Agrobanka građane koštala 100 mil.€

On navodi da je to posledica izostanka sistema nadzora i kontrole poslovanja te banke, za šta treba da bude utvrđena odgovornost.

"Revizorske kuće, nadzorne službe Narodne banke Srbije, nadzorni organi Agrobanke, akcionari i njihovi predstavnici u Upravnom odboru, bili su nezainteresovani za poslovanje te banke, iako su za taj posao bili dobro plaćeni", rekao je on.

Gujaničić je istakao da je utvrđivanje odgovornosti za propuste u nadzoru Agrobanke važno da se slični slučajevi ne bi ponavljali i narušavala stabilnost finansijskog sektora u Srbiji.

Narodna banka Srbije je krajem 2011. uvela privremene mere u Agrobanci, koja je imala gubitak od 290 miliona evra, a 25. maja 2012. joj oduzela dozvolu za rad. Poslove te banke preuzela je Nova Agrobanka za koju je država obezbedila osnivacki ulog od 100 miliona evra.

Srbija se, prema rečima Grujaničića, priključila zemljama koje su novcem poreskih obveznika spasavale stabilnost finansijskog sistema jer je, pored Agrobanke, izdvajala novac i za pomoć bivšoj Metals banci (sada Razvojna banka Vojvodine) i Privrednoj banci Beograd.

"Dobro je što problemi u Agrobanci nisu izazvali domino efekat na duge učesnike na finansijkom tržištu Srbije, ali su nepovoljno uticali na cene akcija banka na Beogradskoj berzi", ukazao je Grujaničić.