Poznati lanci nisu doneli niže cene

Po standardu smo među poslednjima u Evropi, ali su nam zato cene namirnica u trgovinama mahom - evropske, ili tu negde, a kod nekih proizvoda čak i više. Uz evropske cenovnike pazarimo kod većine trgovaca - kako kod onih manjih domaćih koji još opstaju, tako i kod stranih koji posluju u Srbiji (iz Slovenije, Hrvatske, Belgije, Nemačke).

Državni statističari nas, pak, stalno uveravaju da je hrana u Srbiji najjeftinija u regionu, ali cenovnici to demantuju. Zato većina naših građana kada poseti evropske prestonice ima osećaj da su cene nekih osnovnih namirnica iste, pa čak i niže nego kod nas, pogotovo ako se pazari u tamošnjim velikim diskontnim lancima. A da naše cene hrane ne prijaju džepu, potvrđuje i sve brojnija armija koja prelazi državne međe i pazari u pograničnim gradovima Mađarske, Rumunije.

Uporedna provera po trgovinama u Beogradu, Ljubljani, Zagrebu, Berlinu, Briselu pokazuje da su neke namirnice koje se nude u istom rangu cena kao u Srbiji. Posebno kada je reč o trgovačkim robnim markama, na koje poslednjih godina odlazi sve veći deo pazara i na razvijenim evropskim tržištima dostižu i do 45 odsto ukupne ponude trgovinskih lanaca. Na primer, trgovačke robne marke dnevnog mleka, mlečnih čokolada ili jaja koštaju u Sloveniji, Nemačkoj koliko i na srpskom tržištu. Pola kilograma margarina može da se kupi za jedan evro u Sloveniji, a za 99 dinara u Srbiji... Naravno bilo je naivno i očekivati da će dolazak stranih trgovaca ovde doneti i konkurenciju kada su u pitanju i cene, jer oni ovde kupuju deo tržišta i zanima ih zarada, a ne kolika je naša kupovna moć.

Kupcima u razvijenim zemljama EU naruku idu ne samo mnogo veće plate koje primaju, nego i drugačije ponašanje trgovaca.

"U zemljama EU mnogo su veća sniženja i to ne samo za praznike, već svakog dana, za razliku od nas, gde su popusti više kozmetičke prirode. Naravno, u ovom slučaju presudna je veća konkurencija, mnogo veći izbor, tržište je otvorenije, a to diktira ponašanje prometnika i borbu za svakog kupca. Cene su kod nas visoke zbog plitkog, odnosno zatvorenog, tržišta, sa dosta monopolskih struktura u raznim sektorima. Zato imamo jednu neelastičnost u cenama, u odnosu na postojeću opadajuću kupovnu moć stanovništva", kaže Saša Đogović, ekonomista.

Na nedostatak konkurencije upiru prst i udruženja potrošača.

"Svetska kriza jeste uticala na rast cena hrane, uz to kod nas je sada povećan i porez na dodatu vrednost, ali dobar deo trgovaca zloupotrebljava činjenicu da nema dovoljno konkurencije. Problem kod nas predstavljaju i razlike u cenama istih proizvoda, koje idu i do 20 odsto", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Kako god se okrene, priča o cenama u našim trgovinama svodi se na priču o monopolistima kako među proizvođačima, tako i među trgovcima, bilo oni strani, ili ovdašnji. A, može i na dilemu - kako su takav položaj obezbedili?