Euromoney: Mlađan Dinkić, ministar finansija godine

Kao vrsni muzičar, Dinkić veoma dobro zna vrednost dobre kompozicije. Kao ministar finansija, takođe. Srpska privreda u 2006. sigurno je bila dobro naštelovana, zahvaljujući snažnom rastu GDP-a, rekordnim direktnim stranim investicijama, privatizaciji visokog profila, porastu izvoza, smanjenoj inflaciji i živoj berzanskoj aktivnosti.

U godišnjoj trci za nagradu Euromoney „ministar finansija godine“, samo nekoliko „takmičara“ može da se pohvali da su bili na sve tri najvažnije funkcije u oblasti fiskalne politike – guverner centralne banke, ministar finansija i ministar ekonomije. Dinkić može. Štaviše, tokom poslednjih sedam godina on opravdano može da tvrdi da je je sve tri funkcije uspešno obavljao.

Za čoveka koji je proveo najveći deo 1990-tih u akademskom okruženju – predajući na različitim ekonomskim institutima u Evropi i SAD – nakon pada Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine, Dinkić se izuzetno dobro snašao u surovoj i prevrtljivoj srpskoj politici, i dokazao da je ne samo razuman i racionalan operativac, već takođe i neko ko se ne boji da uđe u sukob sa političkim protivnicima i da hrabro i uporno zastupa svoj reformatorski kurs.

Mada je njegova akademska prošlost sigurno doprinela ovakvom uspehu, ipak je Dinkićeva borbenost omogućila da reči pretvori u dela, uprkos žestokom otporu na koji je nailazio.

Kao osnivač i lider stranke G17 plus koja sprovodi liberalni društveno-ekonomski reformski program, Dinkić je postao jedan od vodećih političara u Srbiji, sa reputacijom nekoga ko ne priča prazne priče, već radi. Kao rezultat toga, njegova stranka G17 PLUS je postala ključni igrač na političkoj sceni u Srbiji i nosilac mnogih pozitivnih promena koje su se desile u Srbiji od početka decenije.

„Dinkić zna i da uradi prave stvari i kako da se one urade“, kaže Duško Pavlović, šef prodaje i trgovanja u Prospera Securities, jednoj od mnogih kompanija iz oblasti investicionog bankarstva, osnovanih u Beogradu u proteklih nekoliko godina od strane Srba koji su živeli u inostranstvu za vreme ratnih 90-tih, a koji su se vratili upravo zbog ekonomskih reformi koje je sproveo Dinkić. Dinkić nije impresionirao samo svoje sunarodnike. On je dobio priznanja i u inostranstvu za svoj čvrsti pro-tržišni stav i autoritet koji je nesporan. „On je znao da se obrati stranim investitorima pravim jezikom i onda kad je politička situacija bila nestabilna, uspevajući da smiri nervozu kod investitora“, kaže James Oates, samostalni savetnik u UniCredit Markets and Investment Banking u Londonu. On dodaje: „Dinkić je zaslužio veliko poštovanje u Narodnoj banci Srbije zato što je izvukao iz krize i domaću valutu i bankarski sistem, pokazavši pritom da može da ostane pribran i pored napada sa svih strana.“.

Kada je 2000. godine Dinkić imenovan za do tada najmlađeg guvernera Narodne banke Jugoslavije (sada Narodna banka Srbije), bankarski sistem je bio u rasulu, nemilosrdno eksploatisan od strane bivšeg predsednika Miloševića i njegovih prijatelja zarad ostvarenja političkih i ličnih ciljeva. Kao posledica takvog stanja, Srbi su izgubili poverenje u banke, a prethodno su dva puta gubili svoje životne ušteđevine - jednom zbog države, a drugi put zbog piramidalnih banaka koje su procvetale tokom 90-tih.

