Dobit banaka sedam milijardi dinara

U prvom kvartalu ove godine, dobit je ostvarilo 25 poslovnih banaka, a devet je zabeležilo gubitak, dok je u istom periodu prošle godine 11 banaka ostvarilo negativan rezultat, saopštio je finansijski portal Kamatica.com.

Najveću dobit su ostvarile Banka Inteza, AIK banka, Unikredit banka, Komercijalna i Sosijete ženeral banka. Samo ovih pet banaka je ostvarilo dobit od 5,7 milijardi dinara ili više od 80 odsto dobiti ukupnog bankarskog sektora u Srbiji.

Samo Banka Inteza, kao banka sa najvećim tržišnim učešćem u Srbiji, i AIK banka, kao najprofitabilnija u Srbiji, ostvarile su više od polovine ukupne dobiti bankarskog sektora.

Najveće gubitke su imale Vojvođanska banka, Kredi agrikol, OTP, Alfa i Kredi banka, u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde dinara. Iako je još uvek u grupi banaka sa najvećim gubicima, Alfa banka je gubitke u poslovanju smanjila za 487 miliona dinara, što predstavlja i najveću pozitivnu promenu u rezultatima bankarskog sektora Srbije.

Najveće smanjenje u ostvarenim rezultatima u odnosu na isti period prošle godine, zabeležile su Rajfajzen, Prokredit banka i Vojvođanska banka. Rajfajzen banka je u odnosu na prvi kvartal 2009. godine svoju dobit smanjila sa 1,26 milijardi dinara na nešto više od 400 miliona dinara.

Najveće negativne stavke u bilansima uspeha banke u prvom kvartalu iskazuju po osnovu kursnih razlika, što je posledica nestabilnosti kursa dinara i evra u prva tri meseca ove godine. Druga bitna negativna stavka su rashodi nastali kao posledica neredovnih otplata kredita.

Posmatrajući tržišno učešće poslovnih banaka u Srbiji, uočava se tendencija manje razuđenosti bankarskog sektora. Sedam banaka sa najvećim tržišnim učešćem zauzima gotovo 60 odsto srpskog tržišta. Ove banke imaju i najveću ostvarenu dobit u prvom kvartalu 2010. godine.

Pokazalo se i da su svetsku ekonomsku krizu najteže podnele baš one banke koje imaju najmanja tržišna učešća. Kako navodi portal Kamatica.com, u narednom periodu ne treba očekivati neke značajnije promene u poslovanju banaka u Srbiji.

Nivo plasmana se verovatno neće smanjivati, posebno imajući u vidu mogućnost povećanog zaduživanja nakon odluke Narodne banke Srbije, a čak i da do toga dodje, sporazum NBS i matica stranih banaka ograničava smanjenje njihovog angažovanja na maksimalno 20 odsto, tako da je Srbija i sa te strane delimično zaštićena.

Kada su u pitanju krediti, krajem 2010. godine se mogu očekivati i prvi efekti deevroizacije, sprovođenjem mera Vlade Srbije i Narodne banke Srbije.