponude pa, kako tumače naši pravni zastupnici, oni praktično nisu ni postojali", kaže Jovičić. 

Vrhovni sud Srbije u januaru je poništio odluku Ministarstva privrede o kupovini Zavoda. Zatim je Agencija za privatizaciju ponovo procenila ponudu Zekstre kao ispravnu, da bi konzorcijum radnika treći put uputio žalbu Vrhovnom sudu. Vlasnik "Zekstre" Dragan Đurić tvrdi da su optužbe za kršenje tenderske proceduru, koje je iznela predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, potpuno neosnovane i da on na svojoj strani ima odluku tri ministra i dve agencije. "Oni imaju želju, ali svima je jasno da to ne može biti poništeno jer da je moglo sud bi poništio i prvi i drugi put. Sud je predmet vraćao zbog procesnih stvari, ne formalnih, odnosno da je imao razloga on bi poništio privatizaciju i prvi i drugi put. Tu je bio problem u dokumentaciji koju Ministarstvo nije dostavilo, a da konzorcijum 'Zekstra-Bankom' nije postojao tender bi bio poništen", kaže Đurić. radnici Zavoda su krajem godine i protestovali ispred Vlade tim povodom.

Zekstra: "Vrhovni sud nije poništio tender"

U saopštenju Zekstre se, međutim navodi da Vrhovni sud ni u jednom trenutku nije poništio tenderski postupak privatizacije Veterinarskog zavoda i nije poništio odluku tenderske komisije, kojom je Konzorcijum Zekstra-Bankom rangiran kao najbolji ponuđač. Poslednjom presudom koju je Vrhovni sud doneo 27. januara poništeno je rešenje Ministarstva privrede iz formalno-pravnih razloga, jer je Ministarstvo u svom rešenju, kojim je odbio prigovor zaposlenih, nije detaljno obrazložio to po svakoj pojedinačnoj tački prigovora.

Predmet odlučivanja Vrhovnog suda nije bilo utvrđivanje validnosti Konzorcijuma Zekstra-Bankom, kao što je Konzorcijum zaposlenih tražio i što navodi kao razlog poništenja rešenja Ministarstva privrede, navodi se u saopštenju Zekstre.

"Konzorcijum Zekstra-Bankom odobren je kao najbolji ponuđač isključivo na osnovu svoje ponude, a u po zakonu sprovedenom postupku", navode u Zekstri.

Slučaj Veterinarski zavod u Specijalnom tužilaštvu

Protesti radnièkog konzorcijuma ispred Vlade 2004.

Konzorcijum zaposlenih u "Veterinarskom zavodu" iz Zemuna podneo je specijalnom tužiocu za organizovani kriminal Jovanu Prijiću krivičnu prijavu protiv više osoba koje su učestvovale u privatizaciji te kompanije. Pravni zastupnik konzorcijuma zaposlenih u Zavodu, advokat Vladan Batić rekao je na konferenciji za novinare da je tužba podneta zbog sumnje da je u privatizacije Zavoda "više lica počinilo više krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala", ali nije naveo njihova imena.

Batić je kazao da postoje indicije da rešenje Ministarstva privrede Srbije, kojim se za kupca "Veterinarskog zavoda" proglašava konzorcijum "Zekstra-Bankom", nije potpisao ministar privrede Predrag Bubalo, odnosno da je njegov potpis falsifikovan, jer se u to vreme nalazio na službenom putu u Indiji. Kako je kazao Batić, sam Bubalo je jednoj izjavi novinarima potvrdio da o tom rešenju ne zna ništa, jer je bio van Srbije. Tu tvrdnju Batić je potkrepio zvučnim zapisom ministrove izjave.

Vrhovni Sud Srbije u dva navrata doneo je odluku kojim se poništava rešenje Ministarstva privrede Srbije o pravu kupovine "Veterinarskog zavoda" od strane konzorcijuma "Zekstra-Bankom" 28. maja prošle godine i 27. januara ove godine, čime je uvažena žalba konzorcijuma zaposlenih u Zavodu na zakonitost tenderskog postupka.

Milovanović: Kontroverze i velika ovlašćenja

Član Saveta za borbu protiv korupcije Milić Milovanović kaže da slučaj privatizacije Veterinarskog zavoda može biti ocenjen kao kontroverzan i kao slučaj koji iza sebe ima ne baš jasnu pozadinu. "Taj slučaj je karakterističan jer je došlo do velikog kršenja zakona, prekršeno je nekoliko zakona, a ministri su uporno insistirali na kršenju zakona. Vrhovni sud je stvar vraćao na početak, a sada smo tu gde jesmo, preduzeće je prodato", kaže on.

Milovanović je rekao i da Savet za borbu protiv korupcije smatra da predložen Zakon o privatizaciji ne bi trebalo usvojiti. Prema njegovim rečima, osnovna primedba Zakonu je dodeljivanje prevelikih ovlašćenja Agenciji za privatizaciju. "Ona je i do sada imala velika ovlašćenja, a sada je dobila još veća, pre svega direktor agencije, a on je pod neposrednim uticajem ministra. Ministar će ubuduće voditi celu stvar, nećemo imati slučajeve kao što je bila privatizacija Veterinarskog zavoda jer neki budući 'Veterinarski zavod' neće moći da se žali jer se ukida mogućnost vođenja spora pred Vrhovnim sudom i više nećemo imati afere u novinama", kaže on.

Agencija za privatizaciju i ministar u Vladi Srbije za privatizaciju Predrag Bubalo odbacili su sve primedbe Saveta za borbu portiv korupcije. "Savet  se pretvorio u hit-mejkera i ne vidim nikakvu korelaciju Saveta i zakonske procedure donošenja jednog  zakonskog akta", rekao je Bubalo.

Prema ugovoru potpisanom u petak, Veterinarski zavod je prodat za 9,1 milion evra, a ugovor kupca obavezuje na petogodišnji investicioni program u vrednosti od 4,38 miliona evra, kao i bezuslovno prihvatanje obaveznih zahteva iz socijalnog programa. Konzorcijum "Zekstra-Bankom" ponudio je preko pet miliona evra više od drugorangiranog ponuđača, Konzorcijuma zaposlenih "Veterinarskog zavoda".

Ovaj slučaj se duže vreme nalazio pred Vrhovnim sudom, a pratile su ga sumnje u ispravnost celog postupka ili u vršenje pritiska na pojedine strane.