Berluskoni: Izbori u februaru, više se ne kandidujem

Korak unazad, prema mišljenju Kavaljera, je potpuni i definitivan:

„Kandidat za premijera desnog centra poput Alfana, neko je koga svi prihvataju i bilo bi pogrešno da se sada ’sagori’ u pokušaju da se stvori nova vlada koju će on predvoditi.“

teško je zamisliti da će se Silvio Berluskoni istinski zauvek povući, ali nekoliko puta je to potvrdio, i to tokom razgovora u Palati Kvirinale (Quirinale). Predsednik Republike [Đorđo Napolitano] sada smatra da je ostavka već data.

„Ipak, prvo moramo da damo odgovor tržištima, ne možemo više čekati na odobravanje već dogovorenih mera. Ostajem posvećen obećanju Evropi da to učinim pre nego što odem, i želim da oećanje održim. Sada apelujem na sve, većinu i opoziciju, da ih [dogovorene mere] što pre usvoje, i dajem ostavku.“ Izbori, međutim, ne dolaze po automatizmu. „Naravno, šef države će se posavetovati s većinom, ali ne vidim alternativu: s jedne strane, nemam nameru da formiram vladu s Demokratskom partijom, ne podnosim ostavku da bih radio s njima; s druge strane, [Pjer Ferdinando] Kazini je rekao da nije zainteresovan za sporazum s nama, i onda mi matematika govori da postoji neki drugi put. Jedini preostali put je autoput, a to su izbori.“

Pitam ga kada, ako zaista zamišljate izbore na snegu i skupove u kaputima, što je bez presedana u istoriji Italije: „Vreme do odobravanja sledećeg zakona o stabilizaciji je vrlo kratko, u toku sledeće sedmice. Sledi podrška Senata, a potom i Predstavničkog doma, o tome će odlučiti [predsedavajući Predstavničkog doma Đanfranko] Fini. Do kraja meseca, proces će biti završen, i ja dajem ostavku. Važna je brzina: što pre da se završi ova vožnja i izađemo iz pakla, to ćemo pre izaći iz ove neverovatne situacije, dok tržišta pritiskaju i pritiskaju.“

Pitam ga da li se oseća sateranim u ugao i okružen vrećama s peskom zbog spekulacija iz Evrope - o kojoj je neko jednom rekao - da se suočavamo s „tržišnim državnim udarom“. „Iskreno rečeno, taj pritisak je velika prilika, tržišta nas teraju da sprovedemo reforme za koje nikada nismo sposobni, kao niz poteza liberalizacije koje sam stavljao u svoj program, ali koji je imao na hiljade protivnika. Ne doživljavam to kao nametanje, nego kao priliku.“

Nastavlja da govori, uz smejanje, šale, deluje skoro kao da mu je veliki teret skinut s ramena, i dajoš nije svestan šta se dogodilo, ali samo pomen na poslanike koji su mu okrenuli leđa, menja raspoloženje: „Dogodila je zapanjujuća stvar, u to još ne mogu da poverujem, s onima koji su me izdali za ceo život, a ja sam ih predvodio srcem. Kad samo pomislim na Antonionea, još ne mogu da verujem, i setim se svega šta sam učinio za njega. Pre nego što sam postavio za koordinatora Forca Italija (Forza Italia), imali smo kandidata za guvernera. Kada je on izabran u Trstu (oblast Friuli-Vencija Đulija), potegao sam sve bilateralne veze da dam podršku njegovom predsedništvu, a onda sam čak i postao kum njegovoj ćerki. Neverovatno je da sam kum njegove ćerke, a da me on izda, ne verujem onome što vidim. Pozvao sam ga na sastanak, ali se plašio da dođe i odgovorio mi je pismom. drugi neće ni da razgovaraju, poput Gabriele Karluči ’Iskariotske’.“

Teško je u svemu tome videti smisao, znajući da je on čovek koji je spremand da se osveti, koji ne negira mogućnost ’poslednjeg kruga’, ali on to demantuje: „Ne, stvarno se neću ponovo kandidovati. U stvari, osećam se oslobođeno. Sada je vreme za [Anđelina] Alfana. On će biti naš kandidat za premijera; on je vrlo dobar, bolji nego što mnogi misle, a njegovo vođstvo će svi prihvatiti“.

