Građane baš briga za fiskalni račun

Poreske inspekcije su od jula pojačane, ima više ljudi, i do danas su uspele da zatvore više od 800 objekata, koliko su zatvorili za celu prošlu godinu.

Naišli ste na zatvorena vrata lokalnog kafića? Možda neće popiti svoju omiljenu kafu, ali ćete znati da ih je konačno stigla kazna za sav PDV koji ste vi platili, a oni nisu prosledili državi već zadržali u svom džepu.

Na početku pojačanih letnjih poreskih inspekcija uočeno je da svaki treći objekat ne ispunjava neku poresku obavezu.

"Recimo, samim tim što smo pojačali kontrole na terenu, procenat neispravnosti je pao za pet odsto", kaže Dušan Graovac iz Sektora kontrole Poreske uprave Srbije.

Svako od nas plaća PDV koji je uračunat u cenu i trebalo bi da insistira na dokazu da je taj novac otišao u državnu kasu.

Međutim, većina potrošača ne razmišlja o fiskalnom računu.

"Došli smo do podatka da 85 odsto građana ne bi prijavilo ugostiteljski objekat koji ne izdaje fiskalne račune. I to je podatak oko koga smo zaista zabrinuti. Konkretno svaki drugi građanin ne dobija i ne traži fiskalni račun i ne smatra da je to neki problem, a mi smo stava da svako od nas mora redovno da ispunjava svoje poreske obaveze i da to očekuje i od drugih", navodi Violeta Jovanović iz NALED-a.

Čak i gostima koji čekaju račun sve češće se podmeće takozvani međuračun u nadi da neće čekati onaj bitni, fiskalni.

"Međuračun ili kako se još zove porudžbina - da slikovito to objasnimo. Ako u supermarketu kupite 20 aritkala, nećete dobiti 20 računa. Tako nije realno da za tri kafe u kafiću dobijete tri računa", kaže Dušan Graovac.

Poreske utaje najčešće su u turizmu, trgovini i ugostiteljstvu, gde je pored neplaćanja PDV-a ogroman problem neprijavljivanje radnika.

Takav način poslovanja odomaćen je u Srbiji posebno od početka ekonomske krize i ugrožava i male i velike privrednike.

"Čovek koji ne izmiruje obaveze, ne plaća pune poreze i dorinose može da po nižim tržišnim cenama ugrozi naše poslovanje. Očekujemo kao privrednici da se pojačaju inspekcije, i na taj način očekujemo da se dođe do fer tržišta", kaže Vladan Atanasijević iz "Asseco SEE".

Procenjuje se da je znatno više od pola miliona građana Srbije primorano da radi na crno.

S jedne strane, to znači da svi ti ljudi pred Penzijskim fondom ili kreditnim biroom praktično ne postoje, niti su njihova radna i zdravstvena prava zaštićena.

S duge strane, na gubitku smo svi, jer nema para za bolnice, škole ili puteve.

Utajom poreza dolazi do ogromne pljačke države, a o kojoj količini para se radi govori i to da Srbija ne bi morala da traži pomoć oko saniranja štete od majskih poplava, već bi to mogla sama da pokrije novcem koji se samo na osnovu neprijavljenih radnika godišnje skupi u džepovima nemoralnih poslodavaca.