Still.Mojo - prvi srpski profesionalni eSports komentator

Možeš li nam reći ukratko nešto o sebi – kako si se zainteresovao za video igre i eSports? Kako je došlo do toga da napraviš jednu od najpoznatijih igraonica kod nas?

Eh gde početi, prvu neprospavanu noć pored kompa sam imao još u osnovnoj školi pored Spectruma drugara čiji su roditelji bili jedni od retkih programera tada. Brzo sam shvatio da mi se sviđa:) Prvu igraonicu sam otvorio davne 2001, naivni počeci, 6 kompjutera u mreži i CD klub, internet tada u Srbiji nije ni postojao u smislu da bi nešto moglo da se igra online ozbiljnije. Sve vreme sam razmišljao koliko bi bilo zanimljivo prisustvovati ili organizovati događaje poput CPL-a ili Quake Cona (to su nekada važni eventovi čiji bi ekvivalenti sad bili Dreamhack itd). Kad pogledam unazad svi smo tada bili entuzijasti, i igrači i ljudi koji su otvarali igraonice koje su tada u početku bile jos uvek retka sorta u gradu. To je lagano raslo kao i interesovanje za igre, tako da je otvaranje igraonice MOJO bio logičan produžetak priče, i sve sto je to mesto nosilo sa sobom, brojni manji i veći turniri, timovi i gomile klinaca koji su stasali u tom prostoru.

Skoro sam pročitao kratak skeč neke standup komičarke koja ima tipa 11-12 godina, i kaže “Gledala sam crtani Flinstonse danas, samo što su se u vaše vreme zvali samo ‘vesti’”. E pa što se tiče video igara i eSportsa u Srbiji, ja definitivno spadam u tu dinosaurus kategoriju.

Igrao si i druge eSports igre ali nekako si najveći uspeh postigao u World of Tanks, otkud si se baš za nju zainteresovao s obzirom da često važi da ova igra malo više naginje „casual“ igračima?

Slučajno je prava reč, već sam prestao da igram CS, a Guild Wars gde je grupa drugara osnovala originalni Kazna Kru je zamro kao igrica (na veliku žalost), i drugar Kojot me je zvao da igram nešto novo s njim iz zabave, i tako, baciš lisicu u kokošinjac i šta drugo da očekuješ? Heh. Casual mi nije bilo dovoljno već posle par meseci.

Foto: Wargaming

Osnovao si Kazna Kru tim i igrao nekoliko sezona s njima kada ste postigli zapažene uspehe na WoT sceni, kako gledaš na to igračko iskustvo?

Počelo je isto slučajno kao i igranje tenkova, grupa drugara koja se zeza i nosi to na veći nivo. Sazrevali smo usput i menjali se kao grupa, pošto da bi se opstalo na bilo kojoj sceni potrebna je posvećenost, kao i u bilo cemu u životu. Jako vrednujem taj period života, dosta smo se naputovali po turnirima širom Evrope, i super se zezali što na njima, što posle njih. Ispunio sam sebi veliku želju i igrao na Dreamhacku, upoznao mnoge ljude iz tenkova uživo, i iz drugih igara ili zanimanja.

Kako je došlo do saradnje s Wargamingom da te prvo zovu kao tehničkog analitičara za komentarisanje partija a kasnije i da nastaviš kao pravi komentator?

Wargaming je pre 3 godine, tada za svoje prvo Grand Finale u Varšavi (to je finale gde se jednom godišnje skupljaju najbolji iz svih regiona sveta) uveo analitičare po prvi put u tim ljudi koji kastuju takmičenja. Inače ligu za Wargaming organizuje ESL (Turtle Ent.), i formalno i tada, a i sada ja radim za njih. Posto sam bio uvek taktičar i vođa timova, a znali su da pričam engleski pošto su me sreli na x turnira, nekako su se sklopile kockice da me odaberu među svim igračima i pozovu me. To mi je dalo potpuno novu dimenziju i drugi pogled na stvari koje se ticu takmičenja. Mislim da je dovoljan podatak da su nastavili da me zovu kao analitičara i godinu dana pošto sam prestao aktivno da igram takmičenja. U to vreme sam kastovao dosta online turnira manje više iz hobija, iskreno, nisam ni slutio da će prerasti u profesiju. Sad živim u Poljskoj, u Katovicama, gde je globalna ESL centrala za tenkove, u gradu gde sam pre skoro 4 godine otisao na svoj prvi turnir ikada u tekovima, koji se održavao na možda kilometar dva od mesta gde sada živim. Ko bi rekao.

Foto: Wargaming

Da li misliš da je budućnost eSporta da nekadašnji igrači postaju i komentatori kao što je to često slučaj u običnom sportu?