Da li ste sada spremni na korak unazad, na povlačenje? „Biću i ostaću osnivač svoje partije i možda ću zadržati mesto predsednika AC Milan.“

Kažem mu da ne verujem da će se jedan Berluskoni potpuno povući sa scene i malo ’propustiti’ izbore: „Pa, možda mogu da pomognem tokom predizborne kampanje, u tome sam uvek bio dobar“.

U njegovim scenarijima o budućnosti, i dalje će postojati koalicija Lige za Sever u njegove partije.

„Na kraju krajeva, uvek sam bio uz [Umberta] Bosija, naše prijateljstvo i naš savez se održao uprkos mnogim tvrdnjama na suprotno.

Zamislite savez koji i dalje može da pobedi: „S mojom podrškom, i Alfanom kako kandidatom, nije nigde ’zapisano’ da su Italijani spremni da sudbinu zemlje prepuste u ruke alijanse u kojoj centar čine [Pjer Luiđi] Berzani, Vendola i [Antonio] Di Pjetro. Ipak, oni su već uvereni da je sve to već ostvareno, već su pripremili novu organizaciju i obećali da će [Pjer Ferdinando] Kazini biti predsednik Republike, i da se nada da će sve biti u redu već na proleće.“

U pozadini cele priče je dojučerašnji vrh vlasti, kojeg je navodno njegova porodica nagovarala da podnese ostavku, ali Berluskoni tvrdi da je priča upravo suprotna: „Moja porodica će biti jako srećna ako napustim politiku, da se sledećeg jutra probudi i ne mora da čita novine iz celog sveta punih napada na mene, i onda vide da sam umoran. Umoran sam - ponovo, posle duge pauze ovih dana konačno osećam iscrpljenost - jer ne mogu da diktiram i ne mogu da sporovodim politiku kakvu bih želeo. Osećam se moćnijim kao slobodan građanin nego kao predsednik Saveta (Presidente dell’ Consiglio). Čtao sam knjigu s Musolinijevim pismima Klareti (Klari Petači). U određenom trenutku on kaže: 'Ali ti ne razumeš da se ja više ni za šta ne pitam, ja mogu samo da iznosim sugestije'. Tako sam se i ja sada osećao“.

Ističem razlike u poređenju s fašističkom diktaturom, ali onda ona prekida: „Naravno, ja nisam diktator, iako ste godinama mnogo pisali o tome, ali ja sam mislio na to da su oci našeg Ustava, iz straha da se istorija ne ponovi, oslabili izvršnu vlast preko mere. Ipak, čudim se: da li je vođa vlade onaj čiji ministar ekonomije ne veruje u ekonomsku politiku vlade?“

Na kraju smo morali pomenuti Tremontija: „Lični odnosi nisu loši, čak smo u Kanu bili pravi drugari, ali na kraju ipak uradi ono što on hoće, a ja moram da stvaram planove Saveta ministara (kabineta). Imam, ipak, neku utehu u tome što sam najduže bio premijer u istoriji“. Upadam u reč da bih ga ispravio: da je ostao do kraja saziva Parlamenta, nadmašio bi Đovanija Đolitija: „Ja sam mislio na istoriju Republike“.Za trenutak je zaćutao i zaključio: „Taj Đoliti nije znao: sramota, prava sramota. Vabbé, buonanotte.“

Originalni tekst: Berlusconi: al voto a febbraio io non mi ricandido più

--------

Napomena: B92 ne odgovara za sadržaje na drugim stranicama na internetu