Naša municija bolja i od američke

Fabrika "Sloboda“ u Čačku, prva smena, u pogonu obrade deformacija 50 zaposlenih jure normu.

Mašine bruje, metalne čestice pršte, škripe navoji...

Ruke crne od ulja, ali radnici su, kažu, zadovoljni jer posao ovde znači život. I njihovih porodica, ali i fabrike koja se oporavlja, grabi da sa svetskog tržišta oružja, gde je nekada bila jedan od lidera, uzme deo kolača koji joj pripada.

"Gde bismo mi danas bili, da nas rat i sankcije nisu zaustavili? Metak je uvek roba koja ide, jer se troši. A nas svet nije zaboravio, kažu, takvu municiju ni Amerika ni Izrael ne mogu da naprave".

Metalostrugar Zoran Bogdanović (46) u "Slobodi“ je 26 godina. Šteluje čeličnu grdosiju, nadgleda svaki trzaj, osluškuje. Strug zna u dušu.

"Naš hleb ima devet kora, ali ništa nije teško kad ima posla. Dugo su mašine ćutale, kad bruje, to je radnicima pesma", kažu radnice Ljiljana Drulović i Sanja Nikodinović. Žene na muškom zadatku. U čačanskoj kompaniji nedavno je otvoren objekat za laboraciju (kompletiranje) artiljerijske municije, vredan 5,5 miliona evra. Izgradnjom ovog postrojenja povećava se produktivnost, pa će "Sloboda“ mesečno proizvoditi i tri puta više artiljerijske municije. Ugovoreni su poslovi do kraja godine, čija je vrednost 172 miliona dinara. Rukovodstvo neprekidno pregovara sa inostranim kupcima. Traži nova tržišta.

Radnike novi ugovori raduju, a Ljubinko Stefanović, šef proizvodnje, kaže da se, kad posao zove, dobrovoljno javljaju za prekovremeni rad.

Trenutno, pravi se čaura za protivavionski top 40 mm. Da bi se od rondele došlo do finalnog proizvoda, potrebno je da prođe 40 operacija. Vrsni majstori obrađuju mesing i kalaj. Pre presovanja izvlače čauru koja potom ide na sužavanje, pa kalibriranje, odatle na štancovanje...

Čačanska "Sloboda“ nekada je zapošljavala 7.500 radnika. Danas ih je 1.509, od kojih 1.205 na neodređeno, ostali rade po ugovoru. U zlatno vreme, kada su stotine miliona metaka izlazili iz proizvodnje, od nje je najvećim delom živeo čitav grad. Rat, sankcije i izolacija i "Slobodi“ su dodelili sudbinu srpskih oružara. Danas je jedno od šest preduzeća sa većinskim državnim kapitalom koje čini jezgro namenske industrije Srbije. U ovoj osetljivoj industrijskoj grani zaposleno je više od 8.000 radnika, od kojih je njih oko 6.000 u stalnom radnom odnosu.

Današnji izvoz oružja iz Srbije je samo delić onoga što se izvozilo osamdesetih, kada je prodaja jugoslovenske industrije oružja pretežno afričkim i azijskim državama donosila oko dve milijarde dolara godišnje. Ali generalni direktor "Slobode“ Zoran Stefanović uveren je da je namenska industrija motor industrije Srbije.

"Samo u poslednjih šest godina tržištu smo ponudili 130 novih proizvoda. Naša municija stiže na sve kontinente, sem Australije i Japana", kaže Stefanović.

Od nekadašnje jednostavne proizvodnje na starim strugovima, prerasla je u respektabilnog proizvođača sredstava NVO. Ime na svetskom tržištu stekla je ne samo osnovnim programom proizvodnje municije - avionske i protivavionske, već paletom proizvoda od protivtenkovskih raketa, artiljerijske municije, municije za ruske i NATO kalibre, do policijskog programa za specijalne namene.

Prepreka da radnici počnu da primaju platu iz realnih izvora ima napretek. Dve su najvažnije - ugovori i realizacija. Pruža li država efikasnu podršku srpskim oružarima?

"I Vlada i Ministarstvo odbrane pomažu nam da dođemo do investicionih kredita dajući nam povoljnije kamatne stope", kaže Stefanović.

Ni "Slobodi“ kao i drugim oružarima nije cilj da bude na jaslama države, već da ima modernu fabriku koja stvara profit.

"Srpsko tržište odavno nije dovoljno da obezbedi potpunu uposlenost naših kapaciteta, zbog čega više od 80 odsto proizvoda izvozimo", kaže Stefanović.

Korak ka modernizaciji na kojoj insistiraju zapadni kupci su i nova postrojenja hemijske pripreme i prečišćavanja voda.