EK:Srbiji trebaju ekonomske reforme

Stručnjaci EK su ocenili da ekonomski i fiskalni program za period 2010 -12, koji je Vlada Srbije ranije dostavila Evropskoj komisiji, predstavlja "odgovarajuću srednjeročnu politiku i realan makro - fiskalni scenario koji je uglavnom u skladu sa srpskim planom reformi."

Podršku makroekonomskoj politici Srbije dao je, kako se navodi u analizi EK, Međunarodni monetarni fond (MMF), na osnovu ranije zaključenog stend-baj aranžmana. "U celini gledano gledano, makroekonomska stabilnost u Srbiji je uglavnom sačuvana u toku globalne privredne krize, zahvaljujući blagovremenom donošenju mera, a u okviru sporazuma sa MMF", ukazano je u izveštaju.

U izveštaju se, međutim, upozorava da se dalje sprovođenje srednjeročnih fiskalnih i strukturnih reformi u Srbiji ne sme odlagati, jer je to važan uslov za jačanje otpornosti srpske privrede na moguće nove ekonomske izazove.

Ekonomija Srbije i dalje, kako ocenjuju eksperti EK u izveštaju, trpi posledice svetske ekonomske krize, a njen oporavak je još usporen i nestabilan. U izveštaju se ukazuje da je ove godine u Srbiji osetno opao udeo deficita tekućih plaćanja u BDP, ali uglavnom zbog velikog smanjenja uvoza i rasta neto priliva novčanih doznaka iz inostranstva.

Ukupne devizne rezerve su, ipak, ostale uglavnom stabilne tokom 2010. na nivou većem od 11 milijardi evra, što je više od trećine BDP ili dovoljno za pokrivanje približno desetomesečnog uvoza, naglašava se u izveštaju. Ukupno gledano, u ekonomiji Srbije je prošle godine došlo do znatnih spoljnih prilagođavanja, uključujući znatno smanjenje deficita tekućih plaćanja, kao i manji deficit u trgovini robom u poredjenju sa ranijim nivoima, ali zabrinjava brzo rastući spoljni dug, navodi Komisija.

U izveštaju se analizira i stanje na srpskom tržištu rada i ističe da je, gledano u celini, tokom kriznog perioda znatno pogoršana situacija, jer je nazaposlenost naglo uvećana, a zarade su ograničene, zbog zamrzavanja plata u javnom sektoru.

"Situacija na tržištu rada je u 2010. pogoršana. Zapošljavanje je u prvoj polovini godine je opalo, računato prema godišnjem nivou, pri čemu je broj zaposlenih opao na istorijski minimum od 1,85 miliona, a stopa lica bez bez posla, prema podacima iz aprila 2010, porasla na 19,2 odsto." U izveštaju se navode i podaci o padu ulaganja, uz konstataciju da je Srbija u periodu od početka ove decenije privukla oko 12,2 milijarde evra stranih investicija.

Domaće investicije su takođe opale. Fondovi iz Nacionalnog investicionog plana su skresani na 210 miliona evra, na trećinu sume iz 2008, a Nacionalni investicioni plan za 2010. je dalje redukovan, na oko 100 miliona evra, kaže se u izveštaju. Komisija je ocenila da je nivo državnih subvencija u Srbiji lani bio "na relativno visokih 2,2 odsto BDP", posle povećanja za blizu četvrtinu u poređenju sa 2008.

Kad je reč o ekonomskoj saradnji Srbije sa EU, Komisija ukazuje da je taj blok i dalje najveći trgovinski partner Srbije, s učešćem od 58 odsto u ukupnom srpskom izvozu i 57 odsto u ukupnom uvozu.

Komisija je ocenila da Srbija postepeno uvećava izvoznu konkurentnost, a napravila je pozitivan iskorak i u zaštiti potrošača, ali nije u potrebnoj meri napredovala u slobodi protoka kapitala.

EK smatra da Srbija treba da nastavi s naporima na postepenom zadovoljavanju zahteva o liberalizaciji, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i priključenju koji je 29. aprila 2008. potpisala sa EU.

Srbija je takođe učinila dobar napredak u oblasti carina, jer je u okviru novog Zakona o carinama nomenklatura carinskih tarifa u potpunosti uskladjena sa Kombinovanom nomenklaturom EU iz 2010, ocenila je Komisija.

Takođe je učinjen izvestan progres u borbe protiv monopola, kao i zaštiti intelektualne svojine.

Kad je reč o situaciji u bankarskom sektoru, u izveštaju se konstatuje da je kapitalizacija bankarskog sektorta Srbije visoka i nije verovatna sistemska kriza likvidnosti.