To je logičan sled stvari, još na prvom turniru kao analitičar sam shvatio da je organizacija ista kao i da se prati na primer fudbal, samo je razlika u novcu i nivou produkcije, ali princip je isti. To je u stvari već odavno praksa pa zato postoje 2 klase: play-by-play komentator koji ne mora da ima veliko znanje o igri ali dobro zna da motiviše i vodi priču, i colour komentator, onaj koji mora da zna manje više sve o svemu. Ja sam taj na primer. Već je došlo vreme kada se napuni cela arena gledaocima nekog finala, i gledanosti koje dostižu i milione online, tako da verujem da će moja trenutna profesija biti sve zastupljenija.

Foto: Klanrur.rs

S obzirom da se partije komentarišu na engleskom koji ti nije maternji jezik da li ti to predstavlja dodatni napor? Da li komentarisanje na stranom jeziku zahteva dodatne pripreme?

Engleski sam kao dete učio od 6te godine privatno pa do kraja srednje. Trebalo mi je trebalo vremena da nadjem neki svoj tempo govora, i da polako povratim vokabular koji nisam koristio godinama. Kada pišem beleske na primer uvek su na engleskom, da bih i razmišljao na taj nacin.

Jedno je komentarisati iz udobnosti studija ali bilo je situacija gde si na Grand Finals događajima komentarisao mečeve pred publikom od više hiljada navijača, da li imaš tremu u takvim situacijama?

Zapravo prvo pitanje koje su mi postavili pred prvi takav događaj je bilo “Hoćeš li moći” i najiskrenije sam odgovorio da ne znam ni sam. Pa ispalo je da se ne kočim pred kamerama i publikom. Koristio sam jednostavan trik kao i kad sam igrao turnire, fokusiram se samo na sagovornike i samu akciju. Mogu reći čak da mi takmičenja prijaju zbog pozitivne energije koje nose.

Foto: Klanrur.rs

Šta očekuješ od EU finala, da li misliš da Kazna ima šanse da se plasira na Rumble? Da li im je prednost veće iskustvo na LAN događajima u odnosu na druge timove?

Favorit ove sezone je DING, neporaženi tim sa puno iskusnih igrača i dosta LAN iskustva. Rekao bih da je KAZNA i pored teške sezone odmah iza njih i da vreba svoju šansu baš usled tog višegodišnjeg iskustva u igranju finala i pritiska koji nosi igranje na bini. Ne znaju svi da se nose sa time, pogotovo kada im je prvi put, a i UTOPIA i OOPS imaju jako mnogo mladih igrača koji to još nisu iskusili. Kao i uvek, sve je do igrača KAZNE, sanse postoje.

Foto: Klanrur.rs

WoT je igra u kojoj nekako uvek dominiraju Rusi, čak i Ding koji igra na EU serveru i trenutno je nepobeđen u ovoj sezoni ima nekoliko igrača iz ruskih timova kao što su Virtus.Pro i Tornado Rox. Naravno tu je i Na’Vi koji dominira već duži niz godina u celokupnom World of Tanks. Da li postoji šansa da ih neko ugrozi u bliskoj budućnosti

Pa prilično je logično da Rusi dominiraju, tenkovi su maltene nacionalni sport na njihovom serveru heh. Dovoljno je reći da imaju barem deset puta više igrača online nego Evropa, pa je shodno tome i izbor igrača i njihova profesionalsnost veća. Rekao bih da je najbliža analogija basket, gde je prvo mesto rezervisano obično za Amerikance. Definitivno Na’Vi mogu da ugroze drugi timovi, ali uvek je tako, a oni se nekako izmigolje na kraju na čisto iskustvo i hladne nerve. Željno iščekujem Grand Finale sledeće godine baš da vidim hoće li neki tim stasati dovoljno da ih skine sa trona.

Foto: Wargaming

Kolege komentatori se nekad šale na tvoj račun da uvek navijaš za Kaznu i da si malo pristrasan. Da li misliš da ti to što si bio igrač samo prednost ili možda ima i neke nedostatke?

To je više šala nego zbilja, kad dodje do analize surovo sam realan prema svakom timu, često i previše pošto sam i sam bio igrač, i to je možda nedostatak. Sa skoro svima iz sadašnje postave KAZNE sam igrao u nekom od timova gde sam bio i posle, i super su to momci i igrači, ali kao što je njihovo da igraju, moje je da komentarišem i analiziram isto. Smatram da komentatori ne trebaju biti izveštačeni, to se lako oseti.

Šta bi poručio nekome ko želi da uđe u WoT eSports kao takmičar? Lako je početi, teško je opstati. Da prevedem, potrebno je vreme, talenat i posvećenost kao i za bilo šta drugo u životu.