Mali: Veći porez zavisiće od zone

Prema preliminarnim proračunima lokalnih samouprava iznosi na nekim uplatnicama biće uvećani od 10 do 80 odsto.

Visina poreza trebalo bi da se utvrdi pošto se ponovo utvrdi kolika je vrednost pojedinih gradskih zona, od čega će zavisiti i vrednost pojedinačne nekretnine i porez koji će se na nju plaćati.

Za obračun novih iznosa poreza zadužene su lokalne samouprave a na osnovu zakona koji je usvojen prosle godine u parlamentu. U glavnom gradu jos se ne zna kolika će tačno biti povećanja.

Predsednik Privremenog organa grada Beograda Siniša Mali izjavio je da još nije poznat iznos poreza na nekretnine u prestonici.

Prema njegovim rečima, on će zavisiti od zone i da povećanje neće biti veće od 80 odsto. On je novinarima u Skupštini grada rekao da u ovom trenutku ne može precizno da kaže koliko će porez iznositi.

"Možda će negde biti (povećanja poreza), možda negde i neće biti, zavisi od zone, ali, de fakto, gde god da bude neće biti veće od 80 posto", rekao je Mali, dodajući da će biti ukinute neke druge naknade kao što je ona za korišćenje građevinskog zemljišta.

On je najavio i razgovore sa Ministarstvom finansija da bi se, ukoliko je moguće, našlo rešenje da se izmeni način finansiranja lokalnih samouprava kako teret povećanja poreza ne bi pao na građane. Mali je rekao da je povećanje poreza shodno republičkom zakonu donetom prošle godine i da nije nešto sa čim se susreće samo Beograd, da važi za celu Srbiju i sve lokalne samouprave.

Mali je rekao da Privremeni organ podržava zahtev SNS da ne bude povećanja poreza u Beogradu jer nije došlo do realnog povećanja prihoda.Mali je rekao da Privremeni organ podržava tu inicijativu i da će se o tome razgovorati.

Potpredsednica Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović izjavila je da ta stranka traži od Privremenog organa grada Beograda da ne bude povećanja poreza za građane.

"Srpska napredna stranka zahteva od Privremenog organa da ne bude povećanja poreza za građane u Beogradu. Nije bilo realnog povećanja prihoda, pa tako ne može da bude ni povećanja poreza", kazala je Mihajlović.

Ekonomski analitičari ocenjuju da će povećanje poreza na stanove i kuće, koje će u Beogradu iznositi i do 80 odsto, znatno pogoršati životni standard mnogih građana sa niskim primanjima, penzionera i zaposlenih čija su primanja zamrznuta, a pogotovo onih koji mesecima ne primaju platu.

Prema podacima Gradske uprave, porez će najviše biti povećan u ekstra zoni, u koju spadaju Slavija, Kalemegdan i Dedinje, gde je kvadratni metar procenjen na 203.000 dinara.

U prvoj zoni su delovi Starog grada, Vračar, Novi Beograd uz autoput i stari Zemun, gde procenjena cena stambenog prostora iznosi 145.000 dinara po kvadratu, u drugoj su Palilula, Zvezdara, Voždovac, Čukarica, Banovo brdo i blokovi 45 i 61-64, gde je cena 116.000 dinara.

U trećoj zoni su Karaburma, Trošarina, Bežanijska kosa, delovi Zvezdare i Zemun gornji grad, gde je cena kvadrata 82.000, a u četvrtoj zoni su Galenika, Zemun polje, Lazarevac, delovi Čukarice, Voždovca i Rakovice, s cenom od 72.000 dinara.

Petoj zoni pripadaju Kaluđerica, Mladenovac, delovi Čukarice i Voždovca i Rakovice, gde je kvadrat 66.000 dinara, u šestoj su Grocka, Voždovac i Obrenovac sa cenom od 65.000, u sedmoj delovi Barajeva, Obrenovca i Grocke sa cenom od 50.000, a u osmoj su rubni delovi Barajeva i Obrenovca sa cenom od 35.000 dinara. U Novom Sadu potvrđuju da će porezi na imovinu biti uvećani za 20 odsto, a grad po tom osnovu očekuje prihod od 1,2 milijarde dinara.