Dinkić je s pravom dobio mnoga priznanja za hrabra i smela rešenja problema koji su mučili srpsku ekononomiju i njen finansijski sektor. Na primer, pod Dinikićevim upravljanjem, inflacija je drastično smanjena sa 113% u 2000-toj na oko 12% u 2003. godini, a devizne rezerve su porasle sa manje od 300 miliona USD na preko 3,3 milijarde USD. U međuvremenu se dinar, jedna od najnestabilnijih valuta u svetu, razmenjuje po manje-više nepromenjenoj stopi nakon 2000-te, što objašnjava Dinkićevu popularnost. Štednja koja je iznosila samo 30 miliona evra u momentu kada je Dinkić preuzeo funkciju guvernera u novembru 2000-te godine, povećala se više od trideset puta tokom njegovog mandata.

Dinkićev najhrabriji potez bila je njegova odluka da zatvori loše banke, uključujući i četiri najveće u januaru 2002: Beobanku, Investbanku, Jugobanku i Beogradsku banku. Iako je ovaj „kvartet“ raspolagao sa ogromnih 70% bankarske aktive i zapošljavao 40% od 35.000 ljudi zaposlenih u bankarskom sektoru u Srbiji, zbirni dugovi banaka iznosili su više od 4 milijarde USD, što je bilo previše da bi mogle da nastave sa radom.

Iako su u susednoj Hrvatskoj i Sloveniji propale banke vraćene u život uz ogroman trošak za poreske obveznike, Dinkić se opredelio za najšokantniju među taktikama šok-terapija i jednostavno je ukinuo licence za rad za 25 banaka. Usledili su ulični protesti otpuštenih bankarskih radnika, ali je Dinkić umirio javno mnjenje osnivanjem Nacionalne štedionice - banke u vlasništvu države, koja je obeštetila vlasnike računa iz četiri velike banke, a zatim preuzela njihove uloge.

Ovakav majstorski PR potez odjeknuo je svuda, a zatvaranje banaka izuzetno je popravilo imidž zemlje u inostranstvu, jasno potvrđujući utisak da je Srbija spremna da preduzme sve neophodne korake da nadoknadi deceniju dug period međunarodne ekonomske izolacije i da ubrza svoj pristup prema članstvu u EU.

Mada je „otpušten sa posla“ u julu 2003. zato što je bio previše popularan, Dinkić se brzo vratio na scenu u martu 2004. kad je imenovan za ministra finansija. Na toj funkciji je ostao do novembra 2006. kad je podneo ostavku u znak protesta zbog prekida pregovora o Stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Zahvaljujući reformama koje je uveo u javne finansije, Dinkić je uspeo da prevede budžet od velikog deficita od - 4% GDP u 2003. u suficit u 2005. i 2006. (1,5% GDP). Poboljšane državne finansije, koje su iz minusa prešle u stabilni plus, omogućile su da se budžetski suficit usmeri u zdravstvo, obrazovanje i razvoj infrastrukture. Istovremeno, Dinkić je smanjio javni (državni) dug sa 50% na 34%, što znači da je Srbija sada jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi i u velikoj meri izolovana od potresa na tržištu nekretnina u SAD, a samim tim i od globalne nestabilnosti na tržištu kredita i obveznica.

Još jedna važna reforma koju je Dinkić sproveo dok je bio ministar finansija bilo je uvođenje poreza na dodatu vrednost (PDV) i smanjenje poreza na dobit preduzeća na 10% - obe mere su značajno povećale prihode od poreza i smanjile obim crne ekonomije.

Dinkić je zaslužan što je Srbija pre vremena otplatila svoje dugove prema MMF-u i Svetskoj banci u 2006. godini, što dodatno govori u prilog činjenici da Srbiji više nije potrebna finansijska pomoć.

„Morali smo da otplatimo 500 miliona USD domaćeg (unutrašnjeg) duga, pa smo odlučili da otplatimo i dug MMF-u i Svetskoj banci da bismo pokazali da inokreditore tretiramo na isti način kao i domaće“, kaže Dinkić za Euromoney.

