Stopa piraterije u Srbiji 74 odsto

Sama stopa kompjuterske piraterije je među najvišima u Evropi i iznosi – 74 odsto. Ovaj procenat u regionu je veći samo u Albaniji i Crnoj Gori.

Visoka stopa piraterije negativno utiče na pristupanje Srbije EU, jer zemlja mora da smanji stopu piraterije bar na 50 odsto ili niže, ako želi da dobije status kandidata za članstvo u EU, dodala je Vorlik.

"Srbija je preduzela nekoliko važnih koraka tokom prethodnih nekoliko godina da ojača svoje zakone. Ali, nije dovoljno samo imati zakone. Oni se moraju i primenjivati. Time se ne otvaraju samo radna mesta, već stvara i okruženje koje vodi ka stvaranju visokokvalifikovanih i visokoplaćenih zanimanja", objašnjava ambasadorka Vorlik.

Odsek MUP-a Srbije za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine, procenjuje da svaki pad piraterije od jedan odsto za rezultat ima 1.200 novih radnih mesta u Srbiji.

Takođe, smanjenjem piraterije za 10 odsto državni budžet bi prihodovao 29 miliona američkih dolara više, odnosno 2,2 milijarde dinara.

Dodaje i to da je dokazana uzajamna povezanost efikasne zaštite prava intelektualne svojine i jake ekonomije. Na primer, prema studiji Svetskog ekonomskog foruma, 20 zemalja za koje se smatra da imaju najjaču zaštitu intelektualne svojine nalazi se među prvih 27 po indeksu razvoja i konkurentnosti.

Nasuprot tome, 20 zemalja za koje se smatra da imaju najslabije režime zaštite svojine nalaze se među 36 najniže rangiranih po ovom indeksu.

Na primer, u Indiji je primećeno povećanje direktnih stranih ulaganja otkad je uvedena reforma sistema patenata i žigova početkom devedesetih godina prošlog veka. Brazil je usvojio novi zakon o intelektualnoj svojini 1996. i direktna strana ulaganja su skočila sa 4,4 milijarde dolara u 1995. na 32,8 milijardi dolara 2000. godine, napominje ona.

"Nasilje i organizovani kriminal često se povezuju s profitom stečenim kršenjem prava intelektualne svojine. Korisnici nezakonitog profita često podmićuju lokalne zvaničnike. Strani investitori, posebno oni sa jakim osećajem za građansku i korporativnu društvenu odgovornost, uzimaju ove faktore u obzir kada biraju u koja će nova tržišta ulagati", uverena je američka ambasadorka.

Ona podseća da mnogobrojne američke agencije nude tehničku pomoć u izradi nacrta zakona iz ove oblasti. Takođe, američka kancelarija za patente i žigove u SAD dovodi strane vladine službenike – uključujući sudije, tužioce, službenike policije, carinike da uče, učestvuju u raspravama i stvaraju strategije o globalnoj zaštiti i sprovođenju prava intelektualne svojine.

Sjedinjene Države pomažu Srbiji u borbi protiv kompjuterskog ili „sajber” kriminala, dodaje.

"Sponzorišemo programe u okviru kojih se stručnjaci za prava intelektualne svojine šalju u Sjedinjene Države. U avgustu 2011. po jedan službenik srpske policije, sudija i privatni advokat putovaće zajedno u Sjedinjene Države, gde će razgovarati s predstavnicima američke policije, sudijama", kaže