Sniženja: Da li znamo da računamo

„A kako možete da očekujete da ima svih brojeva, kada je ovoliko sniženje?”, odgovorio je prodavac obuće u jednoj novosadskoj radnji kada su novinari Dnevnika zatražili sandale broj 38. Ostali su i bez sandala i bez teksta – “ovoliko sniženje” iznosilo je tek 20 odsto.

Na njihov komentar da nije u redu da pred kraj letnje sezone popust bude minoran, a da je pride izlog te radnje izlepljen obaveštenjima o sniženju od 50 odsto, trgovac je ljubazno dao objašnjenje – upola jeftinije može se dobiti drugi par obuće, a ako pazarite samo jedan, onda ste “dobri” 20 odsto.

U daljoj potrazi za sniženim krpicama ubrzo su naišli na novo neprijatno iznenađenje. Na obližnjoj radnji ženske konfekcije domaćeg proizvođača takođe je stajalo obaveštenje o popustu od 50 odsto, međutim, ni na jednoj haljini, suknji ili bilo kojem drugom odevnom predmetu nije pisala pređašnja cena. Ostalo je da se veruje prodavačici na reč da je popust zaista toliki.

Reportere Dnevnika je iznenadilo to što su u nekim izlozima stajale za 30 ili 50 odsto snižene cipele koje su u istim tim radnjama viđali već dve-tri godine – to je, izgleda, poseban specijalitet naših trgovaca. Uz kakvu matematiku nije baš najjasnije, ali dobrom “šoping oku” ne može promaći da cipele koje su pre dve godine koštale oko 8.000 dinara, i sada, na sniženju od 30 odsto koštaju isto. Na starim cenama na đonu nove su nalepnice, ali se nazire prethodna od oko 12.000 dinara, verovatno dobijena “odokativnom” metodom, kakvu ne poznaju ozbiljne trgovačke kuće u svetu jer bi one modele od pre dve godine snizile 70 odsto ili ih poslale u autlet radnje.

Trgovci, kako se verovatno svako od nas mogao uveriti, pribegavaju starim oprobanim trikovima da, najpre određenoj robi osetno podignu cene, a potom je spuste, zapravo na realnu cenu. To nije slučaj samo kod garderobe. Recimo, početkom sedmice povećaju cene svežeg mesa 100 dinara, a za vikend najave pojeftinjenje od 30 dinara. Uveren da je u vikend-kupovini uštedeo, potrošač, u stvari, plaća više.

"Kod akcijskih ponuda primetno je da je ranije na akcijama uglavnom bila tehnika, dok se danas na popustu mogu videti i prehrambeni proizvodi" – ukazala je predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije CEPS Vera Vida.

"To je upravo jedan od pokazatelja u kolikoj meri siromašimo iz dana u dan i koliko slabi potrošačka korpa. Postoje pravila kako se oglašava akcijska roba: izdvajanjem na vidljivo mesto, s istaknutom cenom pre i posle pojeftinjenja, a ukoliko rok upotrebe ističe, i to treba jasno da bude istaknuto."

Elem, u potrošačkim organizacijama navode i druge trikove kojima pribegavaju trgovci, kao što su oni da snize cenu robe koja se inače ne prodaje, da na akciju stave male količine, da rasprodaju stare modele...

"U Srbiji su najzastupljenije prevare s oglašenom visinom sniženja, odnosno pogrešnom informacijom o tome da li je roba stvarno snižena, recimo 70 odsto, ili nije" – kaže za “Dnevnik” predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, i navodi da su problem i male količine robe koja se nudi u akciji pa se neretko desi da se ono što je na sniženju rasproda veoma brzo.

Pri tom trgovac i dalje u izlogu reklamira veliki popust, a da od te robe zapravo nekada nema niti jedan primerak. Zato bi trebalo odrediti koju količinu robe čiju akciju prodavac oglašava on mora i da poseduje u prodavnici ili u zalihama.