Na današnji dan, 11. mart

1544 - Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso (Torquato Tašo), autor epa "Oslobođeni Jerusalim" koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea (Goethe) i Bajrona (Byron). Neki njegovi soneti su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.

1851 - U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera "Rigoleto".

1885 - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel (Malcom Campbell) koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom "Plava ptica" vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).

1913 - Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum o granicama svojih kolonija u Africi Nigerije i Kameruna.

1917 - U Prvom svetskom ratu britanske trupe su zauzele Bagdad.

1920 - Emir Fejsal (Faisal) proglašen je kraljem nezavisne Sirije.

1938 - Artur Sajs-Inkvart (Seyš-Inquart) je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga (von Sćusćnigg), a narednog dana su Hitlerove trupe ušle u Austriju.

1941 - Kongres SAD, na predlog predsednika Teodora Ruzvelta (Roosevelt), izglasao je Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovođenje zakona predviđeno je sedam milijardi dolara.

1955 - Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming (Alexander) koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik - penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem (Chain) i australijskim lekarom Florijem (Florey) koji su njegov izum prvi put primenili.

1973 - Hektor Kampora (Hector Campora) je pobedio na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.

1974 - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za Međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.

1975 - U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik, general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.

1981 - Pod parolom "Kosovo - republika" u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.

1985 - Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.

1985 - Egipćani, braća Al Fajed (Fayed) postali su većinski vlasnici londonske robne kuće "Harods".

1990 - Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz ŠSR-a.

1990 - Čileanski diktator general Augusto Pinoče (Pinoćet) je posle više od 16 godina prepustio položaj šefa države Patrisiju Elvinu (Patricio Aylwin), ali je zadržao komandu nad Oružanim snagama.

1998 - Uz protest studenata koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.

1999 - Pošto je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista "Dnevni telegraf" na po pet meseci zatvora, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" je ocenila da su napadi vlasti SRJ na slobodu medija alarmantni.

2000 - Od eksplozije metana u rudniku uglja "Barakovi" u Ukrajini poginuo je 81 rudar.

2000 - Akademik i advokat Rikardo Lagos je proglašen za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea ubijenog u državnom udaru 1973.

2003 - Kanadski sudija Filip Kirš (Filipe Kirsć) izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, nadležong za zločin počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.

2003 - Vrhovni sud Japana je odbio zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme na prisilnom radu u Japanu, tokom Drugog svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo odavno.

2004 - U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu, oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji Sspanije protiv terorizma, širom te zemlje je protestvovalo više od osam miliona ljudi.

2004 - Tribunal u Hagu je osudio bosanskog Srbina Ranka Chešića na 18 godina zatvora, zbog ratnih zločina nad muslimanskim zarobljenicima u Brčkom 1992. godine.

2005 - Sirijska vojska je napustila severni Liban čime je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.

2006 - Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević je preminuo u Sheveningenu, u pritvoru Tribunala koji mu je sudi zbog ratnih zločina. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.