Građevinska industrija blokirana

Prema novom zakonu o planiranju i izgradnji, građevinci moraju da izvade dokaz o vlasništvu nad zemljištem, da bi došli do prvih dozvola na osnovu kojih bi legalno počeli da grade. Međutim, resorno ministarstvo još uvek nije pripremilo uredbu, koja će precizirati to pravo, pa je od usvajanja zakona septembra prošle godine građevinska industrija praktično blokirana.

Nepostojanje podzakonskih akata u okviru Zakona o planiranju i izgradnji stopiralo je građevinsku industriju u Srbiji, tvrde građevinci. Čak je i resorni ministar Oliver Dulić priznao da od stupanja na snagu tog zakona, 11. septembra, do danas, u Beogradu legalno nije počeo da se gradi nijedan objekat.

U pisanoj izjavi gradskog sekretara za Urbanizam Milana Vukovića navodi se da je u poslednja 4 meseca podneto više od 800 zahteva za lokacijske dozvole i po svima ili većini se postupa.

“Uz zahtev se podnose kopija plana, izvod iz katastra podzemnih instalacija, dokaz o pravu svojine i druga dokumenta. Uglavnom nesto od tih dokumenata i dokaza potencijalni investitori nisu dostavili, pa se upućuju da dopune zahteve. To se pribavlja po drugim službama državne ili gradske uprave, a za to su takođe potrebne procedure, podzakonska akta koja se donose sukcesivno, a još nisu sva doneta. Zahteva za građevinske dozvole nema”, navodi se u saopštenju.

Da bi ste dobili lokacijsku dozvolu, koja je prvi korak ka dobijanju građevinske, potrebno je da imate dokaz da ste vlasnik zemljišta na kome želite da gradite. Da bi ste to i postali, morate da iskoristite pomenuti zakon i upišete se kao vlasnik. Međutim, to je nemoguće, jer još uvek ne postoje podzakonska akta koja definišu te detalje, a nadležni tvrde da je uredba koja će to definisati u postupku usvajanja.

“To je potupak koji podrazumeva prikupljanje kompletene dokumentacije svih nas vlasnika pojedinackih jedinica ali i da se taj ceo posao sprovede u republičkom geodetskom zavodu znači, de fakto, taj postupak mora da traje i mora da prođe jedan period da se on za vrši i da se onda lokacijske dozvole vrlo lako dobijaju“, kaže članica gradske komisije za planove iz G17 plus, Branka Bošnjak.

U nekoliko najvećih građevinskih preduzeća koja smo kontaktirali, potvrdili su da im gradilišta stoje zbog neažurnosti nadležnih, ali o tome nisu želeli da govore pred kamerama. U preduzećima kao što su „Energoprojekt Visokogradnja“, „Napred“ ili „Neimar“ ističu da svaki dan odlaganja početka posla predstavlja novi gubitak. Iako ne žele da spekulišu o novcu, srpski građevinci se slažu da će ukupni gubici u građevinskoj industriji biti ogromni.

„Za sledecu godinu nemamo pripremljenih građevinskih dozvola, nemamo pripremljenih projekata, projektantske organizacije nemaju posla. A to nista druge ne znaci nego sumornu građevinsku sezonu s izuzetno malim aktivnostima i pitanje je u kojoj meri. Zasigurno one ce biti daleko ispod nivoa koliko je to potrebno građevinskoj industriji Srbije“, smatra Predsednik grupacije za visokogradnju pri Odboru za građevinu PKS, Goran Dugandžija.

1999 godine, na teritoriji Srbije izgrađeno je skoro 50.000 stanova, da bi 10 godina kasnije taj broj pao na manje od 10.000. Pojedini stručnjaci predviđaju da će zastoj u građevinarstvu zbog neusvajanja zakonskih akata potrajati najmanje godinu dana, što će doprineti većoj tražnji, kao i mogućem povećanju cena nekretnina.

„To je sad stvar da će morati da se čeka. Doći će do pada gradnje stanova i to ne samo zbog toga već i otežanog finansiranja tako da može doći do toga da oni eventualno i poskupe u jednom momentu“, kaže konsultat „King sturge“, Nebojša Nešovanović.

„Dosta je otezano projektno finansiranje i nepovoljno i moze se očekivati da se za 2 godine gradi duplo manje stanova nego 2009“, smatra Nešovanović.