Ideja o povećanju poreza na imovinu kod građana ne nailazi na odobravanje

Prema saznanjima Večernjih Novosti povećanja poreza na imovinu, osim Novosađana mogu da očekuju i zitelji Kragujevca (do 70 odsto), Valjeva (oko 13%), Zrenjanina (20-30 odsto). Gradske uprave Požarevca i Loznice tvrde da značajnijeg povećanja poreza neće biti. U Leskovcu kažu da se nadaju dogovoru na nivou države.

Među vlasnicima nekretnina biće i onih kojima se iznos poreza neće menjati, ukoliko ne bude promene vrednosti gradske zone u kojoj se nalaze, a neki bi mogli da računaju i na manji račun ukoliko novom parcelizacijom, zemljište na kojima su sagradili kuće i stanove, pređe sa statusa skuplje na status jeftinije.

Stotine građana došlo na razgovor

Foto: Tanjug

Više stotina Beograđana došlo je u Skupštinu grada Beograda kako bi u razgovoru sa predstavnicima Privremenog organa i Vlade Srbije razgovarali o problemima među kojima su problem diviljih deponija, komunalnih usluga, parkiranja, uređenje parkova ....

Sa građanima su razgovarali predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali i ministarka energetike Zorana Mihajlović koji su poručili da će ovakav vid komunikacije biti nastavljen ubuduće i da će pokrenuti incijativu da gradski sekretarijati, agencije i direkcije rade produženo radno vreme, kao i vikendom kako bi se Beograđanima izašlo u susret.

Mali je novinarima rekao da je za rešavanje velikog broja problema Beograđana neophodna koordinacija gradske i republičke vlasti, dodajući da se nada da je ovo samo prvi sastanak ove vrste i da će to biti tradicija.

"Svakodnevni problemi građana Beograda su jedan od prioriteta privremene uprave Grada Beograda", poručio je Mali, istakavši da će se gradske vlasti potruditi da nađu rešenje, ukoliko je to u njihovoj nadležnosti. On je preneo da su se danas građani žalili na bahate vozače koji zauzimaju trotoare ispred Doma penzionera na Voždovcu, vodovodne i kanalizacione mreže u Ripnju i Sremčici, a imali su i pitanja vezano za način korišćenja socijalnih stanova..... Mali je kazao i da će biti poostrena inspekcija kontrola pijaca i proizvoda koji se tamo prodaju.

Mihajlovićeva je podsetila da je ovo 11. put kako to ministarstvo organizuje prijem građana i zahvalila se gradu Beogradu i Privremenom organu koji su omogućili da se i ovog puta razgovara sa građanima o pitanjima koja su za njih važna.

"Nadam se da će razgovori sa građanima i dalje biti praksa u gradu Beogradu, kao i da će gradski sekretarijati raditi i vikendom, što zahtevaju građani i tako na još efikasniji način raditi na rešavanju problema koji za cilj imaju što bolji život stanovnika Beograda", navela je Mihajlović.

Iz nadležnosti republike, kako je ukazala, sa gradanjima je razgovarano o pitanjima iz oblasti energetike i o zaštiti životne sredine.

Mihajlović je, između ostalog, najavila i da će sledeće nedelje biti organizovani razgovori sa pojedinim nevladinim organizacijama kako bi se pokrenulo rešavanje problema divljih deponija, na koje su se Beograđani žalili. Ona je ukazala da je samo na jednoj beogradskoj opštini pobrojano između 800 i 1.000 divljih deponija.

Mihajlović je kazala da su građani imali pitanja o električnoj energiji koja se nisu odnosila na račune, već na primer, na odvajanje brojila, isključivanje struje itd.