To što je zemlja bila u stanju da na ovaj način demonstrira snagu, bar jednim delom je bilo zahvaljujući Dinkićevoj sposobnostti da ubedi investitore da je Srbija, uprkos političkim teškoćama, veoma otvorena za biznis. „Kao ministar finansija, Dinkić je ubedio investitore da je ekonomija manji problem od kontinuiranih sukoba u političkoj sferi“, kaže Oates iz UniCredit-a. „On je to mogao da učini jer je stvorio čvršći okvir za fiskalnu politiku, koja je time postala predvidljiva, a pri tom, pokazao se kao dosledan. Smatraju ga za kompetentnog i uverljivog čoveka, koji je definitivno povećao kredibilitet srpske ekonomije u celini.“ Kao rezultat toga, Srbija je u 2006. godini privukla rekordne 4,5 milijarde evra direktnih stranih investicija, tri puta više od prethodnog rekorda postignutog u 2005. godini. U centru ovog obaranja rekorda bila je prodaja Mobi 63 telekom kompanije norveškom Telenor-u za 1,5 milijardi evra i prodaja licence za trećeg mobilnog operatera Mobilkomu Austrija za 320 miliona evra. Dinkić ističe da je prodaja treće licence austrijskom Mobilkomu bio adut pomoću koga se u državni budžet slilo 100 miliona evra više nego što je pet susednih zemalja dobilo od prodaje licenci, dok je cena koju je platio Telenor bila skoro duplo veća od inicijalno tražene cene od 800 miliona evra. Ne samo da su ove prodaje uvećale državnu kasu, već su i dopunile inače impresivan spisak međunarodnih firmi koje su osnovale svoje ogranke u Srbiji poslednjih godina.

Iako je Dinkić bio vešt i slatkorečiv kad je razgovarao sa investitorima kao ministar finansija, on isto tako može da bude i beskompromisan kao što je to bio u Narodnoj banci Srbije. Ne možete ga zaplašiti kad veruje da je u pravu. U 2005. godini, kada su radnici glavne rafinerije nafte u zemlji stupili u štrajk tražeći povećanje plata za 30%, Dinkić je odbio njihove zahteve – nudeći im povećanje od samo 0,5% kako bi bio siguran da će država ostvariti planirani nivo javne potrošnje – i izazvao štrajkače da povuku najgori potez.

Nakon kratkog perioda blokada i barikada, radnici su odustali od borbe i prihvatili njegovu pomirljivu ponudu od 1% povećanja plata. Nakon toga nije bilo velikih štrajkova dokle god je Dinkić bio čuvar državne kase kao ministar finansija. „ Morate da ostanete čvrsti pod pritiscima. Da biste bili uspešan političar, morate biti spremni da žrtvujete nešto popularnosti, kaže Dinkić, dodajući: „U ekonimiji u tranziciji, ne možete očekivati da vas svi vole“. Merilo velikog ugleda koje uživa kod političkih partnera u novoj srpskoj koalicionoj vladi koja je formirana u maju 2007. godine je i to što je specijalno za njega napravljeno novo ministarstvo – ekonomije i regionalnog razvoja – što mu daje ključnu ulogu ne samo u završetku procesa privatizacije u Srbiji, nego i u borbi protiv birokratije i nezaposlenosti, kao i u diversifikaciji ekonomske osnove zemlje. Dinkić je sebi i ovaj put postavio ambiciozne ciljeve: završetak svih velikih privatizacija do kraja 2008. godine; završetak stečajnih postupaka u narednih 12 – 15 meseci i prepolovljena nezaposlenost na 10% do 2012; smanjenje ekonomskih razlika između Beograda i ostatka Srbije kroz subvencije, kredite i podsticaje, što bi trebalo da stvori održivi ekonomski razvoj i nova radna mesta.

„Verujem da je 2007. prelomna za otvaranje novih radnih mesta i sprovođenje programa obuke za nezaposlene, obzirom da sada imamo dovoljno novca u budžetu za finansiranje takvih programa.“, kaže Dinkić.

Na kraju, ali ne i manje važno, ima jedna sitnica koju iščekujemo u vezi s takmičenjem za pesmu Evrovizije u Beogradu. Bio bi hrabar onaj kladioničar koji bi prihvatio opklade da Dinkić neće izaći na scenu i otpevati pesmu sa svojom bivšom grupom Monetarni udar.